Господова вечера — веома значајна за тебе

ДА ЛИ Господова вечера може бити од истакнутог и трајног значаја за тебе? Да бисмо ово сазнали, хајде да прво утврдимо који је значај сам Исус Христ придао овом посебном догађају.

Увече 14. нисана 33. н. е., Исус и његових 12 апостола окупили су се у једној горњој соби у Јерусалиму да би прославили годишњу Пасху. Након пасхалног оброка, Јуда је отишао да изда Исуса (Јован 13:21, 26-30). Исус је с преосталом једанаесторицом апостола успоставио ’Господову вечеру‘ (1. Коринћанима 11:20). На ову вечеру се указује и као на Меморијал зато што је Исус заповедио својим следбеницима: „Ово чините као меморијал на мене.“ Ово је једини догађај за који је хришћанима заповеђено да га обележавају (1. Коринћанима 11:24, The Jerusalem Bible).

Према Речнику српске академије наука и уметности, меморијал је нешто „што служи као подсетник“. Људи на многим местима подижу споменике или одређују неки посебан дан да би се сетили некога или нечега, то јест да би одржали помен. У овом случају, Исус је успоставио један спомен-оброк — оброк који ће служити као подсетник и помоћи његовим ученицима да не забораве изузетно значајне догађаје који су се одиграли тог важног дана. Овај спомен-оброк ће током будућих генерација подсећати посматраче на изузетан значај онога што је Исус урадио те ноћи, а посебно на симболе које је употребио. Које је симболе Исус употребио и шта они означавају? Хајде да осмотримо библијски извештај о ономе што се догодило те ноћи 33. н. е.

Света симболика

„Узевши хлеб, захвали, изломи га и даде им, говорећи: ’Ово представља моје тело које треба да се да̂ за вас. Чините ово мени на спомен‘“ (Лука 22:19).

Када је Исус узео хлеб и рекао, „ово представља моје тело“, указивао је на то да је бесквасни хлеб био симбол његовог безгрешног људског тела које је дао „за живот света“ (Јован 6:51). Иако неки библијски преводи кажу „ово је [на грчком естин] моје тело“, дело Greek-English Lexicon of the New Testament од Тејера каже да овај глагол често значи „означити,  представити, указати“. Он преноси мисао о представљању, то јест симболизовању (Матеј 26:26).

Исто је и с чашом вина. Исус је рекао: „Ова чаша представља нови савез на основу моје крви, која треба да се пролије за вас“ (Лука 22:20).

Према Матејевом извештају, Исус је у погледу те чаше рекао следеће: „Ово представља моју ’крв савеза‘, која треба да се пролије за многе ради опроштења греха̂“ (Матеј 26:28). Исус је употребио вино у чаши као симбол своје крви. Требало је да његова проливена крв буде темељ ’новог савеза‘ с духом помазаним ученицима који ће с њим владати на небу као краљеви и служити као свештеници (Јеремија 31:31-33; Јован 14:2, 3; 2. Коринћанима 5:5; Откривење 1:5, 6; 5:9, 10; 20:4, 6).

Осим тога, вино у чаши служи и као подсетник да ће Исусова проливена крв бити темељ за ’опроштење греха̂‘, чиме се онима који узимају симболе омогућује да буду позвани у небески живот као сунаследници с Христом. Разумљиво је онда што само они који имају тај небески позив — дакле један ограничен број људи — узимају хлеб и вино на Меморијалу (Лука 12:32; Ефешанима 1:13, 14; Јеврејима 9:22; 1. Петрова 1:3, 4).

Међутим, шта је са свим оним Исусовим следбеницима који нису у новом савезу? Они су Господове „друге овце“ које немају наду да ће с Христом владати на небу већ да ће заувек живети у рају на земљи (Јован 10:16; Лука 23:43; Откривење 21:3, 4). Као „велико мноштво“ верних хришћана који „врше [Богу] свету службу дан и ноћ“, њима је драго што на Господовој вечери могу присуствовати као захвални посматрачи. Они у суштини својим речима и делима објављују следеће: „Спасење дугујемо свом Богу, који седи на престолу, и Јагњету!“ (Откривење 7:9, 10, 14, 15).

Колико често?

„Чините ово мени на спомен“ (Лука 22:19).

Колико често треба обележавати Меморијал да би се сачувало сећање на Христову смрт? Исус то није конкретно рекао. Међутим, пошто је успоставио Господову вечеру 14. нисана, исте вечери када се одржавала Пасха, коју су Израелци славили једанпут годишње, из тога јасно произлази да је Исус намеравао да се Меморијал обележава по истом обрасцу. Пошто су Израелци једанпут годишње славили своје ослобођење из ропства у Египту, хришћани једанпут годишње обележавају своје ослобођење из ропства греху и смрти (Излазак 12:11, 17; Римљанима 5:20, 21).

Годишњи помен на неки значајан догађај сигурно није нешто неуобичајено. Примера ради, један брачни пар прославља годишњицу брака или један народ обележава неки важан догађај у својој историји. Спомен на нешто обично се врши једном годишње и то на дан тог догађаја. Занимљиво је што су неколико векова након Христа многи људи који су се изјашњавали као хришћани били називани кватродецимани, што значи „четрнаестерци“, зато што су Исусову смрт обележавали једанпут годишње и то 14. нисана.

 Једноставна, али веома значајна

Апостол Павле је објаснио да ће обележавање Господове вечере омогућити Исусовим ученицима да ’објављују Господову смрт‘ (1. Коринћанима 11:26). Зато се овај помен усредсређује на кључну улогу коју је Исус својом смрћу одиграо у испуњавању Божје намере.

Тиме што је остао веран све до смрти, Исус Христ је доказао да је Јехова Бог мудар Створитељ пун љубави и праведан Суверен. За разлику од Адама, Исус је упркос Сатаниним тврдњама доказао да људи могу остати верни Богу, чак и под екстремним притисцима (Јов 2:4, 5).

Сем тога, Господова вечера нас подсећа на то да треба да будемо захвални због Исусове самопожртвоване љубави. Исус је, упркос тешким кушњама, остао савршено послушан свом Оцу. Зато је могао да понуди свој савршен људски живот као покриће за огромну цену Адамовог греха. Како је сам Исус објаснио, он је дошао „да своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). Захваљујући томе, свима који верују у Исуса могу бити опроштени греси и могу добити вечни живот, што је у складу с Јеховином првобитном намером за човечанство (Римљанима 5:6, 8, 12, 18, 19; 6:23; 1. Тимотеју 2:5, 6). a

Све ово истиче Јеховину обилну и незаслужену доброту која се види на основу свега што је он учинио да спасе човечанство. Библија каже: „По томе се показала Божја љубав у нашем случају, што је Бог послао свог јединорођеног Сина на свет да преко њега добијемо живот. Љубав је у овоме: не да смо ми волели Бога, него да је он волео нас и послао свог Сина као жртву помирења за наше грехе“ (1. Јованова 4:9, 10).

Да, Меморијал је нешто заиста величанствено! Он је једноставан и практичан тако да се може обележити широм света под разноразним околностима, а ипак толико симболичан да током дугог периода служи као подсетник пун значења.

Од каквог је значаја за тебе

Жртвена смрт нашег Господа Исуса Христа имала је огромну цену за њега самог  као и за његовог Оца Јехову. Пошто је био савршен човек, Исуа није очекивала наслеђена смрт која све нас очекује (Римљанима 5:12; Јеврејима 7:26). Он је могао да живи заувек. Његов живот није могао да буде окончан чак ни насилном смрћу, а да он то не дозволи. Он је рекао: ’Нико [мој живот] није узео од мене, него га ја полажем сам од себе‘ (Јован 10:18).

Ипак, Исус је спремно дао свој савршен људски живот као жртву да би ’својом смрћу уништио онога који има могућности да изазове смрт, то јест Ђавола; и да би ослободио све који су због страха од смрти цео свој живот били потчињени робовању‘ (Јеврејима 2:14, 15). Христова самопожртвована љубав је још очигледнија у начину на који је био спреман да умре. Он је и те како добро знао на који ће начин патити и умрети (Матеј 17:22; 20:17-19).

Меморијал нас још подсећа на највећи израз љубави у историји — на израз љубави нашег небеског Оца, Јехове. Колико је за њега, који је „врло нежан у наклоности и самилостан“, било болно да слуша и гледа Исусове ’јаке повике и сузе‘ у Гетсиманском врту, да гледа како га садистички бичују, окрутно прибијају на стуб и како полако, мучно умире (Јаков 5:11, фуснота у NW, Јеврејима 5:7; Јован 3:16; 1. Јованова 4:7, 8). Многима је чак и данас, вековима после тог догађаја, болна и сама помисао на то.

Замисли само колику су велику цену Јехова Бог и Исус Христ платили за нас грешнике! (Римљанима 3:23). Сваки дан се носимо са својом грешном природом и несавршеностима, што представља болну реалност. Међутим, на темељу вере у Исусову откупну жртву можемо молити Бога за опроштај (1. Јованова 2:1, 2). То нам омогућује да имамо слободу говора пред Богом и чисту савест (Јеврејима 4:14-16; 9:13, 14). Поврх свега, можемо гајити наду да ћемо заувек живети на земљи (Јован 17:3; Откривење 21:3, 4). Сви ови и многи други благослови резултат су Исусовог највећег израза самопожртвованости.

Покажи цењење за Господову вечеру

Нема сумње да је Господова вечера величанствена манифестација „Божје ненадмашне незаслужене доброте“. Све оно што је Јехова Бог учинио да би припремио откупну жртву — која је омогућена Исусовом самопожртвованом љубављу — заиста је његов ’неописив бесплатни дар‘ (2. Коринћанима 9:14, 15). Зар ти изрази Божје доброте посредством Исуса Христа не буде код тебе дубока и трајна осећања захвалности и цењења?

Сигурни смо да буде таква осећања. Зато те срдачно позивамо да заједно с Јеховиним сведоцима обележиш Меморијал Исусове смрти. Он ће се ове године одржати након заласка сунца у среду, 16. априла. Јеховиним сведоцима из твог места биће драго да те обавесте о тачном времену и месту одржавања овог најважнијег догађаја.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на 6. страни]

„ОВО ЈЕ ТЕЛО МОЈЕ“ ИЛИ „ОВО ПРЕДСТАВЉА МОЈЕ ТЕЛО“?

Када је Исус рекао „ја сам врата“ и „ја сам прави чокот“, нико није помислио да је он био дословна врата или дослован чокот (Јован 10:7; 15:1). Слично томе, када библијски превод Бакотић цитира Исуса када каже: „Ова је чаша нови савез“, не долазимо до закључка да је сама чаша била неки дослован нови савез. Исто тако, када је рекао да „је“ хлеб његово тело, нема сумње да је хлеб представљао, то јест симболизовао, његово тело. Зато Превод Нови свет гласи: „Ово представља моје тело“ (Лука 22:19, 20).

[Слика на 5. страни]

Бесквасни хлеб и вино су одговарајући симболи Исусовог безгрешног тела и његове проливене крви

[Слика на 7. страни]

Меморијал је подсетник на велику љубав коју су показали Јехова Бог и Исус Христ