Задивљујући обрасци код биљака
Задивљујући обрасци код биљака
ДА ЛИ сте икад приметили да многе биљке имају спирални образац раста? На пример, ананас може имати 8 спиралних низова који иду око њега у једном смеру и 5 или 13 низова који иду у супротном смеру. (Слика 1.) Ако погледате распоред семенки сунцокрета, приметићете спирале које се преплићу. Може их бити 55, 89 или чак много више. Можете их наћи чак и на карфиолу. Када једном почнете да запажате спирале, посећивање продавнице са воћем и поврћем постаће вам још занимљивије. Зашто биљке расту на такав начин? Да ли број спирала игра неку улогу?
Како биљке расту?
Стабљика, лишће и цветови већине биљака расту из сићушног средишњег дела који се назива меристем. Сваки нови заметак, који се назива примордијум, развија се и расте из меристема у новом смеру, формирајући одређени угао у односу на претходни заметак. a (Слика 2.) Код већине биљака раст примордијума одвија се под јединственим углом, услед чега настају спирале. Који је то угао?
Замислите да се налазите пред следећим изазовом: Покушавате да креирате биљку код које би нови замеци били збијени око тачке раста, не остављајући празан простор. Претпоставимо да одлучите да сваки нови примордијум расте под углом од две петине у односу на претходни. Проблем би се појавио код сваког петог примордијума који би растао из исте тачке и у истом смеру. На тај начин створили би се редови са неискоришћеним простором између њих. (Слика 3.) Чињеница је да уколико бисте узели било који прост разломак као угао под којим би се одвијао раст, појављивали би се редови са неискоришћеним простором између њих. Идеалан размештај нових делова могућ је једино под углом од око 137,5 степени, који се назива „златни угао“. (Слика 5.) Шта га чини тако посебним?
Златни угао је идеалан јер се не може изразити у виду простог разломка. Разломак 5/8 му је близу, 8/13 ближи а 13/21 још ближи, али тај угао се не може тачно изразити ниједним простим разломком. Због тога, када заметак из меристема расте под тим углом у односу на претходни, они никада неће расти у потпуно истом смеру. (Слика 4.) Дакле, уместо да се шире зракасто из централног дела, замеци формирају спирале.
Вредно је запазити да се код компјутерске симулације раста примордијума из средишње тачке, спирале могу уочити само ако је угао под којим се одвија раст једнак златном углу. Уколико постоји одступање од само једне десетине степена, идеални ефекат је изгубљен. (Слика 5.)
Колико латица на цвету?
Занимљиво је да број спирала које настају као резултат раста под златним углом обично одговара следу бројева који је познат као Фибоначијев низ. Тај низ је први дефинисао Леонардо Фибоначи, италијански математичар из 13. века. У том низу, сваки број након 1 једнак је збиру претходна два броја — 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 и тако даље.
Код цветова многих биљака које имају спирални образац раста, број латица често одговара неком броју из Фибоначијевог низа. Неки посматрачи су запазили да љутић углавном има 5 латица, Sanguinaria canadensis из породице макова 8, драгушац 13, лепа ката 21, маргарета 34, а Michaelmas daisies из породице главочика 55 или 89. (Слика 6.) Воће и поврће често има обележја која одговарају бројевима из Фибоначијевог низа. На пример, попречни пресек банане је петостран.
„Све је учинио да је лепо“
Уметници већ дуго признају да је та златна размера најпријатнија за наше очи. Зашто се раст биљака одвија баш под тим необичним углом? Многи људи закључују да је то само још један пример интелигентног дизајна у живом свету.
Док посматрају начин на који је створен живи свет и способност човека да ужива у њему, многи запажају руку Створитеља који жели да се радујемо животу. О њему Библија каже: „Све је учинио да је лепо у своје време“ (Проповедник 3:11).
[Фуснота]
a Сунцокрет је необичан по томе што цветићи који касније постају семенке формирају спирале крећући се од ивице а не од центра главице.
[Дијаграми на странама 24, 25]
Слика 1.
(Види публикацију)
Слика 2.
(Види публикацију)
Слика 3.
(Види публикацију)
Слика 4.
(Види публикацију)
Слика 5.
(Види публикацију)
Слика 6.
(Види публикацију)
[Слика на 24. страни]
Поглед изблиза на меристем
[Извор]
R. Rutishauser, University of Zurich, Switzerland
[Извор слике на 25. страни]
Бели цвет: Thomas G. Barnes @ USDA-NRCS PLANTS Database