КАКО бисте се осећали када би вама или некој вама блиској особи био установљен неки ментални поремећај? На сву срећу, такви поремећаји могу да се лече. Погледајмо најпре неке чињенице које ће нам помоћи да их боље разумемо. *

„У целом свету, стотине милиона људи има неки ментални поремећај, а то утиче и на њихове најближе. Сваки четврти човек ће у неком периоду свог живота имати неки психички поремећај. Депресија је водећи узрок онеспособљености код људи. Шизофренија и биполарни поремећај спадају у најозбиљније облике менталних поремећаја, и у највећој мери утичу на способности оболеле особе [...] Иако је број оболелих веома велик, о овим проблемима се и даље не говори много, они се потцењују, а оболели су на удару предрасуда“, наводи Светска здравствена организација (СЗО).

Према СЗО, многи који имају неки поремећај психичке природе устручавају се да затраже стручну помоћ да не би били ожигосани у друштву.

Иако се већина менталних поремећаја може лечити, прошле године у Сједињеним Државама око 60 посто одраслих и скоро 50 посто деце од 8 до 15 година који имају неки поремећај није примало адекватну терапију, стоји у извештају једног америчког удружења (National Alliance on Mental Illness).

Стручњаци дефинишу ментални поремећај као озбиљну промену у размишљању и контролисању емоција, као и у понашању. Такво стање често утиче на однос оболеле особе с другима и на њено суочавање са животним изазовима.

Симптоми се разликују по трајању и интензитету — у зависности од саме особе, врсте поремећаја и животних околности. Од таквих поремећаја могу да оболе особе оба пола, без обзира на њихов узраст, културу или религију, расу, степен образовања или социјални положај. Такође, на то не утичу личне слабости или карактер. Уз одговарајућу терапију, оболеле особе могу имати испуњен и смисаон живот.

Стручњаци за ментално здравље могу успешно лечити многе менталне болести. Први и најважнији корак јесте да оболела особа оде на један детаљан преглед.

Лекар може помоћи оболелој особи само ако она прихвати одговарајуће лечење. То можда подразумева да превазиђе страх од тога да говори о свом проблему. Лечење понекад обухвата разговоре са стручњацима који помажу оболелој особи да разуме своје стање, да се ухвати у коштац с проблемима и да не одустане од лечења. Током таквих разговора, члан породице или пријатељ може бити ослонац и подршка.

Многи су научили да живе с менталном болешћу, након што су боље разумели своје стање и поступали у складу с терапијом коју им је одредио лекар. „Пре него што је мојој жени успостављена дијагноза“, каже Марк, „нисмо много знали о менталним болестима. Али научили смо да не размишљамо превише унапред и да се навикнемо на своју ситуацију. С временом смо осетили позитивне резултате указане стручне помоћи. Такође нам је пуно значила подршка породице и пријатеља.“

Клаудија се слаже с тим. „У почетку“, признаје она, „дијагноза ми је деловала као затворска казна. Али иако моја болест донекле ограничава и мене и мог  супруга, научила сам да се изборим с наизглед несавладивим препрекама. Успевам да функционишем тако што поступам у складу са саветима лекара, негујем добре односе с другима и трудим се да имам реална очекивања.“

Библија не каже да се вером у Бога решавају здравствени проблеми. Па ипак, многе породице широм света црпе утеху и снагу из Библије. На пример, она нас уверава да наш брижни Створитељ пружа утеху онима који су „сломљеног срца„ и „скрханог духа“ (Псалам 34:18).

Иако Библија није медицински приручник, она нам пружа практичне савете, који нам могу помоћи да се изборимо с болним осећањима и тешким ситуацијама. Она нам такође улива наду у будућност у којој неће бити болести и патње. Божја Реч обећава: „Тада ће се отворити очи слепима и уши глувима отвориће се. Тада ће хром скакати као јелен, језик немога радосно ће клицати“ (Исаија 35:5, 6).