Порторико — богатства обасјана сунцем

ДАНА 19. новембра 1493, Кристофер Колумбо је с флотилом шпанских бродова пристао у заливу једног бујног карипског острва. Док је био тамо, острво је назвао Сан Хуан Батиста (Свети Јован Крститељ). Ту се задржао само кратко да обнови залихе, а затим је отпловио на своје друго истраживачко путовање.

Златножуте плаже оивичене палмама и бујна тропска вегетација нису заокупиле пажњу овог истраживача. Колумбо је трагао за већим острвима и богатством које је по сваку цену желео да пронађе.

Понсе де Леон, Шпанац за кога неки кажу да је пратио Колумба на том путовању, намеравао је да се врати на ово острво, које су урођеници звали Борикен. Чувши за златан накит који су мештани поседовали, веровао је да се у брдима крије злато. Петнаест година касније, дошао је како би се уверио у то. Шпанци су 1521. основали своје главно утврђење на северној обали острва. Надајући се да ће ту наћи огромно богатство, Понсе де Леон је новоосновани град назвао Порторико, што значи „богата лука“. *

Показало се да је његов оптимизам био неоправдан. Мале залихе злата у Порторику брзо су исцрпљене, а појавили су се бројни политички проблеми. На крају је Понсе де Леон напустио острво и отишао у данашњу Флориду.

Премда на острву није било много рудног богатства, Шпанци су убрзо схватили да је главна лука Порторика ипак веома драгоцена. Током XVI века претворили су престоницу острва у сигурно пристаниште за шпанске галије које су превозиле златне полуге из Америке у Шпанију. Ускоро је Сан Хуан постао познат као „најснажније шпанско упориште у Америци“.

Јаки зидови, висине 13 метара и дебљине до 6 метара, као и две огромне тврђаве, сведоче о изузетном труду који су становници Сан Хуана уложили како би заштитили свој град. Данас је Сан Хуан једна од омиљених карипских лука за туристе. Док се шетају дуж градских зидина и посматрају древне грађевине, посетиоци могу замислити како је изгледао живот у доба колонизације.

Посета старом Сан Хуану

Утврђени град, познат као стари Сан Хуан, веома се разликује од ужурбане, савремене метрополе која га окружује. Стари Сан Хуан личи на брод усред океана. Практично је опкољен морем, а његов „прамац“, то јест рт пркосно се пружа ка Атлантику. На том стратешком положају налази се Ел Моро, шпанска тврђава која је штитила улазак у луку. Иза Ел Мороа, пружају се бедеми са обе стране узаног рта. Око километар и по ка истоку налази се друга огромна тврђава по имену Сан Кристобал, која је бранила „крму“ од могућих напада са копна. Између те две тврђаве простире се стари Сан Хуан, који је 1983. УНЕСКО прогласио делом светске баштине.

Очувању изгледа старог града поклања се велика пажња. Мештани боје своје куће у живе, пастелне боје, украшавају балконе од кованог гвожђа разнобојним цвећем и саде тропско растиње у двориштима.  Плаветно-сиво камење којим су поплочане уске улице Сан Хуана потиче из шпанских рудника гвожђа. Од шљаке из тих рудника прављено је камење за калдрму, које се користило као баласт на шпанским бродовима који су пловили ка Порторику.

Са бедема Сан Кристобала стари шпански топови још увек будно мотре на луку. Уместо шпанских галија натоварених златом, у луку често пристижу огромни бродови за крстарење препуни туриста. Опуштена атмосфера и дружељубивост острвљана доприносе популарности ове туристичке дестинације. У старом граду пешаци и дан-данас имају првенство пролаза, тако да лежерни возачи обично стрпљиво чекају док се туристи фотографишу по улицама.

Четири екосистема која заслужују заштиту

Премда трећина становника острва живи на подручју Сан Хуана, на Порторику има још много других занимљивости. Иако је острво релативно мало, његова разнолика клима и природне одлике чине га идеалним стаништем за многе биљне и животињске врсте. Поменућемо само четири јединствена  екосистема за чије се очување залажу власти Порторика.

Национални парк Ел Јунке представља резерват за заштиту једне од неколико тропских кишних шума које још постоје на Карибима. Водопади красе његове падине. Наранџасто цвеће бромелије оживљава зеленило магловитих шума, док се огромно дрвеће папрати бори за простор с лијанама и палминим дрвећем. Премда спада у угрожене врсте, порторикански папагај још увек опстаје у овом станишту, а коки — малецка шумска жаба која представља маскоту Порторика — уноси ритам у шуму својим уједначеним, мелодичним оглашавањем.

Из даљине, обронци Ел Јункеа изгледају као да су прекривени сребрним велом. Ту боју дугују лишћу дрвета јаруме, врсте која се проширила након што је пре неколико година ураган Хуго опустошио острво. Ново растиње је добар знак. „Шума се без много помоћи брзо обнавља од природних катастрофа“, објашњава један биолог. „Права опасност долази од људи.“ У парку има 225 врста дрвећа, 100 врста папрати и 50 врста орхидеја. Због богатства биљних врста, Ел Јунке је проглашен резерватом биосфере Уједињених нација.

Резерват биосфере Гуаника. Према неким проценама, на свету опстаје свега још 1 проценат тропских сувих шума. Међутим, управо једна таква шума се налази на само неколико сати вожње од Ел Јункеа. Неки ботаничари описују Гуанику као „можда најбољи пример вегетације суптропских сувих шума на свету“. То је дом за већину порториканских ендемичних врста птица, као и за 750 биљних врста, од којих је 7 посто угрожено. Необично цвеће привлачи  колибрије и многе лептире. Са шумом се граничи појас нетакнуте обале, где зелене морске корњаче и кожасте корњаче полажу јаја.

Мангрове и корални гребени. У резервату Гуаника такође се налази појас мангрове шуме дуж обале. „У нашем резервату, мангрово дрвеће је здраво јер нема индустријског и пољопривредног отпада“, објашњава један шумар. „А мангрове пружају идеалне услове за мрешћење многих врста риба које настањују коралне гребене.“ Још једна јединствена туристичка атракција која зависи од нетакнуте мангрове шуме јесу луминисцентни заливи, којих у Порторику има неколико. (Видети  оквир испод.)

На коралним гребенима у близини обале није дозвољено рибарење, а неколико спрудова и подводних гребена проглашено је националним парковима. Ови подводни вртови представљају предиван призор за рониоце, који се често очи у очи сусрећу с корњачама и морским кравама као и мноштвом разноврсних и разнобојних риба.

Иако ово острво није импресионирало Колумба и премда је разочарало конкистадоре који су трагали за благом, оно одушевљава данашње посетиоце. За њих Порторико обилује природним богатством.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 16. страни]

ЈЕДИНСТВЕНА ОПСЕРВАТОРИЈА

Место које вреди посетити јесте и опсерваторија Аресибо, која се налази 80 километара западно од Сан Хуана. Она се може похвалити највећим радио-телескопом на свету, с рефлектором у облику посуде који у пречнику има 305 метара. Величина овог телескопа омогућава астрономима да посматрају објекте који се не могу видети другим телескопима.

[Извор]

Courtesy Arecibo Observatory/ David Parker/Science Photo Library

[Оквир/Слика на 17. страни]

 „КУПАЊЕ У ЗВЕЗДАМА“

На острву Вијекес, недалеко од Порторика, налази се мала увала позната као биолуминисцентни залив. Залив је добио назив по томе што се сматра да има највећу концентрацију фосфоресцентних водених створења на свету. Кад год се ова мајушна створења — позната као динофлагелате — узнемире, она исијавају зеленкастоплаву светлост. Захваљујући тој њиховој одлици, настаје један од најнеобичнијих и најимпресивнијих призора у природи.

Прво што посетиоци који у ову лагуну долазе ноћу могу да запазе јесу трагови светлости који остају за уплашеним рибама док беже од брода. Рибе у мрачној води остављају светлећи, зелени траг који подсећа на траг звезда падалица. Када пливачи уђу у воду, сваки њихов покрет се види у мраку. Када подигну руке из воде, капљице падају попут треперавих звезда. „То је као купање у звездама!“, узвикнуо је један посетилац.

[Слика на 15. страни]

Ел Моро

[Слика на 15. страни]

Поглед на стари град са Сан Кристобала

[Слика на 15. страни]

Стари Сан Хуан

[Слика на 16. страни]

Дрво папрати у кишној шуми Ел Јункеа

[Слика на странама 16, 17]

Обала у Гуаники

[Извор]

©Heeb Christian/age fotostock

[Слика на 17. страни]

Порторикански папагаји

[Слика на 17. страни]

Корални гребен

[Извор слике на 14. страни]

Passport Stock/age fotostock

[Извор слике на 15. страни]

Све фотографије: Passport Stock/age fotostock

[Извори слика на 17. страни]

Папагаји: U.S. Geological Survey/Photo by James W. Wiley; корални гребен: © Stuart Westmorland 2005; пливач: Steve Simonsen