ТРАНСОКСАНИЈА. Земља међу рекама. Туркистан. То су само неки називи подручја на ком се сада налази Узбекистан, „земља Узбека“. Већ од 15. века, у градове Узбекистана свраћали су трговци који су ишли Путем свиле, који је некада повезивао Кину и Средоземље. Данас је памук главни производ у текстилној индустрији ове земље. Овде се продају предивни ћилими од памука, вуне и свиле.

Током историје, многи народи су утицали на узбечку културу. Славни освајачи и моћне војске прошли су овдашњим планинама и пустињама. Међу њима је био Александар Велики, који је на овим просторима срео своју вољену Роксану. Затим, Џингис-кан из Монголије, као и Тимур, кан који је потекао из ових крајева и владао једним од највећих царстава на свету.

Огромне, живописне грађевине с плавим куполама красе данашњи Узбекистан. Многе од њих су сада школе.

 Пут свиле. Направљен је пре нове ере и навелико се користио све до краја 15. века, када је установљен поморски пут до Индије. Ова мрежа путева, која је делом пролазила кроз подручје данашњег Узбекистана, имала је кључну улогу у светској трговини.

Аралско језеро. Због коришћења воде за наводњавање, ово језеро, које је некада било четврто по величини на свету, полако пресушује. Овај проблем Узбекистан настоји да реши у сарадњи с другим земљама централне Азије.

Промена писма. У овој земљи се говори много језика. Након исламског освајања у осмом веку, усвојен је арапски. Након што је Узбекистан постао део Совјетског Савеза, прво се користило латинично писмо, али је крајем 1930-их замењено ћириличним. Затим је 1993. новим законом усвојено узбечко писмо, које се темељи на латиничном.