’Вежбај‘

CITIUS, altius, fortius — брже, више, снажније! То су били идеали којима су тежили спортисти у древној Грчкој и древном Риму. Вековима су се у Олимпији, Делфима и Немеји, као и на Истамским играма у Коринту, одржавали велики спортски догађаји уз „благослов“ богова и пред будним оком хиљада посматрача. Предност да се неко такмичи на овим играма била је резултат дугогодишњег труда. Победа је доносила славу победницима и њиховом родном граду.

Није чудо што су у таквом окружењу писци Хришћанских грчких списа духовну трку у којој хришћани учествују упоредили са спортским догађајима. Да би на упечатљив начин пренели суштину онога чему су поучавали друге, и апостол Петар и апостол Павле су умешно користили илустрације засноване на таквим играма. И у наше време се та иста интензивна хришћанска трка и даље наставља. Хришћани у првом веку су имали посла с јеврејским системом ствари; ми данас морамо да се ’такмичимо‘ са светским системом који је на прагу уништења (2. Тимотеју 2:5; 3:1-5). Неки можда сматрају да је њихова „трка вере“ неумољива и исцрпљујућа (1. Тимотеју 6:12, The New English Bible). Биће веома корисно да размотримо неке сличности наведене у Библији између спортских догађаја и хришћанске трке.

Врхунски „Тренер“

Успех једног спортисте у великој мери зависи од тренера. У књизи Archaeologia Graeca о древним играма пише следеће: „Такмичари су били обавезни да се закуну да су пуних десет месеци посветили вежбању у циљу припреме.“ Хришћанима је такође потребан ригорозан тренинг. Павле је Тимотеју, хришћанском старешини, саветовао следеће: „Вежбај се у оданости Богу као свом циљу“ (1. Тимотеју 4:7). Ко је „Тренер“ хришћанском „спортисти“? Сам Јехова Бог! Апостол Петар је написао: „Бог сваке незаслужене доброте... он сам довршиће ваше обучавање, учврстиће вас, ојачаће вас“ (1. Петрова 5:10).

Израз ’он ће довршити ваше обучавање‘ потиче од једног грчког глагола који, према делу Theological Lexicon of the New Testament, у суштини значи „опремити нешто [или некога] да испуни своју сврху, припремити га и прилагодити за употребу“. Слично томе, Greek-English Lexicon од Лидела и Скота каже да тај глагол може да значи „темељно припремити, обучити или опремити“. Како нас Јехова ’темељно припрема, обучава или опрема‘ за ову тешку хришћанску трку? Да бисмо разумели ово поређење погледајмо неке од метода које су користили тренери.

Књига The Olympic Games in Ancient Greece каже следеће: „Они који су тренирали омладину користили су две основне методе, од којих је прва имала за циљ да подстакне младе да дају све од себе како би постигли најбоље резултате, а друга је имала за циљ побољшање технике и стила.“

Слично томе, Јехова нас подстиче и јача да постигнемо свој максимум и да побољшамо вештине у служби коју вршимо за њега. Наш Бог нас крепи посредством Библије, своје земаљске организације и зрелих сухришћана. Понекад нас обучава и помоћу дисциплиновања (Јеврејима 12:6). У неким приликама дозвољава да нас снађу неке кушње и тешкоће да бисмо развили истрајност (Јаков 1:2-4). Али он пружа и потребну снагу. Пророк Исаија  каже: „Који се у Јехову уздају понављају снагу своју; ко орлови подигну се, залете се, не сустају, ходе и не уморе се“ (Исаија 40:31).

Бог нам, пре свега, обилно даје свој свети дух који нам пружа снагу да наставимо да му служимо на прихватљив начин (Лука 11:13). У многим случајевима Божје слуге су издржале дуготрајне и тешке испите вере. Они који су то успели само су обични мушкарци и жене као што смо ми. Али могли су да истрају зато што су се потпуно ослонили на Бога. Заиста, ’снага која надилази уобичајену потиче од Бога, а не од нас‘ (2. Коринћанима 4:7).

Саосећајан „Тренер“

Један од задатака које је древни тренер имао састојао се у томе да „одреди врсту и број вежби за сваког спортисту понаособ у оквиру спорта којим се бавио“, запажа један изучавалац. Док нас Бог обучава, он узима у обзир наше личне околности, способности, грађу и ограничења. Ми врло често током обучавања преклињемо Јехову као што га је Јов преклињао: „Опомени се да си ме као од глине начинио“ (Јов 10:9). Како на то реагује наш саосећајни „Тренер“? Давид је о Јехови написао следеће: „Он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:14).

Можда имаш озбиљних здравствених проблема због којих у служби не можеш да учиниш баш много, или можда патиш од осећаја ниже вредности. Можда се трудиш да се решиш неке лоше навике, или можда сматраш да не можеш да се бориш против притиска вршњака у комшилуку, на радном месту или у школи. У каквим год околностима да се налазиш, никада немој да заборавиш да Јехова разуме твоје проблеме боље од било ког другог — па чак и од тебе самог! Као саосећајан „Тренер“, он је увек ту да ти помогне ако му се приближиш (Јаков 4:8).

У древно доба тренери су „могли да разликују исцрпљеност или слабост које  нису последица вежбања, већ су последица психичких фактора, лошег расположења, депресије итд... [Тренери] су чак имали право да прате приватан живот спортиста и да интервенишу тамо где су сматрали да је то неопходно“.

Да ли се понекад осећаш исцрпљено или слабо због неумољивих притисака и кушњи у овом свету? Јехова је као твој „Тренер“ веома заинтересован за тебе (1. Петрова 5:7). Он код тебе брзо запажа сваки знак духовне слабости или умора. Премда Јехова поштује слободну вољу коју имамо и наше личне одлуке, пошто је заинтересован за наше вечно добро он нам пружа велику помоћ и исправља нас када је то потребно (Исаија 30:21). Како? Преко Библије и библијских публикација, старешина у скупштини и нашег љубазног братства.

’Самоконтрола у свему‘

Наравно, за успех није било довољно имати само доброг тренера. Много је зависило од самог спортисте и од тога да ли се својски трудио на ригорозном тренингу. Режим је био жесток, јер је тренинг обухватао стриктно уздржавање и прописан начин исхране. Хорације, песник из првог века пре н. е., рекао је да су се такмичари „уздржавали од жена и вина“ да би „постигли жељени циљ“. Према речима библичара Ф. Ч. Кука, учесници у играма су морали да се подвргну „десетомесечној оскудној исхрани уз самоодрицање“.

Павле је користио ово поређење када је писао хришћанима у Коринту, једном граду у коме су Истамске игре биле добро познате: „Свако ко учествује у такмичењу испољава самоконтролу у свему“ (1. Коринћанима 9:25). Прави хришћани се клоне материјалистичког, неморалног и нечистог начина живота којим живи овај свет (Ефешанима 5:3-5; 1. Јованова 2:15-17). Безбожне и небиблијске особине такође се морају одстранити и заменити хришћанским особинама (Колошанима 3:9, 10, 12).

Како се то може постићи? Као прво, запази како је Павле одговорио помоћу једне снажне илустрације: „[Ја] бијем своје тело и водим га као роба, да не бих, након што сам проповедао другима, на неки начин са̂м постао неподобан“ (1. Коринћанима 9:27).

Павле је овде изнео заиста снажну мисао! Он овде није препоручио да у физичком смислу мучимо себе. Он је у ствари признао да је и сам имао унутрашње сукобе. Понекад је радио оно што није хтео да ради, и није радио оно што је желео да ради. Али он се борио да никада не дозволи својим слабостима да задобију власт над њим. Он је ’тукао своје тело‘ тако што се стварно трудио да обузда телесне жеље и особине (Римљанима 7:21-25).

Сви хришћани треба то исто да раде. Павле је говорио о променама које су извршили неки људи у Коринту који су раније били блудници, идолопоклоници, хомосексуалци, лопови и тако даље. Шта им је помогло да се промене? Снага Божје Речи и свети дух, као и њихова решеност да им се повинују. „Али опрани сте“, рекао је Павле, „али посвећени сте, али проглашени сте праведнима у имену нашег Господа Исуса Христа и духом нашег Бога“ (1. Коринћанима 6:9-11). Петар је нешто слично написао о онима који су се отарасили таквих лоших навика. Сви они су се стварно променили кад су постали хришћани (1. Петрова 4:3, 4).

 Добро усмерен труд

Павле је илустровао колико је чврсто решен и колико је усмерио пажњу на постизање духовних циљева када је рекао: „Не усмеравам своје ударце тако као да ударам ваздух“ (1. Коринћанима 9:26). Како такмичар усмерава своје ударце? Књига The Life of the Greeks and Romans даје следећи одговор: „Није се тражила само сирова снага већ и оштро око које би запазило слабе тачке противника. Исто тако су били корисни неки вешти потези који су се учили у школама за рвање и брзина у надмудривању противника.“

Наше несавршено тело је један од наших противника. Да ли смо код себе препознали „слабе тачке“? Да ли смо спремни да себе сагледамо онако како нас други виде — нарочито онако како Сатана може да нас види? За то је потребно да себе анализирамо и процењујемо као и да будемо спремни да се мењамо. Врло је лако заварати самог себе (Јаков 1:22). Уопште није тешко оправдати неки немудар поступак! (1. Самуилова 15:13-15, 20, 21). То је исто као да ’ударамо ваздух‘.

У овим последњим данима, они који желе да угоде Јехови и да добију живот не смеју дозволити себи да се премишљају око тога да ли ће изабрати исправно или погрешно, да ли ће изабрати Божју скупштину или овај искварени свет. Не смеју да се колебају, да буду ’неодлучни, непостојани на свим својим путевима‘ (Јаков 1:8). Не треба да се узалуд труде око безвредних ствари. Кад човек иде овим правим, јасно одређеним путем, биће срећан и његов ’напредак ће свима бити очигледан‘ (1. Тимотеју 4:15).

Да, хришћанска трка се и даље наставља. Јехова — наш Величанствени „Тренер“ — с пуно љубави нас поучава и пружа неопходну помоћ да бисмо истрајали и однели коначну победу (Исаија 48:17). Као и спортисти у старо време, и ми морамо развијати самодисциплину, самоконтролу и морамо да будемо усредсређени на један циљ у нашој борби за веру. Наш труд усмерен у исправном правцу биће богато награђен (Јеврејима 11:6).

[Оквир на 31. страни]

’Намажите га уљем‘

У један део спортског тренинга у древној Грчкој био је укључен и човек који је мазао спортисте уљем. Његов посао је био да њихово тело намаже уљем пре него што почну да вежбају. Тренери су „приметили да је стручна масажа мишића пре тренинга имала позитивне ефекте, као и то да је пажљива, лагана масажа помагала у процесу опуштања и опоравка спортисте који је завршио дугу сезону тренирања“, стоји у књизи The Olympic Games in Ancient Greece.

Као што се применом дословног уља нечије тело може опустити и излечити, тако и уморног хришћанског „спортисту“ примена Божје Речи може исправити, утешити и излечити. Зато се, под Јеховиним вођством, старешинама у скупштини саветује да се моле над таквим човеком, те да га тако симболично говорећи ’мажу уљем у Јеховино име‘, што је веома важно за постизање духовног опоравка (Јаков 5:13-15; Псалам 141:5).

[Слика на 31. страни]

После приношења жртве, спортисти су се заклињали да су тренирали десет месеци

[Извор]

Musée du Louvre, Paris

[Извор слике на 29. страни]

Copyright British Museum