Џантар Мантар — опсерваторија без телескопа

Од дописника Пробудите се! из Индије

ОНИ који посете Џантар Мантар у Њу Делхију, у Индији, често га са чуђењем посматрају питајући се: ’Зар је ово стварно опсерваторија?‘ Људе који су навикли на модерна здања опремљена читавим спектром најсавременијих астрономских инструмената, ове необичне камене грађевине које се налазе у једном пространом парку тешко да би подсетиле на опсерваторију. Али у време када је изграђен, почетком 18. века, Џантар Мантар је био управо то. Вреди запазити чињеницу да је ова опсерваторија и без телескопа и других инструмената који су постојали у Европи пружала детаљне и релативно тачне информације о небеским телима.

Џантар Мантар је име по ком су познате три од пет опсерваторија које је изградио владар области Раџпут, махараџа Савај Џај Синг II. Реч „џантар“ потиче  од речи „јантра“, што на санскриту значи „инструмент“, док је реч „мантар“ изведена из речи „мантра“, што значи „формула“. Име Џантар Мантар настало је захваљујући обичају да се речи које се римују у говору везују једна за другу да би се нешто нагласило.

На табли која је 1910. причвршћена на један од инструмената у Џантар Мантару у Њу Делхију, наводи се да је та опсерваторија изграђена 1710. године. Међутим, једно касније истраживање указује на то да је изградња била завршена 1724. Као што ћемо видети, у прилог томе говори и Џај Сингова биографија. Али хајде да се најпре кратко упознамо са инструментима из ове опсерваторије, која се сматра најстаријим здањем те врсте на свету.

Камене грађевине као инструменти

У Џантар Мантару се налазе четири инструмента од камена. Најупечатљивији од њих је Самрат јантра или Врховни инструмент — „заправо сунчани часовник који означава пуне сате“. То је Џај Сингово најзначајније остварење. Самрат јантра је у ствари огроман камени троугао који лежи на катети дужине 34,6 метара. Висок је 21,3 метра, а његова ширина износи 3,2 метра. Хипотенуза троугла дужине 39 метара паралелна је са Земљином осом и усмерена је према Северном полу. Са обе стране овог троугла налазе се квадранти с подеоцима који показују сате, минуте и секунде. Иако су једноставни сунчани часовници постојали већ столећима, Џај Синг је овај основни инструмент за мерење времена претворио у прецизну справу за мерење деклинације и других координата небеских тела.

Остала три инструмента у овој опсерваторији су Рам, Џајапракаш и Мишра јантра. Ове грађевине сложене конструкције служиле су за мерење деклинације, висине и азимута Сунца и звезда. Мишра инструмент је чак показивао када је подне у различитим градовима широм света.

Све инструменте осим Мишра јантре конструисао је Џај Синг. Они су били сложенији и функционалнији од свих осталих који су у то време постојали у Индији. Захваљујући њима направљени су тачни алманаси и астрономске табеле. Биле су то елегантне грађевине, лепе за око, и пружале су драгоцене информације све док их телескоп и други проналасци нису учинили застарелим. Али, зашто Џај Синг, генијалан и учен човек, није за своја астрономска истраживања користио неке од справа које су постојале у Европи, укључујући и оптички телескоп? Одговор на то питање повезан је с махараџиним пореклом и приликама које су владале у то време.

’Посвећен изучавању астрономије‘

Џај Синг је рођен 1688. у индијској држави Раџастан. Његов отац је био махараџа у Амберу, престоници клана Качаваха, чији су чланови припадали касти Раџпута. Био  је подређен могулским владарима из Делхија. Млади принц је учио хинди, санскрит, персијски и арапски језик. У његово образовање било је укључено и поучавање математици, астрономији и борилачким вештинама. Али, као што сведочи један запис из тог времена, принц је имао свој омиљени предмет: ’Откако је први пут почео да користи своје способности размишљања и касније током сазревања, Савај Џај Синг је у потпуности био посвећен изучавању астрономије.‘

Године 1700, након смрти свог оца, 11-годишњи Џај Синг је ступио на престо у Амберу. Ускоро је могулски цар позвао младог владара на свој двор у јужној Индији. Тамо је Џај Синг упознао Џаганата, одличног познаваоца математике и астрономије, који је касније постао његов главни помоћник. Односи младог махараџе са двором у Делхију били су променљиви, све до 1719, када је отпочела владавина Мухамеда Шаха. Џај Синг је тада позван у Делхи, на састанак с новим могулским царем. Изгледа да је на том састанку, који је одржан у новембру 1720, Џај Синг предложио да се изгради опсерваторија. Његова замисао је највероватније спроведена у дело 1724. године.

Шта је подстакло махараџу да покрене тај пројекат? Он је увидео да су индијски алманаси и астрономске карте прилично нетачни и да је на пољу астрономије остварен врло мали напредак. Стога је одлучио да направи нове карте које би биле у складу са стварним положајем видљивих небеских тела. Такође је желео да направи инструменте за астрономска посматрања који ће бити доступни свима који се предано баве астрономијом. Џај Синг је сакупио огроман број књига из Француске, Енглеске, Португала и Немачке. На свој двор је радо примао научнике из индијских, исламских и европских школа астрономије. Чак је послао своје изасланике — прву мисију која је са Истока кренула у Европу да би прикупила информације о астрономији — и опуномоћио их да донесу књиге и астрономске справе.

Исток и запад се не могу срести

Зашто је Џај Синг подигао камене грађевине када су у Европи већ коришћени телескоп, микрометар и нонијус? И како то да он изгледа није био упознат са Коперниковим и Галилејевим открићима везаним за хелиоцентрични систем?

Део кривице за то мора се приписати лошој комуникацији између Истока и Запада. Али то није била једина препрека. Проблем је представљала и религиозна клима тог времена. Брамански научници су одбијали да путују у Европу због тога што би прелазак преко океана за њих могао да значи губитак положаја у друштву. Изучаваоци из Европе који су помагали Џај Сингу да сакупи информације били су углавном језуити. Према В. Н. Шарми, који је написао Џај Сингову биографију, језуитима и католичким лаицима је под претњом Инквизиције било забрањено да прихвате гледиште које су заступали Галилеј и други научници, наиме да Земља кружи око Сунца. Црква је то гледиште сматрала јеретичким и атеистичким. Стога не изненађује што Џај Сингови изасланици нису донели из Европе дела Коперника и Галилеја, као ни нове инструменте који су коришћени да би се доказала тачност хелиоцентричних теорија.

Непрестана потрага

Џај Синг је живео у доба које је било обележено верском нетрпељивошћу и заслепљеношћу. Упркос његовим генијалним, врхунским достигнућима у прикупљању нових информација о небеским телима, деценијама након тога у Индији није остварен неки значајнији напредак на пољу астрономије. Без обзира на то, опсерваторија Џантар Матар представља сведочанство о преданости једног човека који је жудео за знањем.

Вековима пре него што је Џај Синг развио интересовање за кретање небеских тела, и други умни људи су посматрали небо, покушавајући да докуче чуда универзума. Нема сумње да ће човечанство наставити да ’подиже очи‘ ка небу у жељи да повећа своје знање о делима Божјих руку (Исаија 40:26; Псалам 19:2).

[Дијаграм/Слика на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Самрат јантра је био прецизан сунчани часовник. Велики троугао је бацао сенку на закривљене квадранте (видите бели круг) обележене подеоцима

[Дијаграм/Слика на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Џајапракаш јантра се састоји од удубљених хемисфера, на чијој површини се налазе ознаке. Тачке на њиховим рубовима спојене су помоћу жица које се укрштају

Посматрач који стоји у Рам јантри може одредити положај неке звезде помоћу различитих ознака или ивица прозора

[Дијаграм/Слика на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Мишра јантра је показивала када је подне у различитим градовима

[Дијаграм на 19. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Посматрање по визурној линији је најстарија астрономска техника коју је усавршио Џај Синг

Да бисте одредили положај неке звезде, потребно је да знате њену алтитуду (висину над хоризонтом) и њен азимут (угао који смер посматраног објекта затвара са смером севера)

Да би се помоћу Самрат јантре прецизно одредио и забележио положај неке звезде биле су потребне две особе

[Извор]

Доња слика: Reproduced from the book SAWAI JAI SINGH AND HIS ASTRONOMY, published by Motilal Banarsidass Publishers (P) Ltd., Jawahar Nagar Delhi, India

[Мапа на 19. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ИНДИЈА

Њу Делхи

Џајпур

Матура

Уџаин

Варанаси

Џај Синг је изградио пет опсерваторија у Индији, укључујући и ону у Њу Делхију

[Извор слике на 18. страни]

Портрет: Courtesy Roop Kishore Goyal