Поглед у свет

◼ Цело Свето Писмо — превод Нови свет доступно је на 43 језика и на три Брајева писма. Грчки део Светог писма — превод Нови свет доступан је на додатних 18 језика и на једном Брајевом писму. До јула 2007, укупно је одштампано 143 458 577 примерака.

◼ Најстарији библијски стих који постоји је такозвани свештенички благослов из Бројева 6:24-26. Налази се на два сребрна записа, који су умотани попут свитка и потичу с краја седмог или почетка шестог века пре наше ере (BIBLICAL ARCHAEOLOGY REVIEW, САД)

◼ До 31. децембра 2006, број језика и дијалеката на којима постоји барем једна библијска књига износио је 2 426 — за 23 више у односу на претходну годину (UNITED BIBLE SOCIETIES, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА)

◼ Око 28 посто Американаца сматра Библију „Божјом речју... која се мора схватити буквално“, 49 посто је сматра „надахнутом Божјом Речју, али се не треба све схватити дословно“, и 19 посто је сматра „бајком“ (GALLUP NEWS SERVICE, САД)

Најстарија кинеска Библија?

„Најраније указивање на кинески превод хебрејског дела Библије пронађено је на каменом споменику [лево] који потиче из 781. н. е.“, каже изучавалац Јији Чен са Пекиншког универзитета. Тај споменик који су подигли несторијански хришћани, откривен је у граду Сиану 1625. године. „Званичан превод натписа на споменику гласи: ’Спомен на ширење религије Дачина у Кини‘ (... Дачин је кинески израз за Римско царство)“, објашњава Чен. „Међу карактерима који се налазе на том споменику, пронашли смо кинеске изразе као што су ’заиста канонска‘ и ’превођење Библије.‘“

[Извор слике на 30. страни]

© Réunion des Musées Nationaux/​Art Resource

Благо из мочваре

Године 2006, радници који су радили у једној мочвари у Ирској пронашли су књигу Псалама или Псалтир, за коју се сматра да потиче из осмог века наше ере. Тај манускрипт на латинском, један од само неколико из тог доба, описан је као благо. Око 100 страница пергамента у свом оригиналном повезу изузетног су квалитета. „Остаци заштитног слоја и кожне торбе у којој се налазио указују на то да је псалтир био намерно сакривен, можда да би се сачувао од најезде Викинга пре 1 200 година“, каже се у лондонским новинама The Times. Иако су странице збијене и негде делимично оштећене, стручњаци су сигурни да ће их моћи раздвојити и сачувати.

Камиони пуни историје

Према извештајима, археолози који су просејавали земљу која је камионима донесена са места где се налазио Јерусалимски храм, сакупили су на стотине рукотворина које потичу из времена док се Израелци још нису населили у том подручју, па све до савременог доба. Међу њима је један врх стреле какве је користила Навуходоносорова војска, која је уништила први јеврејски храм на том месту. Најинтересантнији проналазак је отисак печата на глини који потиче из седмог или шестог века пре нове ере, за који се каже да се на њему налази хебрејско име Гадалјаху бен Имер Ха-Кохен. Археолог Гејбријел Баркај каже да би његов власник „могао бити брат Пасхора бен Имира, који се помиње у Библији [Јеремија 20:1] као свештеник и главни надзорник у Јеховином дому“.