ОВЕ речи су део претње познате као Requerimiento (Захтев), коју су шпански конкистадори читали урођеницима када су у XVI веку ишли у освајање америчке територије. У питању је један од најбизарнијих јавних прогласа.

Кратко након што је Колумбо ступио на америчко тло 1492, и Шпанија и Португал су желели да присвоје нове територије. Обе земље су на папу гледале као на Христовог представника на земљи. Зато су њега позвале да реши спор. Под његовом надлежношћу, црква им је обећала да ће им доделити новооткривена подручја, под условом да пошаљу мисионаре како би преобратили урођенике.

Како је освајање напредовало, шпански двор је настојао да озакони експлоатисање урођеника. Папа је наводно деловао у Божје име када је дозволио да део новог подручја припадне Шпанији. Зато су Шпанци тврдили да конкистадори имају право да уништавају имовину локалног становништва и да их убијају и поробљавају.

Шпанске власти су издале један проглас како би урођенике обавестиле о папиној одлуци. Од урођеника се захтевало да прихвате хришћанство и да се подложе  краљу Шпаније. Шпанци су сматрали да имају право да поведу „праведан“ рат у Божје име, ако им се они не повинују.

Шпанске власти су наредиле да се овај документ прочита да би умириле своју савест и да би оправдале колонијално освајање. Конкистадори су, пре него што су кренули у харање, тај документ често читали на палуби бродова или на копну и то урођеницима који нису знали ниједан европски језик. Понекад су га читали и пред празним колибама, које су престрављени урођеници напустили.

То насилно преобраћење водило је до свирепог крвопролића. На пример, око 2 000 Арауканаца било је побијено у једној бици у Чилеу 1550. О онима који су преживели, конкистадор Педро де Валдивија рекао је краљу: „Двеста оних који су били непокорни остали су без руку и носева, будући да сам им више пута слао гласнике и да су им читане речи из Захтева [Requerimiento] као што је наредило Ваше величанство.“ *

Читање овог званичног прогласа је можда умирило савест освајача. Међутим, није успело проширити религију која је била заступљена у Шпанији. Бартоломе де лас Касас, фратар који је служио као мисионар, био је очевидац тога како је на људе утицао дотични проглас Католичке цркве. Он је написао: „Овај документ је био крајње неправедан, богохулан, скандалозан, бесмислен и ван сваке памети! А да не помињем срамоту коју је нанео хришћанској религији.“ Хроничар Гонзало Фернандез де Овиједо рекао је да је страшно то што је због страховитих злочина почињених на урођеницима хришћанство на те људе оставило јако лош утисак.

Да ли Бог стоји иза овакве тираније коју су спроводили политички и црквени моћници, наводно у његово име? У Библији о томе стоји: „Далеко је од истинитог Бога да зло чини, и од Свемоћног да неправедно поступа!“ (Јов 34:10).