Када се узнемири, ваш двогодишњак почиње да вришти и бесно око себе удара рукама и ногама. Можда се питате: ’Да ли је с мојим дететом све у реду? Да ли хистерише зато што сам ја негде погрешио? Хоће ли то прерасти?‘

Ваш двогодишњак има вас и ви му можете помоћи да промени своје понашање. Међутим, прво погледајте због чега се можда тако понаша.

Деца у раном узрасту не знају како да се изборе с налетом емоција. То може бити један од разлога за повремене нападе беса. Али то није све.

Размислите о промени коју дете доживљава када има две године. Од рођења су његови родитељи бринули о свим његовим потребама. На пример, ако би њихова беба заплакала они би дотрчали до ње питајући се: ’Да ли је болесна? Да ли је треба нахранити? Умирити? Пресвући?‘ Родитељи су чинили све за свог малишана само да би му било добро. То је било сасвим на месту, јер је он у потпуности зависио од својих родитеља.

Међутим, када малишан напуни две године почиње да схвата да родитељи више не скачу на сваки његов миг. Заправо, они сада више не титрају око њега, већ очекују да се он повинује њиховим жељама. Сада је време да родитељи окрену нови лист и двогодишњак ће можда протестовати тако што ће имати повремене епизоде хистерије.

С временом се дете обично навикне на то да родитељи морају да га поучавају и исправљају, а не само да брину о њему. Такође, почиње да увиђа да се од њега очекује да ’слуша своје родитеље‘ (Колошанима 3:20). У међувремену, нападима беса дете може до крајњих граница испитивати стрпљење родитеља.

Будите увиђавни. Ваше дете није одрастао човек у мини-издању. Пошто још не уме да изађе на крај са својим емоцијама, оно може претерано реаговати када се узнемири. Гледајте на ситуацију његовим очима. (Библијска мисао: 1. Коринћанима 13:11.)

Останите смирени. Када ваше дете има напад беса, није добро да и ви изгубите живце. Колико год је могуће не обазирите се на његову хистерију и реагујте разумно. Задржите на уму зашто долази до напада беса и тако ћете остати смирени. (Библијска мисао: Пословице 19:11.)

Не попуштајте. Ако због дететовог напада беса попустите свакој његовој жељи, вероватно ће и следећи пут покушати да на тај начин дође до оног што жели. Смирено му покажите да стојите иза оног што сте рекли. (Библијска мисао: Матеј 5:37.)

Будите стрпљиви. Немојте очекивати да напади беса нестану преко ноћи, поготово ако дете има разлога да верује да ће вас својим понашањем „сломити“. Међутим, ако реагујете одговарајуће и доследно, ти напади ће се највероватније проредити и на крају потпуно престати. Важно је задржати на уму речи из Библије: „Љубав је дуготрпљива“ (1. Коринћанима 13:4).

Поред наведених предлога пробајте следеће:

• Када дете почне да бесни, ако је могуће узмите га у руке и нежно га спречите да хистерише. Немојте да вичете на њега. Само сачекајте да „олуја“ прође. На крају ће схватити да бесом не може постићи ништа.

• Одредите место у кући где ћете ставити дете када почне да бесни. Кажите му да може да изађе одатле када се смири, а затим га оставите тамо.

• Ако дете има напад беса у јавности, склоните га од очију других. Немојте попуштати само зато што прави сцену. Ако попустите мислиће да хистеријом може добити шта год жели.