Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто родитељи немају поверења у мене?

Зашто родитељи немају поверења у мене?

Млади питају

Зашто родитељи немају поверења у мене?

„Волела бих да ме родитељи пусте да понекад одем негде сама. Не желим ја да истражујем свет. На пример, волела бих да могу да одем код тетке, а да се моја мама не забрине да размишљам о томе да одем од куће“ (Сара, 18 година) *

„Увек питам маму и тату зашто немају поверења у мене кад желим да изађем с пријатељима. Они ми често кажу: ’Имамо поверења у тебе. Али не и у твоје пријатеље.‘ Стварно ми смета кад тако нешто кажу!“ (Кристина, 18 година)

ПОВЕРЕЊЕ је у много чему налик новцу. Тешко га је стећи а лако га је изгубити, и без обзира на то колико ти се пружа, изгледа као да никад није довољно. „Кад год желим да изађем“, каже 16-годишња Ивана, „родитељи ме бомбардују питањима где идем, с ким идем, шта ћемо радити и када ћу се вратити. Истина, они су моји родитељи, али такво испитивање ми иде на живце!“

Да ли понекад мислиш да би требало да ти родитељи више верују? Ако да, шта можеш да учиниш? Прво, размотримо због чега је поверење горуће питање између родитеља и младих.

Све већа патња

У Библији се признаје да ће човек „оставити свог оца и своју мајку“ (Постанак 2:24). Наравно, исто се може рећи и за жену. Било да си младић или девојка, главна сврха адолесцентског доба јесте да се припремиш за време кад ћеш бити одрасла особа — када ћеш моћи да напустиш дом и можда оснујеш своју породицу.

Међутим, тај прелаз у одрасло доба није попут уласка на нека врата када достигнеш одређене године. Више је попут неког степеништа којим се пењеш, степеник по степеник, пролазећи кроз адолесценцију. Додуше, можда ће се твоје мишљење разликовати од мишљења твојих родитеља што се тиче тога колико далеко си стигао на том степеништу. „Имам 20 година али ми још увек није дозвољено да одлучујем“, каже Марија која сматра да њени родитељи немају довољно поверења у њу када је у питању њен избор пријатеља. „Моји родитељи мисле да не бих имала снаге да одем кад пригусти. Покушавам да им кажем да сам ја већ и раније то успешно радила, али то њима није довољно!“

Маријине речи откривају да питање поверења може бити извор велике напетости између младих и родитеља. Да ли је то случај и у твојој породици? Ако јесте, како можеш задобити веће поверење својих родитеља? И уколико си изгубио њихово поверење због неких немудрих поступака, како можеш поправити ту штету?

Докажи да си достојан поверења

Апостол Павле је писао хришћанима у првом веку: „Сами себе проверавајте“ (2. Коринћанима 13:5). Те речи нису првенствено упућене адолесцентима. Ипак, начело је исто. Степен поверења које ћеш задобити често зависи од тога колико си доказао да си достојан поверења. То не значи да треба да будеш савршен. На крају крајева, сви грешимо (Проповедник 7:20). Ипак, да ли својим понашањем наводиш своје родитеље да изгубе поверење у тебе?

На пример, Павле је написао: „У свему желимо да поштено поступамо“ (Јеврејима 13:18). Запитај се: ’Какав сам се до сада показао када је у питању искрен одговор на питања где сам био и шта сам радио?‘ Осмотри изјаве неколико омладинаца који су на тежак начин схватили како су се понашали у том погледу.

Лора: „Тајно сам се дописивала путем Интернета с дечком који ми се свиђао. Моји родитељи су то открили и рекли ми да престанем. Обећала сам да ћу то учинити, али нисам. То је трајало годину дана. Дописивала сам се и даље с њим, а када би родитељи сазнали, извинила бих се и обећала да ћу престати али бих опет радила по старом. На крају је дошло до тога да ми родитељи ништа нису веровали!“

Шта мислиш, зашто су Лорини родитељи изгубили поверење у њу и на који је одговорнији начин Лора требало да поступи након што су родитељи први пут с њом разговарали? Запиши свој одговор.

․․․․․

Биљана: „Моји родитељи нису имали поверења у мене када је у питању супротни пол, а сада разумем зашто. Флертовала сам с двојицом момака који су били старији од мене две године. Такође смо преко телефона сатима разговарали и на дружењима сам причала само с њима и ни са ким више. Родитељи су ми узели телефон на месец дана, и нису ме пуштали да идем тамо где су знали да ће бити и ти момци.“

Шта мислиш, зашто је Биљана једно време изгубила поверење својих родитеља и шта је могла да уради да то поправи?

․․․․․

Анита: „Кад сам била у вишим разредима основне школе, једна моја другарица и ја смо с једног дружења донеле кући пиво — иако смо знале да нам то родитељи не би дозволили — и хтеле смо да га касније попијемо чисто ради забаве. Мајка моје другарице је пронашла пиво. Затим је изашло на видело да сам га и ја имала. Најгори тренутак је био када сам видела разочарање на лицу моје мајке!“

Да је Анита твоја млађа сестра, шта би јој рекао, како би могла поново да задобије поверење ваше мајке?

․․․․․

Поновно задобијање поверења

Шта ако си и ти попут ових младих због својих поступака изгубио поверење родитеља? Ако јеси, буди сигуран да се то може променити. Али како?

Твоји родитељи ће вероватно стећи више поверења у тебе уколико се будеш одговорно понашао. Да то прикажемо: Замисли човека који има дуг у банци. Уколико га редовно отплаћује, стећи ће поверење те банке и можда ће му касније одобрити и већи кредит. Исто је и с твојом породицом. Уколико докажеш да си достојан поверења — чак и у малим стварима — твоји родитељи ће ти касније још више веровати.

Анита је на крају разумела ту чињеницу. „Док си млађи“, каже она, „не схваташ у потпуности колико је важно да стекнеш поверење других. Сада мислим да сам одговорнија и да могу да поступам на начин на који ћу сачувати поверење својих родитеља.“ Шта учимо из тога? Уместо да се жалиш што си изгубио поверење родитеља, концентриши се на своје понашање како би га поново задобио.

На пример, да ли си поуздан у стварима које су доле наведене? Стави знак поред онога на чему још треба да радиш.

□ Долазак кући у договорено време

□ Тачност

□ Довршавање кућних послова

□ Одржавање собе чистом

□ Телефонирање

□ Испуњавање обећања

□ Мудро коришћење новца

□ Устајање на време без тога да те неко подсећа

□ Говорење истине

□ Признавање грешака и извињавање

□ Остало ․․․․․

Зашто не одлучиш да докажеш самом себи да си достојан поверења на тим подручјима? Поступи у складу са саветима који су записани у Библији: ’Скините стару личност обликовану вашим ранијим начином живота‘ (Ефешанима 4:22). „Кад кажете: ’Да‘, нека то значи ’да‘“ (Јаков 5:12). „Говорите истину сваки свом ближњем“ (Ефешанима 4:25). „Слушајте своје родитеље у свему“ (Колошанима 3:20). С временом ће други, а такође и твоји родитељи, приметити да напредујеш у том погледу (1. Тимотеју 4:15).

Али шта ако сматраш да упркос томе што дајеш све од себе, твоји родитељи немају довољно поверења у тебе? Зашто не би о томе поразговарао с њима? Уместо да им приговориш како би требало да они имају више поверења, с поштовањем их питај шта мисле да ти треба да урадиш да би задобио њихово поверење. Објасни им јасно шта би желео да учиниш у том погледу.

Немој да очекујеш да ће родитељи одмах променити свој став. Нема сумње да ће хтети да се увере да ли поступаш у складу са својим обећањима. Искористи ту прилику и покажи им да ти се може веровати. С временом ће родитељи имати све више поверења у тебе. Тако је било с Биљаном коју смо раније поменули. „Много је теже стећи поверење него га изгубити“, каже она и додаје, „Сада сам на добром путу да га поново стекнем и осећам се супер!“

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фуснота]

^ Имена у овом чланку су промењена.

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Зашто твоји родитељи оклевају да покажу више поверења у тебе чак иако се заиста трудиш да докажеш да си достојан поверења?

◼ Зашто је комуникација с родитељима преко потребна уколико желиш да стекнеш више њиховог поверења?

[Истакнути текст на 29. страни]

Концентриши се на своје понашање како би задобио поверење родитеља

[Дијаграм/Слика на 28. страни]

Прелазак у одрасло доба је попут пењања степеништем, степеник по степеник, док пролазиш кроз период адолесценције

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЗРЕЛО ДОБА

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

ДЕТИЊСТВО