Гледиште Библије

Да ли треба наплаћивати верску службу?

У МНОГИМ земљама верске вође хришћанског света као и нехришћанских религија наплаћују службу коју обављају. То може укључивати крштења, венчања и сахране. Цене тих услуга могу износити стотине па чак и хиљаде евра.

Неке свештенике држава плаћа за вршење обреда и пастирску службу, а у неким земљама и за изговарање молитве пре заседања законодавног већа. Неки људи цене такве услуге а и цркве имају трошкове које треба платити. Међутим, да ли Библија одобрава то што се верска служба наплаћује и што се код људи ствара осећај обавезе да дају новац?

’Кућа трговачка‘?

Када је Исус Христ био на земљи, јеврејске верске вође и други користили су верска окупљања да зараде новац, нарочито у време Пасхе. Да ли је Исус то одобравао? Није. Заправо, у Библији се каже да је он ’просуо новац мењачима новца и испревртао им столове‘. Рекао је: „Не чините од дома мог Оца кућу трговачку!“ (Јован 2:14-16).

Нешто слично се десило у време пророка Михеја, који је живео у осмом веку пре н. е. У Библији се каже да се израелским верским вођама ’правда гадила‘ и да су ’свештеници поучавали за плату‘. Па ипак, они су истовремено тврдили да имају Божју подршку и говорили: „Зар није Јехова међу нама?“ (Михеј 3:9, 11). Међутим, Јехова Бог није био међу њима нити им је пружао подршку. Напротив, њему су се гадили њихови поступци и то им је јасно ставио до знања преко свог пророка.

Данас многе верске вође користе исте похлепне методе и тако од верских објеката праве „кућу трговачку“. Заправо, читаве религиозне институције се баве трговином и често стичу велику зараду тако што продају иконе и мноштво других предмета * (1. Јованова 5:21).

„Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте“

Када је своје апостоле опуномоћио да проповедају добру вест, лече болесне и чак ускрсавају мртве, Исус је рекао: „Бесплатно  сте добили, бесплатно и дајте“ (Матеј 10:7, 8). Дакле, није требало да његови следбеници буду плаћени за службу коју су обављали. Осим тога, Исус је оставио пример јер је служио другима не очекујући новчану надокнаду за то.

Опонашајући Исусов пример, апостол Павле је своју службу обављао „бесплатно“ (1. Коринћанима 9:18). Када му је био потребан новац, радио је као израђивач шатора (Дела апостолска 18:1-3). Зато је о себи и својим сарадницима могао рећи: „Нисмо као многи који тргују Божјом речју“ (2. Коринћанима 2:17). Али како се прибављају новчана средства за потребе скупштине, као што је куповина или изнајмљивање места за састајање?

„Бог воли онога ко радосно даје“

Јеховини сведоци добијају потребна новчана средства путем добровољних прилога. Они примењују следеће начело: „Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Коринћанима 9:7). Због тога Јеховини сведоци не наплаћују своју литературу и службу коју обављају приликом крштења, венчања и сахрана. Они не траже десетак нити на својим састанцима проносе тацну за сакупљање новца. Свако ко жели да приложи новац за међународно дело проповедања може га ставити у дискретно постављене кутије за прилоге у њиховим дворанама.

Јеховини сведоци широм света добровољним прилозима финансирају Дворане Краљевства, Конгресне дворане, подружнице, штампарије, као и пружање хуманитарне помоћи. Попут сиромашне удовице коју је Исус похвалио, неки могу дати веома мало (Лука 21:2). Други могу дати много. Међутим, сви који се придржавају библијских начела и дају у складу са својим могућностима имају унутрашње задовољство, Божји богати благослов и праву срећу (Дела апостолска 20:35; 2. Коринћанима 8:12).

[Фуснота]

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

● Шта је Исус рекао онима који су трговали у храму? (Јован 2:14-16)

● Да ли је апостол Павле примао новац за службу коју је обављао? (2. Коринћанима 2:17)

● Какво давање Јехова воли? (2. Коринћанима 9:7)

[Истакнути текст на 23. страни]

„Не чините од дома мог Оца кућу трговачку!“ (Јован 2:14-16)