БОЈЛ се родио 1627. године у имућној породици, у замку Лисмор, у Ирској. То је било пред почетак оног што историчари називају доба разума, времена када су учени људи настојали да ослободе људско друштво фанатизма који је вековима њиме господарио. И Бојл се залагао за укидање таквог робовања. У једној аутобиографији дао је себи име Филаретус, што значи „који воли врлину“.

Бојлова жеља за истином била је једнако снажна колико и жеља да подели с другима оно што научи на том путу откривања истине. Постао је плодан писац и његова дела су дубоко утицала на многе његове савременике, укључујући и чувеног научника Исака Њутна. Године 1660, Бојл је постао један од оснивача Краљевског друштва, научне институције која још увек постоји у Лондону.

За Бојла се каже да је отац хемије. Имао је потпуно другачији приступ од алхемичара његовог времена. Они су своја открића држали у тајности или су их писали неразумљивим терминима, тако да је мали број људи ван њиховог затвореног круга могао да их разуме. За разлику од њих, Бојл је до у детаље описивао свој рад и објављивао га у јавности. Поред тога, није само прихватао уврежене хипотезе, већ се  залагао да се контролисаним извођењем експеримената утврђују чињенице.

Бојлови експерименти су подупрли идеју да се материја састоји од оног што је он назвао корпускулама, ситним честицама, које у зависности од комбинације формирају различите супстанце.

Његов приступ научном истраживању добро је сажет у његовој чувеној књизи Скептични хемичар (The Sceptical Chymist). У њој он препоручује научницима да не буду арогантни или догматични, него да буду спремни да признају грешке. Инсистирао је да они који су убеђени у нешто треба да добро разлуче да ли знају да је то тачно или само мисле да је тако.

Исти приступ Бојл је имао и када је реч о духовним стварима. Оно што је открио о свемиру и чудесној грађи живих створења уверило га је да Створитељ мора постојати. Није подлегао духу атеизма који је преовладавао међу интелигенцијом његовог доба. Сматрао је да свако ко је поштен према себи не може а да не верује у Бога.

Међутим, Бојл није мислио да се до правог просветљења може доћи само људским разумом. Увидео је да је потребна спознаја која долази од Бога, а она се, према његовим речима, налази у Божјој Речи, Библији.

Њему је тешко падало то што многи нису знали библијска учења и што изгледа нису имали чврст темељ за своја веровања. Питао се како може бити исправно да неко прихвата своја веровања само зато што их његови родитељи прихватају или само зато што је рођен у некој средини. Бојл је имао снажну жељу да помогне људима да боље разумеју Библију.

Дао је свој допринос томе тако што је новчано подупирао издавање Библије на многим језицима. Ту су били индијански језици, као и арапски, ирски, малајски и турски. Тако се Роберт Бојл показао као надарен, а ипак понизан човек с неутољивом жељом да дође до истине о свим стварима и да и другима помогне у томе.