Осећај се сигурно сада — буди сигуран заувек

ЗАШТО је сигурност често недостижна и, чак и кад се пронађе, привремена? Да ли се можда наш осећај сигурности заснива на машти — на ономе што се надамо да ћемо постићи, а не на ономе што можемо да постигнемо? Таква заблуда би се могла назвати животом у свету снова.

Захваљујући машти наш ум може да напусти несигурну реалност живота и да оде у лепе, сигурне услове, одбацујући све што може покварити тај сан. Међутим, често проблеми стварног света изненада продру у тај свет снова и немилосрдно распрше осећај благостања, будећи сањара у отрежњавајућу реалност.

Размотримо једно подручје на ком људи траже сигурност — географску локацију. На пример, велики градови могу доста обећавати, могу покренути визије о ужитку, великим зарадама и луксузним стамбеним квартовима. Да, изгледа као да би то пружило дугоочекивану сигурност. Али да ли су те визије реалне?

Локација — велики град или велики снови?

У земљама у развоју рекламе могу да изазову велике фантазије и да један велики град учине привлачним. Организације које стоје иза таквих реклама нису толико заинтересоване за твоју сигурност колико за своју продају. Оне прикривају проблеме стварног живота призорима о успеху у којима се приказује сигурност. Тако се сигурност доводи у везу с рекламираним производима и великим градом.

Осмотри следећи пример. Званичници у једном западноафричком граду су ставили плакате који сликовито приказују да се пушење у ствари не разликује од спаљивања тешко зарађеног новца. То је био део једне кампање којом су се грађани упозоравали на опасности од пушења. Произвођачи и продавци цигарета су узвратили тако што су полепили мудро осмишљене плакате који приказују пушаче у привлачном амбијенту, како су срећни и успешни. Поред тога, једна фабрика цигарета је обукла неке од својих радника у маштовита одела и ставила им бејзбол капе упадљивих боја да би делили цигарете младима на улици и подстицала свакога од њих да „проба“. Многи од тих младих су дошли са села и, пошто су неупућени у те вешто осмишљене рекламне шеме, били су заведени тим позивом. Тако су постали пушачи. Млади са села долазе у велики град тражећи сигурност како би издржавали своју породицу или да би се обогатили. Уместо тога,  они потроше много новца који су могли употребити на бољи начин.

Нису увек трговци ти који праве рекламе које приказују успешан живот у великим градовима. Можда их праве и људи који су се преселили у велики град и које је срамота да се врате у своје село. Пошто не желе да их сматрају неспособнима, они се хвале наводним богатством и оним што су постигли у граду. Међутим, поближе испитивање њиховог наводног друштвеног положаја открива да њихов садашњи начин живота није ништа бољи од некадашњег живота на селу; они имају финансијске потешкоће као и већина других људи који живе у граду.

Нови који стижу у потрази за сигурношћу постају жртве бескрупулозних људи, нарочито у великим градовима. Зашто? Уопште гледано, они немају времена да развију блиска пријатељства, а и далеко су од чланова породице. Зато немају никога ко би им дао савет, ко би им могао помоћи да избегну замке материјалистичког живота у граду.

Жозе се није ухватио у замку пушења. Поред тога, он је схватио да живот у граду изискује нешто што је далеко изнад његове способности да успешно изађе на крај с тим. Што се њега тиче, у најбољем случају, једино што му је град стварно могао да понуди били су велики, неостварени снови. Схватио је да у граду нема праву сигурност; да он ту једноставно не припада. Савладала су га осећања празнине, мање вредности и неуспеха, па је на крају погазио свој понос и вратио се у село.

Плашио се да ће га други исмејавати. Уместо тога, његова породица и прави пријатељи су га дочекали раширених руку. Захваљујући срдачности своје породице, пријатељском окружењу у селу и љубави пријатеља у хришћанској скупштини, убрзо се осећао много сигурније него у том великом граду, где се снови многих претварају у ноћне море. На његово изненађење, марљив рад са оцем у пољу у ствари је њему и његовој породице донео већи приход него што би могао да заради у граду.

Новац — у чему је стварно проблем?

Да ли ће ти новац пружити осећај сигурности? Лиз из Канаде каже: „Као млада особа, веровала сам да новац ослобађа од брига.“ Она се заљубила у човека који је био ситуиран. Убрзо су се венчали. Да ли се осећала сигурно? Лиз даље каже: „Када сам се удала имали смо прелепу кућу и два аута, а наша финансијска ситуација нам је допуштала да уживамо у практично свим материјалним стварима, путовањима и рекреацији. Заиста је чудно што сам још увек била забринута због новца.“ Она објашњава зашто: „Имали смо много тога што смо могли да изгубимо. Чинило се да што више имаш, то се мање осећаш сигурно. Новац није донео слободу од брига и зебњи.“

Ако и ти мислиш да немаш довољно новца да би се осећао сигурним, питај се: ’У чему је стварно проблем? Да ли је то заиста недостатак новца или ми недостаје мудрости у располагању с новцем?‘ Осврћући се на своју прошлост, Лиз каже: „Сада схватам да је, када сам била мала, извор проблема у мојој породици било лоше распоређивање новца. Куповали смо на кредит и због тога смо увек били у дуговима који су нам висили над главом. То је доводило до забринутости.“

Међутим, данас се Лиз и њен супруг осећају много сигурније иако имају мање новца. Када су упознали истину из Божје Речи, престали су да слушају примамљиве тврдње о новцу и почели су да слушају Божје мудре речи, укључујући и ове: „Ал’ ко мене слуша спокојан ће бити, и живеће мирно, зла се не бојећи“ (Пословице 1:33). Они су желели да им живот има више смисла  него што им је то могао пружити велики банковни рачун. Сада, као мисионари у једној далекој земљи, Лиз и њен супруг поучавају и богате и сиромашне да ће Јехова Бог ускоро успоставити праву сигурност на целој Земљи. Ова активност пружа дубоко задовољство и стабилност који произлазе из једне узвишене сврхе и ненадмашне вредности, а не из финансијског добитка.

Упамти ову основну истину: Бити богат код Бога далеко је вредније од поседовања материјалног богатства. Свето писмо не истиче поседовање материјалног богатства, већ доброг положаја пред Јеховом, што можемо постићи тако што стално верно вршимо Божју вољу. Исус Христ нас је подстакао да будемо ’богати пред Богом‘ и да скупљамо „благо на небесима“ (Лука 12:21, 33).

Друштвени положај — чему тежиш?

Ако си наведен да сматраш да ћеш постићи сигурност ако се попнеш на вишу друштвену лествицу, питај се: ’Ко је на тој друштвеној лествици постао стварно сигуран? Колико далеко треба да идем да  бих то постигао?‘ Успешна каријера ти може пружити лажан осећај сигурности, водећи до разочарања или, што је још горе, до катастрофалног пада.

Животна искуства показују да добро име код Бога пружа много више сигурности него добро име код човека. Само Јехова може људима даровати вечни живот. То подразумева да наше име буде записано не у неком именику где стоји ко је ко, већ у Божјој књизи живота (Излазак 32:32; Откривење 3:5).

Када оставиш по страни пусте снове, како процењујеш своју тренутну ситуацију и шта стварно можеш очекивати од будућности? Нико нема ама баш све. Као што је један мудри хришћанин рекао: „Морао сам да научим да живот никад није и ово и оно, већ или ово или оно.“ Застани на тренутак и прочитај оквир „Прича се у Бенину“.

Сада одговори на следећа питања: Шта је сврха, или циљ мога живота? Који је најкраћи пут да то постигнем? Да ли сам можда на дугом, несигурном, заобилазном путу, а то што стварно желим и што је реално можда могу постићи на мање компликован начин?

Након што је дао савет у вези с релативном вредношћу материјалних ствари у односу на духовне, Исус је рекао да задржимо око ’једноставним‘ (Матеј 6:22). Он је објаснио да су главне ствари у животу духовне вредности и циљеви који се усредсређују на Божје име и његово Краљевство (Матеј 6:9, 10). Друге ствари су мање важне или, да тако кажемо, нису у жижи интересовања.

Многе данашње камере се аутоматски усредсређују и на ствари које су далеко и на оне које су близу. Да ли си и ти склон да будеш такав? Да ли је скоро све што видиш „у жижи“ — то јест, важно, пожељно и, у неким пустим сновима, достижно? Ако је то чак и делимично тако, онда важан циљ за хришћане, Краљевство, лако може бити замагљен гомилом других „слика“ од којих ти свака одвлачи пажњу. Исус је енергично саветовао: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:33).

Сигурност сада и заувек

Сви ми можда сањамо о нечем бољем за нас и наше вољене. Међутим, чињеница да смо несавршени, да живимо у несавршеном свету и да имамо ограничен животни век приморава нас да ограничимо оно чему бисмо се реално могли надати да ћемо постићи. Један библијски писац је пре неколико хиљада година објаснио: „Још сам под сунцем видео да трку не добијају они који су хитрији, ни рат они који су храбрији, ни хлеб они који су мудрији, ни богатство они који су паметнији, ни наклоност они који су вештији; јер све зависи од времена и од прилика“ (Проповедник 9:11).

Понекад постанемо толико заокупљени свакодневном рутином живота да заборавимо да гледамо на важније ствари, као рецимо ко смо и шта нам је заиста потребно да бисмо се осећали стварно сигурно. Осмотри ове мудре речи из давних времена: „Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од  њега. И то је опет таштина. Сладак је раднику сан, имао он мало или много да једе; али ситост не да богаташу да мирно спава“ (Проповедник 5:9, 11). Да, на чему почива твоја сигурност?

Ако је твоја ситуација на неки начин слична Жозеовом нереалном сну, можеш ли променити своје планове? Они који те стварно воле подржаће те, као што су Жозеа подржали његова породица и пријатељи у хришћанској скупштини. Можда ћеш се осећати сигурније у скромном окружењу заједно са онима који те воле него у граду са онима који можда покушавају да те искористе.

Ако већ имаш обиље материјалних ствари, попут Лиз и њеног супруга, можеш ли прилагодити свој начин живота како би више времена и енергије посветио помагању људима, било богатим или сиромашним, да сазнају о Краљевству које ће пружити праву сигурност?

Ако покушаваш да се попнеш на вишу друштвену лествицу или да напредујеш у свом послу, можда би могао поштено да размислиш о томе шта је то што те мотивише. Истина, неке погодности које ти се пружају могу донети већи ужитак у животу. Па ипак, да ли можеш да задржиш Краљевство — прави начин за постизање трајне сигурности — у средишту живота? Присети се Исусових речи: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). Ако се укључиш у различите активности у хришћанској скупштини, за узврат ћеш осетити сигурност.

Они који се у потпуности уздају у Јехову и његово Краљевство већ сада уживају у топлом осећају сигурности и радосно ишчекују потпуну сигурност у будућности. Псалмиста је рекао: „Свагда видим Јехову пред собом; док је он код деснице моје, не колебам се. Зато се радује срце моје и весели душа моја, и спокојно тело моје дише“ (Псалам 16:8, 9).

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Прича се у Бенину

Ова прича се понавља хиљадама пута у многим варијантама. Недавно је један старији сељанин из Бенина у западној Африци неким младима испричао следећу верзију.

Рибар се у свом чамцу вратио кући и срео једног страног стручњака који је радио у овој земљи у развоју. Тај стручњак је питао рибара зашто се вратио тако рано. Он је одговорио да је могао остати дуже, али да је уловио довољно рибе да би збринуо своју породицу.

„Па, шта онда радите с толиким временом?“ питао је стручњак.

Рибар је одговорио: „Па, мало ловим рибу. Играм се с мојом децом. Поподне када су врућине сви мало одморимо. А увече заједно вечерамо. Касније идем с пријатељима да слушамо музику, и тако.“

Овај стручњак га је прекинуо и рекао: „Чуј, ја сам факултетски образован и студирао сам ове ствари. Желим да ти помогнем. Требало би више да ловиш рибу. Више би зарадио и убрзо би могао да купиш већи чамац од овога. С већим чамцем би зарадио још више и убрзо би могао створити флоту рибарских бродова.

„И онда?“ пита рибар.

„Онда, уместо да продајеш рибу преко посредника, могао би преговарати директно с фабриком и чак имати своју фабрику. Могао би да напустиш своје село и да одеш у Котону, или Париз или Њујорк и да обављаш све послове одатле. Чак би могао да размотриш могућност да послујеш преко берзе и постанеш милионер.“

„Колико би све то трајало?“, пита рибар.

„Можда 15 до 20 година“, одговара стручњак.

„И онда?“ пита даље рибар.

„Тада живот постаје интересантан“, објашњава стручњак. „Тада би могао да одеш у пензију. Могао би да се преселиш из градске гужве у неко забачено село.“

„И шта онда?“ пита рибар.

„Онда имаш времена да мало пецаш, играш се са својом децом, одмараш поподне кад је вруће, вечераш с породицом и идеш с пријатељима да слушаш музику.“

[Слике на 7. страни]

Да ли напредак доноси сигурност?

[Слике на 8. страни]

Сухришћани заиста желе да се осећаш сигурно