Пређи на садржај

Пређи на садржај

Усидрени надом, подстакнути љубављу

Усидрени надом, подстакнути љубављу

Усидрени надом, подстакнути љубављу

„Сад дакле остаје ово троје: вера, нада, љубав, али је љубав највећа међу њима“ (1. КОРИНЋАНИМА 13:13).

1. Које нам упозорење даје апостол Павле?

 АПОСТОЛ Павле нас је упозорио да нам вера, попут неког брода, може доживети бродолом. Он говори о ’чувању вере и добре савести, што су неки одбацили и доживели бродолом своје вере‘ (1. Тимотеју 1:19NW). Морски бродови су у првом веку н. е. грађени од дрвета. Њихова способност пловидбе зависила је од квалитета дрвне грађе и од умећа прављења бродова.

2. Зашто наш брод вере мора бити добро саграђен, и шта то изискује од нас?

2 То што би се могло назвати бродом наше вере мора пловити усред узбурканог мора човечанства (Исаија 57:20; Откривење 17:15). Зато мора бити добро саграђен, а то зависи од нас. Када је ’море‘ јеврејског и римског света постало нарочито узбуркано за прве хришћане, Јуда је написао: „Драги моји, изграђујте се на својој најсветијој вери, молите се Богу у Духу Светоме, одржите себе у Божијој љубави очекујући милост Господа нашега Исуса Христа за живот вечни“ (Јуда 21, 22Ча). Пошто је Јуда говорио и о борби за ’веру која је предана светима‘, израз ’најсветија вера‘ можда указује на читав низ хришћанских учења, укључујући и добру вест спасења (Јуда 3). Темељ те вере је Христ. Потребна је јака вера уколико желимо да се чврсто држимо истинске хришћанске вере.

Пребродити олују „страха од секти“

3. Како неки користе „страх од секти“?

3 Недавних година било је неколико грозних случајева масовних самоубистава, убистава и терористичких напада везаних за тајне секте. Сасвим је разумљиво што многи појединци, укључујући и искрене политичке вође, показују бригу у заштити недужних људи, нарочито малолетника, од тих опасних секти. Тиме је „бог овога света“, који је несумњиво иза ових гнусних злодела, створио оно што неки зову страх од секти и то користи против Јеховиног народа (2. Коринћанима 4:4; Откривење 12:12). Неки су ту ситуацију искористили да би изазвали противљење према нашем делу. У неким су земљама подигли кампању наводно усмерену на заштиту људи од „опасних секти“, а међу њима погрешно наводе и Јеховине сведоке, те нас тако индиректно оптужују. То је у неким европским земљама отежало дело сведочења од куће до куће и проузроковало да неке особе које проучавају Библију прекину свој студиј. С друге стране, то је имало негативан утицај и на неку нашу браћу.

4. Зашто противљење не треба да нас обесхрабри?

4 Међутим, уместо да нас обесхрабрује, противљење треба да ојача наше убеђење да практикујемо право хришћанство (Матеј 5:11, 12). Рани хришћани су били оптужени да су подривачка секта, и ’свуда су наилазили на противљење‘ (Дела апостолска 24:5; 28:22). Али, апостол Павле је утешио своје сувернике пишући: „Љубљени, не чудите се ватри која је у вама за искушавање ваше, као да вам се нешто чудно дешава, него се радујте што суделујете у трпљењу с Христом, да бисте имали радост и весеље кад се појави слава његова“ (1. Петрова 4:12, 13). Слично је написао и један члан водећег тела из првог века: „Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас, знајући да кушање ваше вере доноси устрајност. Али устрајност треба да доврши своје дело, да будете савршени и цели без икаквог недостатка“ (Јаков 1:2-4). Баш као што олујни ветрови испитују способност пловидбе једног брода, тако ће олује противљења открити сваки недостатак на нашем броду вере.

Невоља доноси истрајност

5. Како можемо бити сигурни да нам је вера стабилна под невољама?

5 Хришћанин може бити сигуран да је његова вера истрајна и стабилна тек кад издржи олује невоља. Наша истрајност ће „довршити своје дело“ на олујним морима само ако смо „савршени и цели без икаквог недостатка“, што укључује и јаку веру. Павле је написао: ’У свему се показујемо као слуге Божје: у великом трпљењу, у невољама, у бедама, у тешкоћама‘ (2. Коринћанима 6:4).

6. Зашто да се ’хвалимо невољама‘ и како то јача нашу наду?

6 Олујне ветрове невоља кроз које бисмо повремено могли проћи, треба да сматрамо приликама да покажемо да је наш брод вере чврст и стабилан. Павле је хришћанима у Риму написао: ’Хвалимо се и невољама, знајући да невоља даје постојаност, а постојаност искуство, а искуство надање. И то надање није варљиво [„не води до разочарања“, NW]‘ (Римљанима 5:3-5). Постојаност под кушњама води до Јеховиног признања. То за узврат јача нашу наду.

Зашто неки претрпе бродолом?

7. (а) Као што показују Павлове речи, како су неки доживели духовни бродолом? (б) Како неки данас одступају од истине?

7 Када је Павле упозорио на то да неко може доживети „бродолом“, у мислима је имао онога ко је ’одбацио‘ своју добру савест и изгубио веру (1. Тимотеју 1:19NW). Такви су били Именеј и Александар, који су пали у отпадништво, одступили од истине и погрдно говорили (1. Тимотеју 1:20, фуснота у NW; 2. Тимотеју 2:17, 18). Данас, отпадници који одступе од вере буквално бију ’верног и разборитог роба‘, у ствари, ударају по руци која их је духовно хранила. Неки сличе ’злом робу‘ и индиректно кажу: „Мој господар касни“ (Матеј 24:44-49NW; 2. Тимотеју 4:14, 15). Они поричу да је крај овом злом систему ствари близу и критикују духовно будну класу роба због подржавања осећаја хитности међу Јеховиним народом (Исаија 1:3). Овакви отпадници успевају да „кваре веру неких“, што води до духовног бродолома (2. Тимотеју 2:18).

8. Шта је код неких довело до тога да се њихов брод вере разбије или потоне?

8 Други предани хришћани су разбили свој брод вере тиме што су одбацили своју савест и упустили се у необуздано трагање за задовољствима овога света и у сексуални неморал (2. Петрова 2:20-22). Другима брод вере потоне јер се, како они то виде, лука новог света још увек не назире на хоризонту. Зато што не могу да израчунају време испуњења неких пророчанстава и зато што у својим мислима одлажу „дан Јеховин“, они напуштају право обожавање (2. Петрова 3:10-13; 1. Петрова 1:9). Убрзо се поново нађу у мрачним, мутним водама садашњег система ствари (Исаија 17:12, 13; 57:20). Неки који су престали да се друже с хришћанском скупштином и даље верују да она практикује праву религију. Међутим, очигледно немају потребног стрпљења и истрајности да чекају нови свет који је обећао Јехова Бог. Живот у Рају за њих није дошао довољно брзо.

9. Шта раде поједини предани хришћани, и шта треба да размотримо на основу ових чинилаца?

9 Поједини предани хришћани у неким крајевима света изгледа да су скратили једра на свом броду вере. Брод још увек плови, али уместо да се у пуној вери пробија напред, он крстари. Неки су привучени надом у „скорашњи Рај“, били спремни да не штеде труда како би га достигли — ревношћу у делу проповедања и редовношћу на свим састанцима, већим скуповима и конгресима. Пошто сада мисле да је остварење њихових нада даље него што су то очекивали, они снижују цену коју су спремни да плате. То се огледа у смањивању обима проповедања, нередовности на састанцима и спремности да се пропуштају делови програма на већим скуповима и конгресима. Други све више времена посвећују рекреацији и постизању материјалних удобности. Ови чиниоци наводе нас да размотримо шта треба да буде покретачка снага у нашем животу у складу с нашим предањем Јехови. Да ли наша ревност у служби за њега треба да зависи од наде у „скорашњи Рај“?

Нада упоређена са сидром

10, 11. С чим је Павле упоредио нашу наду и зашто је то поређење прикладно?

10 Павле је нагласио да је Јехова дао обећање о благословима који ће доћи преко Аврахама. Затим је тај апостол објаснио: ’Бог... дода и заклетву, да бисмо у двема непоколебљивим стварима [његовој речи и заклетви], у којима није могуће да је Бог слагао, имали јако поуздање, ми, којима је остављено као једино прибежиште да се ухватимо за надање које нам беше пружено.То надање ми држимо као јако и поуздано сидро душе‘ (Јеврејима 6:17-19; Постање 22:16-18). Нада постављена пред помазане хришћане је нада у бесмртни живот на небу. Данас огромна већина Јеховиних слугу има дивну наду у вечни живот на рајској земљи (Лука 23:43NW ). Без такве наде човек не може имати ни веру.

11 Сидро је моћна сигурносна направа, неопходна да би брод стајао у месту и да не би био однесен. Ниједан поморац се не би усудио напустити луку без сидра. Пошто је и Павле неколико пута доживео бродолом, из искуства је знао да животи морепловаца често зависе од сидара на њиховом броду (Дела апостолска 27:29, 39, 40; 2. Коринћанима 11:25). Брод у првом веку није имао никакав мотор који би капетану омогућио да маневрише онако како жели. Осим ратних бродова које су покретала весла, кретање осталих је првенствено зависило од ветра. Ако би брод дошао у опасност да се насуче на стене, капетан је могао једино да баци сидро и да издржи буру, уздајући се да се сидро неће ишчупати с дна мора. Зато је Павле хришћанску наду упоредио с ’јаким и поузданим сидром душе‘ (Јеврејима 6:19). Када на нас насрну олује противљења или доживимо друга искушења, наша величанствена нада је попут сидра које нас као жива бића држи у равнотежи, тако да наш брод вере не скрене у опасни плићак сумње или у погубне стене отпадништва (Јеврејима 2:1; Јуда 8-13).

12. Како можемо избећи да одступимо од Јехове?

12 Павле је хебрејске хришћане упозорио: „Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно, да одступи од Бога живога“ (Јеврејима 3:12). У грчком тексту ’одступити‘ дословно значи „држати се по страни“, то јест, постати отпадник. Али ми можемо избећи такав потпуни бродолом. Вера и нада ће нам омогућити да се чврсто држимо Јехове чак и током најжешћих олуја кушњи (Поновљени закони 4:4; 30:19, 20). Наша вера неће бити попут брода кога љуљају ветрови отпадничког учења (Ефесцима 4:13, 14). С надом као својим сидром, моћи ћемо да издржимо олује док живимо као Јеховине слуге.

Подстакнути љубављу и светим духом

13, 14. (а) Зашто сидро наше наде само по себи није довољно? (б) Шта треба да буде мотивациона снага у приношењу свете службе Јехови и зашто?

13 Хришћанин неће напредовати ка новом свету ако је нада у вечни живот на рајској земљи његов једини потицај за службу Јехови. Иако своје сидро наде држи као стабилизујући чинилац у свом животу, он њему и својој вери треба да дода и покретачку снагу љубави. Павле је ову чињеницу нагласио када је написао: „Остаје ово троје: вера, нада, љубав, али је љубав највећа међу њима“ (1. Коринћанима 13:13).

14 Наша мотивациона снага у приношењу свете службе треба да буде љубав према Јехови из свег срца, као одазив на његову неизмерну љубав према нама. Апостол Јован је написао: „Ко нема љубави, тај не позна Бога. Јер је Бог љубав. По томе се показа љубав Божја к нама што Бог Сина свога јединорођенога посла на свет да живимо по њему. А ми имамо љубав к њему, јер он најпре показа љубав своју к нама!“ (1. Јованова 4:8, 9, 19). Из захвалности према Јехови наша првенствена брига не треба да буде да постигнемо своје спасење, већ да сведочимо за посвећење његовог светог имена и оправдање његовог праведног суверенитета.

15. Како је наша љубав према Јехови повезана с питањем његовог суверенитета?

15 Јехова жели да му служимо зато што волимо њега, а не само Рај. Библијска енциклопедија Insight on the Scriptures a наводи: „Јехова се поноси чињеницом да су његов суверенитет и подршка коју му пружају његова створења првенствено засновани на љубави. Он жели само оне који воле његов суверенитет због његових добрих својстава и зато што је то праведно, оне који желе његов суверенитет изнад било ког другог (1. Кор. 2:9). Они не настоје да буду независни, већ уместо тога изабирају да служе под његовим суверенитетом — и то због спознања о њему и његовој љубави, правди и мудрости, за које увиђају да су далеко изнад њихове (Пс. 84:11, 12)“ — 2. том, 275. страна.

16. Како је љубав према Христу покретачка снага у нашем животу?

16 Као хришћани, такође показујемо и љубав према Исусу као одазив на његову љубав према нама. Павле је резоновао: ’Љубав нас Христова покреће, јер ми мислимо да ако један сам за све умре, то дакле сви умреше; и да он за све умре зато да они који живе, не живе више ради себе, него ради онога који за њих умре и ускрсну‘ (2. Коринћанима 5:14, 15). Христ је сами темељ на коме градимо свој духовни живот, своју веру и наду. Наша љубав према Христу Исусу подупире нашу наду и учвршћује нашу веру, нарочито у време олујних кушњи (1. Коринћанима 3:11; Колошанима 1:23; 2:6, 7).

17. Коју нам динамичку силу пружа Јехова и како је њен значај показан у Делима апостолским 1:8 и Ефесцима 3:16?

17 Иако је љубав према Богу и његовом Сину главна покретачка снага у нашем хришћанском животу, Јехова нам даје још нешто што нас подстиче, даје нам енергију и снагу да идемо напред у његовој служби. То је његова активна сила то јест свети дух. Хебрејска и грчка реч преведене са „дух“ у основи се односе на динамичко кретање ваздуха, као што је ветар. Једрењаци, попут оних којима је Павле путовао, да би дошли до свог одредишта ослањали су се на невидљиву снагу ветра. Слично томе и нама је потребна љубав и деловање Божје невидљиве активне силе да би се наш брод вере кретао напред у Јеховиној служби (Дела апостолска 1:8; Ефесцима 3:16).

Напред до нашег одредишта

18. Шта ће нам омогућити да издржимо било какве кушње наше вере у будућности?

18 Наша вера и љубав могу бити озбиљно испитане пре него што стигнемо у нови систем ствари. Али, Јехова нас је опремио ’јаким и поузданим‘ сидром — нашом дивном надом (Јеврејима 6:19; Римљанима 15:4, 13). Када нам противљење или неке друге кушње задају ударце, можемо да издржимо ако смо сигурно усидрени нашом надом. Након што једна олуја утихне, али пре него што друга избије, будимо одлучни да учврстимо своју наду и да ојачамо своју веру.

19. На који начин можемо задржати свој брод вере на курсу и стићи у луку Божјег новог света?

19 Пре него што је споменуо ’сидро душе‘, Павле је рекао: „Ми желимо да сваки од вас покаже такву ревност [да „убрза“, фуснота у NW], да би се надање до краја потпуно одржало, тако да не будете лени, него да се угледате на оне који вером и постојаношћу наслеђују обећања“ (Јеврејима 6:11, 12). Подстакнути љубављу према Јехови и његовом Сину и ојачани светим духом, задржимо свој брод вере на курсу док не стигнемо у луку Божјег обећаног новог света.

[Фуснота]

a Издао Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.

Кратак осврт

◻ Које нам упозорење Павле даје у погледу наше вере?

◻ Како су неки доживели духовни бродолом и како други успоравају?

◻ Које божанско својство треба да додамо својој вери?

◻ Шта ће нам омогућити да стигнемо у луку Божјег обећаног новог света?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Наш брод вере мора бити добро саграђен да би издржао олује у животу

[Слика на 17. страни]

Наша вера може претрпети бродолом

[Слика на 18. страни]

Нада је сидро нашег хришћанског живота