Ми смо од оних који имају веру

Како се преноси порука утехе у Италији

ЈЕХОВА је „Бог сваке утехе“. Тиме што уче да га опонашају, његове слуге ’могу да теше оне који су у каквој год невољи‘ (2. Коринћанима 1:3, 4; Ефешанима 5:1). То је један од главних циљева дела проповедања које извршавају Јеховини сведоци.

Помагање једној жени у невољи

Сиромаштво, рат и жеља за бољим животом, нарочито су у недавним годинама покренули многе да се преселе у богатије земље. Али, није лако да се човек уклопи у нову средину. Мањола је живела у Боргоманеру са својим земљацима из Албаније. Пошто је у Италији боравила илегално, страховала је да разговара с Вандом, која је Јеховин сведок. Међутим, Ванда је напокон успела да се састане с Мањолом која је убрзо показала велико занимање за проучавање Божје Речи, иако је језичка баријера представљала потешкоћу. После неколико посета, Ванда више никог није проналазила код куће. Шта се десило? Ванда је сазнала да су сви из те куће побегли, јер се један од њих — Мањолин дечко — тражи због убиства!

Међутим, четири месеца касније, Ванда је поново срела Мањолу. „Бледа и испијена, изгледала је као неко ко је стварно прошао кроз тежак период“, присећа се Ванда. Мањола је објаснила да је њен бивши дечко у затвору, и да су је пријатељи којима се обратила за помоћ горко разочарали. Сва очајна, она се молила Богу. Онда се сетила Ванде која јој је говорила о Библији. Како је само Мањола била срећна што је поново види!

Библијски студиј је обновљен и ускоро је Мањола почела да похађа хришћанске састанке. Успела је да добије дозволу за боравак у Италији. После годину дана, постала је крштени Сведок. Утешена Божјим обећањима, вратила се у Албанију да би преносила поруку утехе својим земљацима.

Сведочење у логору за имигранте

Многе скупштине у Италији извршиле су припреме за сведочење имигрантима попут Мањоле. На пример, скупштина у Фиренци је организовала редовне посете једном имигрантском логору. Становници логора — многи од њих из Источне  Европе, Македоније и с Косова — доживљавали су разне невоље. Неки су имали проблема с дрогом или алкохолом. Многи су се издржавали ситним крађама.

Проповедати у таквој заједници није било лако. Међутим, Паола, пуновремени јеванђелизатор, на крају је ступила у везу са Жаклином, једном женом из Македоније. Након неколико разговора, Жаклина је подстакла своју пријатељицу Сузану да испита Библију. А онда је Сузана разговарала са својим рођацима. Убрзо је пет особа из те породице редовно проучавало Библију, посећивало хришћанске састанке и примењивало оно што је учило. Упркос проблемима с којима се морају суочавати, они добијају утеху од Јехове и његове Речи.

Једна калуђерица прихвата утеху од Јехове

У Формији је Асунта, један пуновремени јеванђелизатор, разговарала са женом која је отежано ходала. Та жена је била калуђерица која је припадала једном религиозном реду који пружа помоћ болеснима и немоћнима у болницама и приватним домовима.

Асунта је тој калуђерици рекла: „И ви патите, зар не? Нажалост сви имамо проблеме које морамо да носимо.“ Тада се калуђерица расплакала и рекла да има озбиљних здравствених проблема. Асунта ју је охрабрила, рекавши да је Бог Библије може утешити. Калуђерица је прихватила часописе темељене на Библији које јој је Асунта понудила.

У току следећег разговора, та калуђерица која се зове Палмира, признала је да је много пропатила. Дуго је живела у једној установи коју воде калуђерице. Када је из здравствених разлога морала привремено да оде одатле, нису јој дозволиле да се врати. Међутим, Палмира је сматрала да је њени завети калуђерице обавезују према Богу. Ради „лечења“ се обратила исцелитељима, само да би на крају доживела трауму. Палмира је пристала да проучава Библију, и годину дана је долазила на хришћанске састанке. Затим се преселила у друго подручје и Сведоци су изгубили контакт с њом. Прошле су две године пре него што ју је Асунта поново пронашла. Палмира је доживела велико противљење од своје породице и свештенства. Упркос томе, она је обновила библијски студиј, духовно напредовала и крстила се као Јеховин сведок.

Да, многи су охрабрени поруком од ’Бога који даје утеху‘ (Римљанима 15:4, 5). Зато су Јеховини сведоци из Италије одлучни да наставе да опонашају Бога тиме што другима преносе његову дивну поруку утехе.