Разлози за поуздање у Библију
3. Унутрашњи склад
Замислите да сте позвали 40 људи различитих животних околности да напишу једну књигу, с тим што би сваки од њих написао неки део. Писци живе у више земаља и не познају се сви међусобно. Неки не знају шта су други написали. Да ли бисте очекивали да тако састављена књига буде складна?
БИБЛИЈА је управо таква књига. a Упркос томе што је писана под још необичнијим околностима него што су горе споменуте, њен унутрашњи склад је заиста упечатљив.
Да ли је Исусова одећа била пурпурна или скерлетна?
Необичне околности.
Библија је писана у раздобљу од око 1 600 година, од 1513. пре н. е. до око 98. н. е. Према томе, многе од њених приближно 40 писаца делили су векови. Њихова занимања била су различита. Неки су били рибари, други пастири или краљеви, а један је био лекар.
Складна порука.
Писци Библије били су усредсређени на једну главну тему — доказивање Божјег права да влада човечанством и испуњење његове намере путем небеског Краљевства које ће владати над читавим светом. Та тема се први пут спомиње у Постанку, затим се у књигама које следе открива више појединости, а врхунац достиже у Откривењу. (Видети чланак „О чему говори Библија?“, на страни 19.)
Сагласност у појединостима.
Библијски писци се слажу чак и у ситним појединостима, а та сагласност очигледно није унапред смишљена. Осмотрите један пример. Библијски писац Јован извештава да је једном приликом велико мноштво људи дошло да слуша Исуса и да је Исус тада упитао баш Филипа где се може купити хлеб да се нахрани народ (Јован 6:1-5). У паралелном извештају, Лука каже да се то одиграло недалеко од града Витсаиде. Јован је раније у свом Јеванђељу споменуо да је Филип био из Витсаиде (Лука 9:10; Јован 1:44). Зато је разумљиво што се Исус обратио једном од људи из тог краја. Те појединости се подударају, али то очигледно није урађено намерно. b
Разумљиве разлике.
Између неких извештаја постоје извесне разлике, али зар то не треба очекивати? Примера ради, претпоставимо да је група људи била сведок неког злочина. Ако би свако од њих споменуо исте детаље користећи исте речи, зар не бисте посумњали да су у дослуху? Сасвим је разумљиво да би се сведочење сваког очевица донекле разликовало у зависности од онога што је могао видети. Слично је и с писцима Библије.
Осмотримо један пример. Да ли је Исус на дан своје смрти носио пурпурну одећу, као што извештавају Марко и Јован? (Марко 15:17; Јован 19:2). Или је била скерлетна, као што је записао Матеј? (Матеј 27:28). У ствари, и једно и друго може бити тачно. Пурпур у себи има и црвене боје. У зависности од места где се посматрач налазио, одраз светлости и позадина могли су да пригуше неке нијансе, услед чега би се боје одеће другачије преливале. c
Склад и ненамерна сагласност библијских писаца представљају додатни доказ да су њихови списи поуздани.
a Библија се састоји од 66 књига, то јест мањих целина, од којих је прва Постанак а последња Откривење.
b Више примера таквог склада може се наћи на странама 16-17 у брошури Књига за све људе; издали Јеховини сведоци.
c За додатне информације видети 7. поглавље под насловом „Да ли је Библија противречна?“, у књизи Библија — Реч Божја или човечја?; издали Јеховини сведоци.