ЗАМИСЛИТЕ производ који се може користити као лек, средство за чишћење и дезинфекцију и као козметички препарат. Може се јести, може се од њега правити сок или етерично уље. У лепој је „амбалажи“, има га у целом свету, а није скуп. Можда баш имате један у својој кухињи. Реч је о лимуну.

Сматра се да лимун потиче из југоисточне Азије. Одатле је постепено пронашао свој пут на запад, према Средоземљу. Лимун успева у подручјима где је клима умерена, што потврђује зашто он добро успева у Аргентини, Италији, Мексику, Шпанији, па чак и у неким деловима Африке и Азије. У зависности од врсте и подручја на ком расте, одрасло дрво лимуна може родити од 200 до невероватних 1 500 плодова годишње. Различите врсте сазревају у различито време, због чега се плод може убирати током целе године.

Много се дебатује о томе да ли су још и древни Римљани узгајали лимун. Постоје писани докази да су Римљани користили цитрон, који припада породици цитруса, и својим изгледом веома подсећа на велики лимун. У свом делу Познавање природе, римски историчар Плиније Старији конкретно спомиње дрво цитрона и његов плод. Па ипак, водећи стручњаци верују да су Римљани знали и за лимун. Зашто тако мисле? Постоје многе фреске и мозаици који по свему судећи приказују лимун, а не цитрон. На пример, једна вила ископана у Помпеји, с правом названа Кућа воћњака, украшена је фрескама на којима су приказане разне биљке укључујући и дрво лимуна. Додуше, у то време се лимун изгледа сматрао егзотичним дрветом и могуће је да се користио само у медицинске сврхе. Не може се са сигурношћу рећи колико је добро лимун успевао и где је све успевао.

Сицилија, на којој су лета дуга и топла, а зиме благе, постала је водећи произвођач цитруса, укључујући и лимун. Али има и других крајева, углавном приморских, где се узгаја лимун доброг квалитета.

На пример, то је прелепи град Соренто који се налази јужно, надомак Напуља, а ту је и обала Амалфи са својим прелепим приморјем дугим око 40 километара. У увалама  дуж те обале налазе се живописни градови као што су Амалфи, Позитано и Вијетри сул Маре. У Соренту и на обали Амалфи узгаја се лимун који има заштићено географско порекло, што је гаранција да потиче баш одатле. Локални становници с правом чувају свој бренд — сочни лимун, прелепог мириса, који се узгаја на осунчаним терасама планинских падина.

Да бисте узгајали лимун није вам потребно пуно места. То можете радити чак и на сунчаној тераси, јер се патуљасто дрвеће лимуна може гајити у саксијама и тако красити ваш простор. Њима одговара да буду на сунчаном месту, у заветрини, где имају довољно топлоте, и да по могућству буду ослоњени на зид. Међутим, ако су зиме много хладне, лимун треба некако заштитити или унети у кућу.

Колико често користите лимун? Неки ставе кришку лимуна у шољу чаја, други користе његову кору или сок да би направили неки колач. Ви га можда цедите да бисте направили лимунаду. Куварима широм света лимун је увек при руци јер га могу користити у припреми многих јела. Али да ли сте икада користили лимунов сок као дезинфекционо средство или да бисте одстранили флеке?

Заправо многи људи чисте и дезинфикују даске за сечење трљајући их преполовљеним лимуном. За уклањање флека и чишћење лавабоа и судопера неки не користе вештачка средства већ лимунтус са содом бикарбоном. Осим тога, каже се да пола лимуна у фрижидеру или машини за прање судова уклања непријатне мирисе и даје свежину.

Лимун је извор лимунске киселине која се користи као природни конзерванс и као додатак који храни и пићу даје кисео укус. Пулпа и кора лимуна садрже пектин, који се користи у прехрамбеној индустрији као емулгатор и средство за згушњавање, као и за производњу воћних желеа. Поред тога, од лимунове коре се може правити уље које се употребљава у прехрамбеној, фармацеутској и козметичкој индустрији. Дугачка је листа за шта се све ово ароматично воће јарке боје може користити. Нема шта, у питању је заиста вишенаменска воћка.