Пређи на садржај

Пређи на садржај

Можемо ли их спасти од истребљења?

Можемо ли их спасти од истребљења?

Можемо ли их спасти од истребљења?

УЈЕДИЊЕНЕ нације су 2002. године објавиле да им је циљ да се до краја деценије смањи број врста које изумиру и екосистема који бивају нарушени. Зато је 2010. година била проглашена Међународном годином биодиверзитета.

Нажалост, 2010. године тај циљ није био ни близу остварења. „Због људских делатности, стопа изумирања врста је 1 000 пута већа него у случају природног изумирања“, извештава BBC. У новинама New Zealand Herald појавила се још конкретнија изјава: „Широм света, свака пета врста биљака и сисара, свака седма врста птица и свака трећа врста водоземаца сада се налази на рубу истребљења.“ Један пример тога је оно што се вековима дешавало на Новом Зеланду.

Биолошка разноликост Новог Зеланда

Екосистем Новог Зеланда је бујао све док се људи нису населили. Међутим, први досељеници су са собом донели неке врсте животиња које су угрозиле локалну фауну. На пример, Маори су преко Тихог океана донели псе, а могуће је и полинезијског пацова, ког су користили у исхрани.

Затим су, у 17. и 18. веку, стигли Европљани. Они су са собом нехотице донели црне пацове, мишеве и мачке, које су убрзо постале дивље. Донели су и неке животиње које су користили у исхрани — козе, јелене и дивље свиње. Током 19. века, донели су торбарску лисицу и европског кунића, ради меса и крзна, не размишљајући о томе како ће ове животиње утицати на дрвеће, птице и вегетацију.

До 1860, популација кунића је измакла контроли, па је на Нови Зеланд насељен хермелин. Али хермелини су се радије гостили много споријим и рањивијим домаћим врстама птица. Тако је број кунића наставио да расте.

Министарство за заштиту животне средине Новог Зеланда извештава да тренутно, због поменутих увезених сисара, само један од десет птића смеђег кивија, који се роди у дивљини, преживи своју прву годину живота. Многе врсте су већ потпуно ишчезле: више од 40 врста птица, три врсте жаба, једна врста слепог миша, бар три врсте гуштера, као и бројне врсте инсеката. Више од половине од 5 819 локалних врста биљака и животиња Новог Зеланда спада у категорију угрожених врста, због чега је фауна ове земље једна од најугроженијих на планети.

Шта је постигнуто

Агенције владе Новог Зеланда сада се залажу за то да се спречи улазак биљака и животиња које штетно делују на локалне врсте. Поред тога, посебно на острвима, тамошње Министарство за заштиту животне средине успешно спроводи програме за истребљивање врста које угрожавају локалну фауну. То министарство је такође направило резервате ради очувања угрожених врста.

Оваквим програмом било је обухваћено и острво Тиритири Матанги. Оно се налази преко пута полуострва Вангапараоа, у близини града Окланда. Године 1993, на овој области су истребљени пацови и посађено је 280 000 домаћих врста дрвећа. Тако је ово подручје постало природни резерват где посетиоци могу да слушају и посматрају локалне врсте птица које су биле угрожене па су поново насељене у своје природно станиште. Ту спадају седлоноше, такахе, кокакои, пушкари и везиље. Ова прелепа створења уживају у овом станишту на ком нема грабљиваца и често допуштају посетиоцима да их изблиза посматрају.

На острву Кембел, које се налази северно од антарктичког поларног круга, две године се радило на истребљивању пацова и до 2003. године тај програм је успешно завршен. Од тада се вегетација обнавља, а морске птице се враћају. Поново се населила и кембелска крџа, ретка врста патке.

Недавно је започет велики еколошки пројекат на острвима Рангитото и Мотутапу, као и у заливу Хаураки, у близини Окланда. Циљ овог пројекта је да се заштити највећа шума новозеландске мирте и да се потпомогне опстанак тамошњих врста животиња које су поново насељене у природна станишта. Након што су истребљене животиње које су правиле штету — кунићи, хермелини, јежеви, дивље мачке, сиви и црни пацови и мишеви — на овим острвима се после читавог века поново могу видети птице црвеночели скакач и звонарица (Anthornis melanura).

Ови примери показују шта се може постићи да би се поправило стање угрожених врста и да би се исправиле грешке из прошлости учињене због неразмишљања о последицама по животну средину. Љубитељи природе једва чекају да се испуни библијско обећање по ком ће Јехова Бог, „Творац неба и земље“, стати на пут свем злу које се чини свету природе (Псалам 115:15; Откривење 21:5).

[Истакнути текст на 25. страни]

Тренутно само један од десет птића смеђег кивија преживи прву годину живота

[Оквир на 26. страни]

МУДРО КОРИШЋЕЊЕ РЕСУРСА

Борци за очување животне средине широм света суочавају се с једним проблемом. Наиме, врсте којима прети истребљење су у порасту, а средства за решавање тог проблема су ограничена. Један приступ у решавању овог проблема назван је „тријажа очувања“. Темељи се на познатом принципу да се у амбулантама за хитну помоћ прво збрину најхитнији случајеви. Овим приступом, познатим и као „еколошка тријажа“, средства се настоје усмерити тако да се добију најбољи резултати, узимајући у обзир следеће факторе: (1) колика је вредност одређене врсте или станишта, (2) колике су шансе да планирана акција успе и (3) колики би били трошкови. Иако се не слажу сви са овим приступом, заговорници кажу да се помоћу њега могу најбоље искористити ограничена средства, тако што се усмеравају тамо где ће се постићи најбољи резултати.

[Мапа на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НОВИ ЗЕЛАНД

Залив Хаураки

Острво Тиритири Матанги

Рангитото и Мотутапу

Острво Кембел

[Слика на 25. страни]

Смеђи киви

[Слика на 27. страни]

Одрасла такаха на острву Тиритири Матанги

[Слика на 27. страни]

Острво Кембел

[Извор слике на 25. страни]

© S Sailer/A Sailer/age fotostock

[Извори слика на 27. страни]

Такаха: © FLPA/Terry Whittaker/age fotostock; острво Кембел: © Frans Lanting/CORBIS