Мочварице — највећи светски летачи

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ЗАМИСЛИТЕ да два месеца проведете на северу у арктичкој тундри, када је тамо најтоплије доба године и сунце готово никад не залази. Међутим, како се зима примиче, крећете на пут ка Јужној Америци, Аустралији или Јужноафричкој Републици. И остатак године сте у покрету, свраћајући на обале сваког континента по своје омиљене посластице. Управо тако изгледа живот многих птица мочварица.

Птице мочварице — као што и само име говори — јесу птице које се хране у плитким водама. a Током прохладних месеци на северној хемисфери, ове птице се окупљају по мочварним рукавцима, плажама, равним мочварним или стеновитим обалама, где ретко крочи људска нога. Током топлијих месеци, када туристи преплаве плаже, већина ових птица сели се на Арктик и субарктичку регију, где им кратка лета пружају могућност да се осаме и где има обиље хране потребне за одгајање младих.

Птице мочварице нису тако живописних боја, али њихов заносан лет и изразите шаре на крилима изазивају дивљење бројних посматрача. „[Барске птице] могу летети ниско, додирујући крилима воду, или се пак могу винути до висине од преко шест хиљада метара. Оне су заиста апсолутни господари ветра и ваздуха“, забележено је у књизи о њима под називом Shorebirds—Beautiful Beachcombers.

Спас у бројности

Барске птице се обично окупљају у великим јатима, на местима где има много хране. Изгледа да спас проналазе у бројности. Грабљивци, попут сивог сокола, нападају птице које су се осамиле, док им густо збијено јато не представља тако привлачну мету за напад. Хиљаде будних очију на време ће опазити грабљивца. Да би обезбедиле додатну заштиту, многе барске птице формирају мешовита јата с другим врстама барских птица.

Када се вине у ваздух, јато барских птица представља предиван призор. Стотине, па чак и хиљаде густо начичканих птица уврћу се и окрећу, подижу и спуштају, као да њима управља нека невидљива рука. „Право је чудо што хиљаде птица које заједно лете великом брзином могу извести брзе вратоломије с тако прецизном координацијом покрета“, наводи се у једном приручнику  о птицама (Handbook of the Birds of the World). Проучавајући јата „црнотрбих“ блатарића помоћу континуалног снимања, орнитолози су открили да када само једна птица изведе неки вешт покрет, убрзо је у томе може пратити цело јато.

Свет под ногама

Неке птице мочварице су прави светски путници. Рђасти блатарић, као што је бели морски блатарић, гнезди се далеко на северу, где се не гнезди готово ниједна друга птица. Птице мочварице могу се наћи на скоро свим обалама на нашој планети и годишње могу прећи око 32 000 километара током своје велике пустоловине.

Каткад сеоба барских птица значи да морају прелетети океане, мада не могу да пливају и никада се не одмарају на води. Зато морају носити велике залихе „горива“ — пропорционално гледано, више од џамбо-џета, који приликом полетања носи 40 посто горива од своје укупне тежине. Како барске птице долазе до свог „горива“?

„Оне га накупе у виду сала, тако што се веома халапљиво хране по мочварним приобалним подручјима и за неколико недеља скоро удвоструче тежину коју имају током лета“, објашњава Дејвид Атенборо у својој књизи The Life of Birds. „Те залихе су чак и веће него што статистички подаци показују, јер се многи њихови унутрашњи органи, као што су мозак и црева, смањују да би се сместило још горива и сачувала тежина.“

Још један велики путник јесте једна врста златне звиждовке, која лети од Аљаске до Хаваја. Поред издржљивости која јој је потребна за њен 4 500 километара дуг директан лет, ту је и вештина да усред океана лоцира Хаваје, што представља право чудо навигације у птичјем свету. Једна златна звиждовка, чији је лет праћен електронским уређајима, стигла је на своје одредиште за мање од четири дана. Ту је маршруту једна старија птица превалила више од 20 пута!

 Кад пристигну на своје арктичко станиште где ће се размножавати, ови издржљиви путници морају брзо да се баце на посао. У року од две недеље морају наћи партнера, означити територију и направити гнездо. Затим имају око три недеље да леже на јајима и још три недеље да подигну младе. До краја јула, поново крећу на југ.

Изазови сеоба

На својим дугим путовањима, барске птице се сусрећу са многим изазовима. Једну велику претњу представљају људи. У 19  веку, природњак Џон Џејмс Одубон, записао је да је једна група ловаца у само једном дану побила 48 000 златних звиждовки. До данас се број птица те врсте у свету донекле стабилизовао, али их вероватно има мање него што је било побијено оног дана.

Још већу опасност за птице мочварице представља исушивање мочварних подручја. Барске птице се не могу лако прилагодити тим променама. „Обрасци понашања птица мочварица током размножавања, маршруте приликом сеоба и места где оне проводе зиму настајали су хиљадама година, а човеку је веома лако да та места измени или уништи“, наводи се у књизи Shorebirds—An Identification Guide to the Waders of the World. Опстанак милиона барских птица зависи од очувања неколико кључних станица где се птице заустављају приликом своје сеобе.

Један добар пример јесте залив Делавер, на југозападној обали Њу Џерсија, у Сједињеним Државама. Тамо се у пролеће окупи око сто хиљада птица једне врсте блатарића који ту долазе да би се наситили јајима потковичасте крабе. Птице су веома гладне, јер су управо завршиле „један од најдужих директних летова у птичјем свету“. За две недеље превалиле су 8 000 километара, кренувши од југоисточног Бразила. За то време су изгубиле половину своје телесне тежине.

Напори заговорника заштите животне средине могу допринети очувању тих омиљених успутних стајалишта за барске птице. Можда се неко слично подручје налази близу вашег места становања. Ако сте једном посматрали јато барских птица које изводе вратоломије над водом, или сте чули њихове продорне кликтаје, тешко ћете их заборавити.

Као што природњак Артур Морис пише, „све нас љубитеље птица мочварица, повезује иста нит: сви смо небројено пута стајали на некој напуштеној плажи или заравни и посматрали јато вивака с њиховим беличастим одсјајем перја, како се уврћу и преврћу у свом уједначеном лету. И сваки пут кад се то деси, испуњени смо дивљењем и чуђењем“.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 18 страни]

Вешти летачи

Рђасти блатарићи су вероватно оскаровци у летовима на великим раздаљинама. Они који се гнезде на далеком северу Канаде обично презиме или у западној Европи или на југу Јужне Америке (што је раздаљина од 10 000 километара)

[Извор]

KK Hui

Јата од скоро милион „црнотрбих“ блатарића примећена су у Холандији и Мауританији

Црнорепа муљача лети у различите крајеве света — од својих станишта у Сибиру до Британских острва, Јужноафричке Републике и Блиског истока, Аустралије или Новог Зеланда

Бели морски блатарић може се наћи како трчкара по плажама готово свуда у свету. Неки се размножавају на подручју које се протеже 950 километара од Северног пола

[Слике на странама 16, 17]

Птице мочварице морају имати велике залихе сала да би прелетеле океанска пространства, јер не могу предахнути на води

[Слика на странама 16, 17]

Блатарићи спас проналазе у бројности

[Слика на 17. страни]

Оштригар

[Слика на 17. страни]

Мрки прудник у потрази за храном дуж мочвара

[Извор слике на 16. страни]

Фотографије на врху и дну стране: © Richard Crossley/VIREO