„ЛОС? Па то је права гротеска чудноватог бића. Чему тај уздигнути став? И та глава дугуљаста?“ Тешко да се неко не би сложио са овим речима писца из 19-ог века Хенрија Тороа. Због тога што се ова комична животиња не може често видети, људи имају погрешну представу да је она трапава и не баш толико бистра. Зоолози из Северне Америке и Евроазије су открили много тога о овом необичном самотњаку.

Нико не би порекао да је лос прави див. Иако због својих дугих ногу можда делује незграпно, захваљујући њима може се одбранити од читавог чопора вукова. Лосови науче да пливају за само неколико дана након рођења и знају да у потрази за воденим биљкама пливају километрима и роне на дубини од скоро 6 метара!

Лос може померати очи до те мере да може запажати шта се дешава готово одмах иза њега, а да при том не окреће главу. Његов нос је такође нешто посебно. Научници кажу да, будући да су лосове ноздрве веома раздвојене, он има необичну способност да веома прецизно нањуши где се шта налази. Лосов слух је још један адут којим се може похвалити. Он може померати уши у свим правцима и чути оглашавање другог лоса на раздаљини од чак 3 километра!

 Младунци лоса — који су по речима једног писца „смешни, али и слатки“ — по природи су радознали и безбрижни. Мајка нежно и савесно брине о својим младима. У стању је да нападне свакога ко вреба њене младе, било да су то вукови, медведи, па чак и људи. Касније, када младунче буде старо око годину дана, мајка, која сада чека нову „принову“ агресивно тера малишу од себе, тако да он мора почети да се сам брине о себи.

Како лосови преживљавају хладне зиме, будући да су биљоједи? Једним делом, тако што се током топлијег периода преједају. Лос поједе и до 23 килограма вегетације дневно, било да она расте на 3 метра изнад површине земље или у води. Захваљујући свом желуцу који има четири коморе он максимално искористи хранљиве састојке из биља и таложи сало. Међутим, исхрана током зиме није једина његова брига.

Оштре зиме и дубок снег за њега представљају прави испит издржљивости. Он тада води миран живот и креће се што је могуће мање како би сачувао топлоту испод свог топлог крзненог капута. Иако је лосу посебно тешко да по снегу побегне од вукова, често му много већа опасност прети од људи — нарочито ловаца и возача.

Лос воли да једе со која се зими посипа по многим северним ауто-путевима. Међутим, будући да лосови имају тамно крзно и да често прелазе путеве у сутон, возачима је тешко да их на време уоче и избегну судар, услед чега страдају и они и лосови.

Лосови уживају да се залећу у таласе и башкаре на термалним изворима. Током сезоне парења, мужјаци и женке су веома нежни једно према другом, а приврженост мајке младунчету заиста је нешто посебно. Младунци које су људи усвојили, могу се везати за своје старатеље као за своју мајку. Зоолог др Валеријус Гајст каже следеће: „Ова животиња чудноватог изгледа може бити изузетно паметна, нежна и веома привржена.“

Па ипак, треба узети у обзир следеће: Лос је веома снажна дивља животиња. Ако бисте је којим случајем срели у природи, немојте је потцењивати и претерано јој се приближавати. Нарочито је важно да будете на великој дистанци уколико се у близини налазе и њени млади. И поред тога, будите сигурни да ћете чак и са безбедне раздаљине бити очарани призором овог необичног шумског самотњака.