ПЛАЧ нас прати од дана рођења. Бебе плачем скрећу пажњу на своје емоционалне и физичке потребе. Али зашто плачемо и када одрастемо, будући да можемо да комуницирамо и на друге начине?

Постоји много разлога због којих плачемо. Понекад смо тужни, фрустрирани или трпимо физички или емотивни бол. С друге стране, када нам се деси нешто лепо или нам падне камен са срца, потеку нам сузе радоснице. Такође, сузе могу бити заразне. „Када видим да неко плаче, није важно због чега, не могу да задржим сузе“, каже Марија. Поред тога, свима нам се деси да се расплачемо због неке сцене на филму или описа у књизи.

Који год разлог да је у питању, плач је моћан невербални вид комуникације. „То је један од ретких начина да кажемо тако много у тако кратком року“, објашњава се у књизи Adult Crying. Сузе нас не остављају равнодушнима. На пример, када је неко тужан и плаче, тешко ћемо то игнорисати јер нам сузе говоре да он пати. Зато настојимо да га утешимо и помогнемо му.

Неки стручњаци сматрају да нам плакање помаже да се растеретимо и избацимо негативна осећања, и да онај ко има навику да гута сузе може нарушити здравље. Други кажу да наука није потврдила да плакање користи у физичком и емотивном погледу. Како год било, истраживања показују да се 85 посто жена и 73 посто мушкараца осећа боље након што се добро исплаче. „Понекад просто знам да морам да плачем“, објашњава жена по имену Ноеми. „После тога могу дубоко удахнути и сагледати ствари у правом светлу.“

 Олакшање нам не доносе само сузе већ и то како други реагују на њих. На пример, ако нас они теше и желе да нам помогну, биће нам лакше. Али ако нас њихова реакција разочара, можда ћемо се постидети или осећати одбачено.

Чињеница је да је плакање и даље загонетка за нас. Али оно што знамо јесте да нас је Бог обдарио чудесном способношћу да путем суза испољавамо емоције.