Када је проповедање незаборавно

„Сунце пече. Планинска стаза изгледа као да нема краја. Након што смо савладали бројне препреке, најзад стижемо до нашег циља, најудаљенијег села. Умор се претвара у радост када покуцамо на прва врата и када нас гостољубиво примају. До краја дана смо уручили сву литературу коју смо понели и започели смо неколико библијских студија. Људи су жељни знања. Сада морамо да идемо, али обећавамо да ћемо се вратити.“

ИСКУСТВА попут овог су уобичајена за једну групу пионира у Мексику. Они су одлучни да ревно учествују у испуњењу задатка који је Исус Христ дао својим ученицима: „Бићете ми сведоци... све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). У Мексику се организују посебне проповедничке акције — пионирске руте — како би се дошло до подручја која нису додељена ниједној скупштини и на којима се зато не проповеда редовно добра вест о Божјем Краљевству. То су углавном удаљена или неприступачна подручја. Помоћ се такође пружа удаљеним скупштинама које имају велико подручје.

Да би одредила који ће делови земље бити обухваћени пионирским рутама, подружница Јеховиних сведока испитује какве су потребе на подручјима. a Након тога, на одабрана подручја шаљу се групе специјалних пионира да би проповедали. Они имају возила која су погодна за вожњу по џомбастим, неасфалтираним путевима. Ова возила такође служе као складишта литературе и када је то потребно, за спавање.

Спреман одзив

Почев од октобра 1996, поред специјалних пионира, позвани су да се укључе у ову акцију и други проповедници добре вести. У различите фазе ове акције укључују се како објавитељи Краљевства тако и општи пионири који желе да служе тамо где је већа потреба. Неки се током руте додељују одређеним скупштинама како би се побринули за то подручје и развијали пронађени интерес. Позиве су прихватили многи млади објавитељи и пионири и били су награђени изузетно охрабрујућим искуствима.

На пример, Абимаел, један млади хришћанин који је имао добро плаћен посао у једној компанији за мобилне телефоне, одлучио је да учествује у проповедању у тим удаљеним подручјима. Када су његови послодавци сазнали да ће дати отказ, понудили су му унапређење и повишицу. Био је под притиском колега на послу који су стално говорили да је то јединствена прилика и да би било сулудо да то одбије. Међутим, Абимаел је био одлучан да три месеца подупире ову посебну проповедничку акцију. Пошто је уживао у служби, Абимаел је одлучио да остане још неко време у једној удаљеној скупштини где је велика потреба за објавитељима Краљевства. Сада има скроман посао и научио је да поједностави свој живот.

У једном другом случају, Хулиса је морала да путује 22 сата аутобусом да би дошла до своје доделе. При крају пута је пропустила последњи аутобус за тај дан. Међутим, ту је било радника који су за превоз користили камионет. Хулиса је  скупила храброст и питала их да је повезу. Разумљиво је што је била уплашена јер је била једина жена међу толико много мушкараца. Када је почела да проповеда једном младићу, сазнала је да је он Јеховин сведок! „Поред тога“, присећа се Хулиса, „испоставило се да је возач камионета старешина у скупштини којој сам била додељена!“

Учествују и старији

Међутим, у овој акцији не учествују само млади. Адела, једна старија сестра, одувек је желела да се више посвети делу проповедања. Прилика за то јој се указала када је била позвана да учествује у овој посебној проповедничкој акцији. Она прича: „Толико сам уживала на мојој додели да сам замолила старешине у скупштини да ми дозволе да останем још неко време. Срећна сам зато што, иако сам у годинама, још увек могу бити од користи Јехови.“

Слично томе, подстакнута захвалношћу према Јехови и љубављу према ближњима, 60-годишња Марта ставила се на располагање за ову акцију. Када је приметила да удаљеност и тежак терен на подручју спречавају њену групу да дође до свих људи, она је купила аутомобил који су пионири могли да користе. Поклон ове сестре омогућио је да се обради већи део подручја и да се с библијском истином дође до више људи.

Одзив који дира срце

Циљ оних који учествују у овој посебној проповедничкој акцији јесте да ’стварају ученике‘. У том смислу, резултати су били одлични. Људи на удаљеним подручјима су прихватили животоспасавајуће истине из Библије (Матеј 28:19, 20). Започети су многи библијски студији. Њих воде објавитељи који живе на том подручју или проповедници који су остали тамо. У неким случајевима, организоване су групе објавитеља, док је у другим случајевима чак дошло до формирања малих скупштина.

Магдалено и његови другови су користили јавни превоз да би дошли до подручја које им је било додељено. Док су били на путу, искористили су прилику да проповедају возачу. „Тај човек нам је рекао да су пре недељу дана неки Сведоци били код њега кући док је он био одсутан. Кад се вратио, чланови његове породице су му испричали оно што су чули. Рекли  смо му да не живимо у близини већ да долазимо из неколико држава у земљи да бисмо дали подршку овој посебној проповедничкој акцији и да је свако од нас платио пут за себе. То је импресионирало возача и рекао је да ће те исте седмице он и његова породица почети да проучавају Библију. Такође је пружио подршку нашем делу тако што нам није наплатио пут.“

Магдалено је био импресиониран и одзивом староседелаца Чиапас планина. „Моја жена и ја смо имали прилику да пренесемо поруку о Краљевству једној групи од 26 младих људи који су посећивали презбитеријанску цркву. Пола сата су пажљиво слушали. Узели су своје Библије и дали смо им темељно сведочанство о Јеховиним намерама. Већина људи има Библију на целтал језику.“ Започето је много успешних библијских студија.

Противљење се стишава

Због противљења неких мештана, у једном месту у држави Чиапас библијска порука није проповедана више од две године. Тереза, пуновремени јеванђелизатор, приметила је да је неке Сведоке било страх да проповедају у том селу. „На изненађење свих, људи су радо слушали. Када смо завршили с проповедањем, почела је да пљушти киша. У потрази за заклоном, дошли смо до куће једног гостољубивог човека по имену Себастијан, који нам је дозволио да уђемо унутра и да се склонимо од кише. Кад смо ушли, питала сам га да ли га је неко од Сведока већ посетио. Када је рекао да није, сведочила сам му и започела библијски студиј с књигом Спознање које води до вечног живота. b Када смо завршили, Себастијан нас је са сузама молио да поново дођемо да бисмо проучавали с њим.“

Једна друга група пионира која је посетила Чиапас извештава: „Захваљујући Јехови, имали смо добре резултате. У току прве седмице започели смо 27 студија; наредне седмице, позвали смо људе да гледају нашу видео-касету Библија — њена моћ у вашем животу. Било је присутно шездесет људи. Сви су уживали. На крају смо им предложили да као група започну библијски студиј. На наше изненађење, у овом селу су формиране две групе за студиј.

„Кад смо завршили рад на додељеним подручјима, поново смо посетили то село да бисмо ојачали заинтересоване особе и видели како напредују групе за библијски студиј. Позвали смо их на Састанак за  јавност и на Студиј Куле стражаре. Међутим, није постојало довољно велико место за одржавање састанака. Особа која је понудила своју кућу како би те групе одржавале библијски студиј показала је на двориште куће и рекла: ’Састанци се могу одржавати у дворишту.‘“

Тог викенда су како пионири који су били додељени на то подручје тако и заинтересоване особе одушевљено прионули на посао како би припремили двориште за одржавање састанака. На првом састанку биле су присутне 103 особе. Сада се у том селу води 40 библијских студија.

„Дивно искуство“

Поред одличних резултата у делу проповедања, велику корист су имали и они који су учествовали у овим проповедничким акцијама. Марија, једна млада пионирка која је учествовала у једној од ових акција, овако изражава своја осећања: „То је било дивно искуство из два разлога. Повећала се моја радост у делу проповедања и постала сам приснија с Јеховом. Када смо се једном приликом успињали на планину, осетили смо умор. Када смо затражили помоћ од Јехове, доживели смо оно о чему говори Исаија 40:29-31: ’Који се у Јехову уздају понављају снагу своју.‘ Тако смо стигли на циљ и водили смо студије с људима који су нас веома гостољубиво примили.“

Једна друга млада пионирка, 17-годишња Клаудија, каже: „Извукла сам пуно користи. Постала сам вештија у служби што ми је донело пуно радости, а то ме је покренуло да поставим духовне циљеве. Такође сам духовно сазрела. Код куће је за мене све радила моја мајка. Сада, уз веће искуство, постала сам одговорнија. На пример, била сам врло пробирљива када је у питању исхрана. Међутим, сада кад сам морала да се прилагодим на другачије околности, више се не жалим на храну. Ова врста службе помогла ми је да развијем врло добра пријатељства. Све делимо и помажемо једни другима.“

Радосна жетва

Какви су резултати ових посебних акција? До почетка 2002, у овим пионирским рутама учествовало је око 28 300 пионира. Они су водили више од 140 000 библијских студија, посвећујући делу проповедања више од два милиона сати. Да би помогли људима да спознају библијску истину, уручили су скоро 121 000 књига и 730 000 часописа. За неке пионире је било уобичајено да воде 20 или више библијских студија.

Они према којима је била показана ова доброта дубоко су захвални због посебног напора који је уложен да би и они чули библијску поруку. Упркос сиромаштву, многи инсистирају да објавитељи прихвате прилоге. Једна сиромашна 70-годишња госпођа увек нешто да пионирима који је посете. Ако они одбију да то приме, она заплаче. Једна сиромашна породица каже пуновременим проповедницима да је кокошка снела јаја специјално за њих и инсистира да их узму.

Што је још важније, ти искрени људи показују истинско цењење према духовним стварима. На пример, једна млада госпођа пешачи сама три и по сата да би дошла на састанак и не пропушта ниједан. Упркос томе што има проблема с коленима, једна старија заинтересована жена је путовала два сата да би примила библијску поуку током посете путујућег надгледника. Неки који су били неписмени желели су да науче да читају и пишу да би могли да извуку више користи из библијског образовања. Њихови напори су богато награђени.

У Делима апостолским, Лука описује једну визију коју је имао апостол Павле: „Један Македонац је стајао и молио га, говорећи: ’Пређи у Македонију и помози нам.‘“ Павле је спремно прихватио тај позив. Данас, у удаљеним деловима Мексика, многи су се одазвали са истим духом, стављајући се на располагање да би објавили добру вест „све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8; 16:9, 10).

[Фусноте]

[Слика на 9. страни]

Многи Сведоци из Мексика су учествовали у посебним проповедничким акцијама