Чудесна грађа перја
Чудесна грађа перја
ЗАМАХНУВИШИ крилима надоле, галеб се диже ка небу. На великој висини, без икаквог напора кружи и обрће се на ветру. Прилагођавајући само мало угао крила и репа, скоро непокретно лебди у ваздуху. Шта му омогућава да то чини с таквом грациозношћу и савршеношћу? У великој мери, његово перје.
Птице су једине животиње којима расте перје. Већина птица има различите врсте перја. Оно које се одмах примећује јесте покровно, контурно перје, које птицама даје гладак, аеродинамичан облик. У контурна пера спадају крилна и репна пера, која су од пресудне важности за летење. Колибри може имати мање од 1 000 таквих пера а лабуд више од 25 000.
Грађа перја је чудесна. Средишњи део пера, који се зове бадрљица, савитљив је и изузетно јак. Од бадрљице се пружају чврсто повезане жиоке које формирају глатке чије пера. Жиоке су међусобно повезане стотинама жиочица, које су једна с другом спојене кукицама, слично као патент-затварач. Када се жиочице раздвоје, птица их једноставно поново споји кљуном. И ви то можете учинити тако што замршено перо нежно провучете између прстију.
Крилна летна пера су нарочито асиметрична — спољња ивица пера, то јест нападна чија ужа је од испадне, унутрашње чије. Такав аеродинамичан облик чини да се летно перо понаша као да је и оно једно сићушно крило. Такође, ако пажљиво погледате најдуже летно перо, видећете жлеб дуж доње стране бадрљице. Тај једноставан елемент чини да је бадрљица јача и да може да се савија и извија а да се не искриви.
Перје обавља много функција
Међу контурним перјем многих птица, распоређена су дуга, танка пера звана стршљике, као и „пудерско“ перје. Сматра се да сензори на корену стршљика помажу птици да осети како јој пера стоје и чак јој помажу да одреди брзину којом лети. Жиоке „пудерског“ перја — јединог перја које непрестано расте и не опада — распадају се и претварају у прах који, како се сматра, чини перје непромочивим.
Поред својих других функција, перје штити птице од топлоте, хладноће и ултраљубичастог зрачења. На пример, паткама ронилицама изгледа да не сметају веома хладни морски ветрови. Како то? Испод непропусног слоја контурних пера, имају густи слој меког, пахуљастог перја које се назива паперје. Тај слој може бити дебео до 1,7 центиметара и он прекрива већи део тела патке. Природно паперје је тако добар изолатор да не постоји ниједан синтетички материјал који би се могао изједначити с њим.
Пера се троше и зато их птице мењају митарењем — при чему се старо перје одбацује и замењује новим. Код већине птица, митарење крилних и репних пера одвија се у тачно одређеним интервалима тако да увек могу да лете.
„Мало превише савршено“
Да би се произвео авион који је сигуран, потребно је брижљиво дизајнирање, конструисање и израда. Шта се може рећи за птичје перје? Због недостатка фосилних записа, воде се жучне расправе међу еволуционистима у вези с тим како је настало перје. „Фундаменталистички жар“, „заједљиве погрде“ и „палеонтолошка жестина“ прожимају расправе, извештава часопис Science News. Један биолог, еволуциониста, који је организовао симпозијум на ком се расправљало о еволуцији перја, признао је: „Нисам ни сањао да би иједно научно питање могло изазвати такво непристојно понашање и такву огорченост.“ Ако је перје заиста производ еволуције, зашто би разговор о томе изазвао такве реакције?
„Перје је мало превише савршено — у томе је проблем“, запажа се у књизи са Универзитета Јејл, Manual of Ornithology—Avian Structure and Function. Ни по чему се не може приметити да је перју икада било потребно икакво усавршавање. У ствари, „најстарији познати фосилни остатак пера не разликује се од пера птица које лете данас“. a Па ипак, еволуционисти научавају да перје мора бити резултат низа постепених промена у развоју израштаја на кожи. Осим тога, „перје не би могло еволуирати без неких приметних прилагођавања у свакој међуфази“, каже се у поменутој књизи.
Укратко речено — да би, теоретски гледано, перо могло настати путем еволуције, сваки корак у дугом низу случајних наследних промена у његовој грађи морао би знатно повећати изгледе животиње за опстанак. Чак и многи еволуционисти сматрају плодом маште да је нешто што је тако сложено и тако савршено функционише као перо, могло настати на такав начин.
Надаље, да је перје настало постепено током дужег периода, требало би да постоје фосилни остаци прелазних облика. Али, ништа није пронађено, осим трагова потпуно формираних пера. „Супротно теорији еволуције, пера су веома сложена“, стоји у књизи Manual.
За лет птица нису довољна само пера
Савршенство пера није једини проблем еволуциониста — практично сваки део птичјег тела дизајниран је за лет. На пример, птица има лаке, шупље кости као и необично ефикасан респираторни систем и посебно обликоване мишиће за лепршање и управљање крилима. Чак имају много мишића којима контролишу положај сваког пера. Такође постоје нерви који повезују сваки мишић с птичјим мајушним али задивљујућим мозгом који је начињен тако да управља свим тим системима истовремено, аутоматски и прецизно. Да, поред перја, сви ти невероватно сложени саставни делови неопходни су за лет.
Не заборавите и то да се свака птица развија из сићушне ћелије која садржи детаљна упутства за њен раст као и инстинкт тако да птица једног дана може да се вине у небо. Може ли све то настати из низа повољних случајности? Или је најједноставније решење уједно и најразумније и научно тачно — да птице и њихова пера јасно указују на веома интелигентног Творца? Докази говоре сами за себе (Римљанима 1:20).
[Фуснота]
a То фосилно перо припада археоптериксу, изумрлом створењу које је представљено као „карика која недостаје“ у ланцу предака данашњих птица. Међутим, већина палеонтолога више га не сматра претком данашњих птица.
[Оквир/Слика на 24. страни]
ФАЛСИФИКОВАН „ДОКАЗ“
Неки фосилни „докази“ који су раније одушевљено прихваћени као потврда да су птице еволуирале из других створења, показали су се као фалсификати. На пример, 1999. године у часопису National Geographic објављен је чланак о фосилу пернатог створења са репом попут диносаура. У чланку се тврдило да је то створење „заиста карика која недостаје у сложеном ланцу који повезује диносауре с птицама“. Међутим, испоставило се да је тај фосилни остатак био фалсификат, састављен од два фосила различитих животиња. У ствари, никаква „карика која недостаје“ никада није пронађена.
[Извор]
O. Louis Mazzatenta/National Geographic Image Collection
[Оквир на 25. страни]
ИЗ ПТИЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
Живописне боје перја које се често преливају одушевљавају људе. Али из птичје перспективе, перје може изгледати још интересантније. Неке птице имају четири врсте чепића у очима који реагују на боје, док људи имају само три. То додатно визуелно помагало омогућава птицама да уоче и ултраљубичасту светлост, која је невидљива за људске очи. Мужјаци и женке неких врста птица људском оку делују идентично, али перје мужјака рефлектује ултраљубичасту светлост другачије од перја женки. Птице могу видети ту разлику, што им олакшава да пронађу потенцијалног партнера.
[Дијаграм на 23. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
Жиока
Жиочица
Бадрљица
[Слика на 24. страни]
Контурно перо
[Слика на 24. страни]
Стршљика
[Слика на 25. страни]
„Пудерасто“ перо
[Слика на 25. страни]
Паперје
[Слика на странама 24, 25]
Блуна