Морски опал пауа

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С НОВОГ ЗЕЛАНДА

На дну океана, један велики морски пуж се полако креће по стенама и грицка морску траву која се њише на морској струји. Његова неугледна кућица је споља покривена приличним слојем кречњачког талога и сићушним морским створењима. Међутим, унутрашњост се прелива у дугиним бојама, од светлоплаве, зеленкасте, љубичасте и индиго плаве па до нежно жуте и ружичасте са одразима златне и сребрне боје.

ОВО занимљиво створење је пауа, абалон који је јединствен за Нови Зеланд. Пауа и њени сродници живе у води уз стеновиту обалу. Иако се она веома цени због блиставих боја унутрашњег дела њене кућице, од које се израђује прелепи накит, многи сматрају да је њено месо права посластица. Поред тога, користи се за узгајање предивних бисера.

Пауа представља једну од преко 100 врста абалона, који живе у приобалним водама широм света, изузев Јужне Америке и источне обале Сједињених Држава. Међутим, само се у хладним водама на југу Тихог океана може наћи блиставо обојена пауа (Haliotis iris), врста абалона која настањује Нови Зеланд.

Чудо природе

Унутар пауине кућице, због наизменичних слојева беланчевина и калцијума, настају прелепе дугине боје тако да она подсећа на опал. Зато се и назива морски опал. Када температура воде опадне, пауа попут медведића тоне у зимски сан. Тада се њена кућица спорије развија. Један познавалац тих створења сматра да боје њихове кућице зависе од тога шта једу и од боје траве коју грицкају.

Пауе су избирљиве у погледу своје исхране и избора комшија. Оне не живе поред бодљикавих морских јежева, који се на маорском називају кина, због тога што се хране истом врстом морског биља. Поред тога, морска звезда је њихов опасан непријатељ. Неколико њих могу збрисати целу колонију пауа. То препредено створење својим пипком затвара пауине дисајне отворе и тако је гуши. Затим, када се пауа одвоји од стене, морска звезда има специјалитет на столу.

Вишеструка примена пауе

Иако црномањаста пауа није наоко лепа, вековима Маори, староседеоци Новог Зеланда, користе њено месо у исхрани. Јестиви део пауе је велико мишићно стопало, којим се креће по  стенама на којима живи. Маори користе њену кућицу за украсе и као вештачки мамац за рибе, као и за израду накита и очију за ликове на својим резбаријама.

Данас је пауина популарност на врхунцу. Путовање на Нови Зеланд не би било прави ужитак без куповине накита који је направљен од њене кућице.

Данас, рониоци без икакве опреме за роњење сакупљају огромне количине пауе. Њен извоз је посао који доноси баснословну зараду. Да би се она заштитила од изумирања у водама Новог Зеланда, прописан је максималан дозвољени улов у току године. Већина меса се пакује у конзерве и шаље на азијско тржиште, а нешто меса се замрзнуто шаље у Сингапур и Хонгконг, где се пауа сматра ретким специјалитетом. Често се сервира сирова у кришкама, као суши. Упркос томе што је у водама Новог Зеланда има пуно, због великог извоза многи становници те острвске земље никада нису пробали њено месо.

Да би изашли у сусрет све већој међународној потражњи за пауом, узгајивачи користе савремени вид узгоја водених организама у комерцијалне сврхе, такозвану аквакултуру. Та метода је дала резултате и у узгоју абалона у Аустралији, Јапану и Сједињеним Државама. Захваљујући тој новој технологији, пауе се могу узгајати далеко од свог природног морског станишта, у базенима у којима се регулише температура воде.

 Пауе које се узгајају у вештачким срединама прождрљиве су баш као и њихови рођаци у природном станишту. Сваке седмице могу појести количину хране која може бити равна и половини њихове тежине. За дивно чудо, оне су и праве акробате. Ако се преврну, веома брзо се могу вратити у свој природан положај. Пауе које се узгајају нису захтевна бића. Један стручњак каже да су „оне љупка створења за узгој зато што су питоме, лепо се понашају и никада се не опиру!“

Бисери које ствара пауа

Поред тога што служи за израду накита и исхрану, пауа се такође може користити и за узгајање блиставих бисера. Права је реткост да пауа сама формира бисере. Међутим, то се може постићи помоћу технике коју је 1890-их осмислио француски научник Луј Бутан. На тај начин се добијају бисери који имају облик полулопте и који су истих дивних боја као и унутрашњост кућице. У чему се састоји та техника?

У пауу се усађује језгро будућег бисера и то обично на три места — два места бочно и једно позади. Пауа ће постепено та језгра обложити слојевима седефа, који се састоји од калцијум-карбоната и конхиолина. После најмање 18 месеци, након што језгро обложи хиљадама слојева, пауа ће формирати мали бисер. (Видети доњи оквир.) Да би настао велики бисер, потребно је шест година. Скоро свака 50. пауа ствара готово савршен бисер глатке површине, бљештаве боје и изузетног сјаја.

Истраживачи још увек нису успели да из пауе добију округао бисер. Разлог је што, за разлику од остриге, пауа има један мишић у свом стомаку који би избацио сваку страну честицу која би доспела у њен дигестивни тракт. Можда ће једног дана неко открити тајну како да створи округли бисер.

До тада, можемо уживати у ономе што нам пружа овај вишеструко користан морски пуж — а то су сјајан накит, укусно јело и кућица предивних боја. Зар нисмо захвални за то што нам је Бог подарио тако диван дар? (Јаков 1:17).

[Оквир/Слика на странама 24, 25]

„БЛИНДИРАНА“ КУЋИЦА

Главни градивни материјал пауине кућице је калцијум-карбонат. Од њега је направљена и школска креда. Међутим, пауина кућица је чвршћа барем 30 пута од креде!

Пауа издваја калцијум-карбонат из морске воде како би стварала веома танке плочице седефа. Захваљујући њима, пауина кућица није само изузетно чврста већ и живописна и сјајна. Те плочице су међусобно повезане конхиолином, лепком који настаје од беланчевине и шећера. Тај веома снажан лепак доприноси и томе да кућица блиста попут огледала.

Научници нису успели да направе исти лепак или да понове начин на који пауа гради своју кућицу. Она може поправити било коју пукотину и има најмање пет механизама како би спречила оштећење кућице. Заиста је величанствен начин на који ју је Бог створио и осмислио.

[Извор]

© Humann/gt photo

[Извори слика на 23. страни]

Горе лево: © K.L. Gowlett-Holmes; горе десно: Marcus Byrne/Photographers Direct

[Извор слике на 25. страни]

Silverdale Marine Hatchery, New Zealand