Заштитите своју кожу!

„Људи нису свесни тога колики ризик представља излагање сунцу... и колико оно може оштетити ДНК коже. Кумулативно дејство сунца може довести до рака коже“ (др Марк Бирч-Мачин, специјалиста за рак коже).

КОЖА је највећи телесни орган. Код просечног мушкарца, њена површина је око 1,8, а код просечне жене око 1,6 квадратних метара. Она садржи рецепторе који су осетљиви на бол, додир и температуру. Кожа представља прву одбрамбену линију тела, која нас штити од топлоте, хладноће и повреда, као и од токсина, хемикалија и загађивача. Она омогућава да количина течности у телу остане константна. Међутим, кожа има једног потенцијалног непријатеља — сунце. Али зар сунчева светлост није неопходна за живот?

Да, јесте. Биљкама, од којих ми зависимо, потребна је сунчева светлост да би расле. Уосталом, мале количине сунчеве светлости стимулишу наше тело да производи витамин Д, који разграђује калцијум, што је неопходно за јачање костију. Али овде не важи принцип „што више то боље“. Сунце производи ултраљубичасто (UV) зрачење, које може проузроковати трајна оштећења коже. Једна од последица је прерано старење коже.

Књига Saving Your Skin (Заштитити кожу) упозорава на једну још већу опасност: „Ултраљубичасто зрачење оштећује ДНК [генетски материјал који контролише активност ћелија, као што је њихова деоба], проузрокује имуносупресију и може активирати хемијске супстанце у телу које стимулишу низ процеса који воде до рака.“ Сама помисао на рак делује застрашујуће. Али колико је распрострањен рак коже? Постоји ли разлог за забринутост?

Рак коже — савремена пошаст

Медицински приручник The Merck Manual наводи да је ово најраспрострањенија врста рака у свету. У Сједињеним Државама, свака шеста или седма особа добије неки облик рака коже. Број таквих случајева расте из дана у дан. Др Вилијам Лејн у књизи The Skin Cancer Answer (Истина о раку коже) каже: „Процењује се да ће 50 посто особа старијих од 65 година добити неки облик рака коже.“ Према Америчкој академији за дерматологију, услед малигног меланома сваке године у тој земљи умре 7 500 људи, а тај број се стално повећава. Иако међу људима тамније пути има мање оболелих, ни они нису ван опасности.

 Зашто је рак коже постао толика пошаст? Иако томе могу допринети многи фактори, као што су надморска висина, географска ширина, облачност и стање озонског омотача, главни узрок може једноставно бити прекомерно излагање сунцу. Начин живота се мења. Одмори на плажи и рекреација попут планинарења и скијања све су популарнији и приступачнији људима који већи део дана проводе у затвореном простору. Мења се и мода. Некада је скромност налагала да и мушкарци и жене носе купаће костиме који више покривају тело, док су данас они много отворенији и већу површину коже излажу сунцу. То је допринело повећању броја оболелих од рака коже. Да ли становници пустиња попут бедуина, са својом дугом, лепршавом одећом и покривалима знају нешто што ми изгледа игноришемо?

Рак коже — веома реална опасност

Три најчешће врсте рака коже су карцином базалних ћелија (базалиом), карцином плочастих ћелија (спиналиом) и малигни меланом. И карцином базалних ћелија и карцином плочастих ћелија почињу да се развијају у површинском делу коже који је просечне дебљине свега један милиметар. Они се убрајају у немеланоме и изгледа да су последица сталног излагања сунцу, као у случају радника који раде напољу, и скоро увек се појављују на деловима тела који су изложени сунцу, као што су лице и руке. a У почетку, ти карциноми су често у облику чворића или оштећења коже које се шири, често крвари и не зацељује у потпуности. Дакле, може се проширити и захватити околно ткиво. Око 75 посто случајева рака коже јесу базалиоми. Иако су спиналиоми ређи, већа је вероватноћа да ће метастазирати, то јест раширити се на друге делове тела. Рана дијагноза је важна зато што би, иако се најлакше могу излечити, канцери коже који нису меланоми могли постати смртоносни.

Малигни меланоми, у које спада само 5 посто свих карцинома коже, такође настају у спољашњем слоју коже. Изгледа да је један од главних фактора који доводе до развијања меланома повремено али интензивно излагање сунцу, као у случају канцеларијских радника који проводе годишњи одмор на сунцу. Неких 50 посто малигних меланома развија се од младежа, посебно на горњем делу леђа и потколеницама.

Ова врста рака коже је најсмртоноснија, јер ако се не лечи на време, може се проширити у дермис, средњи слој коже, где се налазе крвни и лимфни судови. Одатле рак може брзо метастазирати. Онколог др Лари Нејтансон каже: „Парадокс код меланома је у томе што је, када се лечи благовремено, то лако излечиво обољење. С друге стране, када метастазира, релативно је отпоран на лекове и зрачење.“ У ствари, само 2 до 3 посто пацијената код којих је меланом метастазирао поживе још пет година. (Видите оквир на 7. страни у ком се наводе рани упозоравајући знаци меланома.)

Ко је у опасности од добијања рака коже? Осим људи који се редовно, или пак  повремено али интензивно излажу сунцу, посебно су угрожене особе светле пути, са светлом косом и очима, младежима и пегама, као и они којима је у породици неко имао рак коже. Особе тамније пути су у много мањој опасности. Да ли то значи да што је тен тамнији, постоји мања опасност од добијања рака? Не, јер иако је тамњење одбрамбена реакција коже на UV зрачење, она се тада оштећује а стална оштећења такве врсте повећавају ризик од рака.

Лечење рака коже

У зависности од врсте тумора, места на ком се налази, његове величине и претходних терапија, постоји неколико метода лечења: хируршко одстрањивање, стругање, спаљивање електричном иглом, криохирургија (смрзавање) и радиотерапија. Прави проблем је уклонити све канцерозне ћелије. Поступак зван Мосов захват — микроскопски контролисано одстрањивање — ефикасан је у искорењивању базалиома и спиналиома (у 95 до 99 посто случајева). Највећи део здравог ткива остаје нетакнут а ожиљак је скоро неприметан. Ипак, без обзира на врсту лечења, вероватно ће бити неопходна трансплантација ткива.

Амерички Национални институт за геронтологију наводи: „Сви облици рака коже могу се излечити ако се открију на време и ако се оде код лекара пре него што се рашире.“ Стога, благовремено откривање је пресудно. Али, које су превентивне мере?

Како да се заштитите од сунца

Неопходно је још од детињства знати како се заштитити од сунца. Према Фондацији за борбу против рака коже, ’80 посто времена које ће на сунцу провести током целог живота, [већина] људи проведе до своје 18. године. Процењено је да се, ако дете само једном добије опекотине с пликовима, ризик од појаве меланома касније у животу удвостручује‘. То је зато што се рак коже може развијати 20 или више година. (Видите оквир на 8. страни, у ком се налазе корисни савети како се заштитити од сунца.)

Аустралија има високу стопу рака коже — углавном меланома. b Разлог је тај што су у тој земљи насељени углавном имигранти из северне Европе, који су светле пути и већином живе близу обале и сунчаних плажа. Једно истраживање о тим имигрантима указало је да што су млађи били када су дошли у Аустралију, то код њих постоји већи ризик од појаве меланома. Тиме је истакнуто колико је важно да се још од малих ногу деца поуче како да се заштите од сунца. Аустралијска влада је покренула опсежну кампању да би информисала људе о томе које опасности вребају од сунца, подстичући их да носе мајице и шешире и да користе заштитне креме. Захваљујући тим постепеним променама у начину живота, сада међу младима у тој земљи има мање случајева меланома.

Што се тиче заштитних крема, мудро је користити производе са ширим спектром заштите — креме које штите и од UVA и од UVB зрачења. То је важно чак и када је облачно јер 85 посто UV зрака може проћи кроз облаке. Ти зраци могу проћи и кроз бистру воду. Неки стручњаци препоручују креме са заштитним фактором који није мањи од 15. Да бисте установили колико сте на тај начин заштићени, помножите број минута за колико иначе изгорите са 15. Крему треба наносити бар свака два сата. Међутим, то не значи да можете остати дупло дуже на сунцу а да не изгорите.

 Књига The Skin Cancer Answer упозорава да заштитна крема не би требало да вам пружи лажни осећај сигурности. Ниједна крема вас не може потпуно заштитити од опекотина, нити може бити гаранција да нећете добити рак. У ствари, употреба креме за сунчање индиректно може повећати ризик од рака коже — ако мислите да због тога што сте је нанели можете остати дуже на сунцу. У поменутој књизи се запажа: „Ништа није боље него знати како се заштити од сунца. Сматра се да су ношење одговарајуће одеће и боравак у затвореном простору када је сунце најјаче ефикасна превентива од рака коже.“

Како је са коришћењем соларијума? Процењује се да само 20 минута у соларијуму може заменити око четири сата на сунцу. Раније се сматрало да је овај метод безбедан јер се користе углавном UVA зраци, за које се мислило да не стварају опекотине. Али књига The Skin Cancer Answer наводи: „Сада се зна да UVA зраци продиру дубље у кожу од UVB зрака, да могу проузроковати рак коже и ослабити имунолошки систем.“ У међународном издању часописа The Miami Herald објављено је да је једно истраживање открило да су жене које су одлазиле у соларијум најмање једном месечно „за 55 посто у већој опасности да добију меланом“.

Зато је неопходно поклонити озбиљну пажњу заштити од сунца. Задржите на уму да опекотине које добијете данас, могу довести до рака коже тек за 20 или више година. Како се неки боре са раком коже и шта им помаже да истрају у тој борби?

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на 7. страни]

ГЛАВНИ СИМПТОМИ МАЛИГНОГ МЕЛАНОМА

1. АСИМЕТРИЈА. Већина меланома у почетном стадијуму је асиметрична (две стране нису једнаке). Обични младежи су округли и симетрични.

2. НЕПРАВИЛНОСТ ИВИЦЕ. Ивице меланома у почетном стадијуму често су неравне и изрецкане. Обични младежи имају глатке, равне ивице.

3. ВИШЕ БОЈА. Различите нијансе браон, жуто-смеђе и црне често су први знак меланома. Како он напредује, могу се појавити црвена, бела и плава боја. Обични младежи углавном имају једну нијансу браон боје.

4. ПРЕЧНИК МЛАДЕЖА. Меланоми у почетном стадијуму су већи од обичних младежа. Њихов пречник је углавном већи од 6 милиметара.

[Извори]

Извор: The Skin Cancer Foundation

Узорци коже: Images courtesy of the Skin Cancer Foundation, New York, NY, www.skincancer.org

 [Оквир⁄Слике на 8. страни]

КАКО МОЖЕТЕ ЗАШТИТИТИ СВОЈУ КОЖУ

1. Немојте предуго боравити на сунцу, посебно између 10.00 и 16.00 часова, када је штетно ултраљубичасто (UV) зрачење најјаче.

2. Најмање једном у три месеца прегледајте кожу од главе до пете.

3. Када излазите, нанесите крему са широким спектром деловања и заштитним фактором који није мањи од 15. Издашно је нанесите 30 минута пре излагања сунцу и свака два сата након тога. (Децу млађу од шест месеци немојте мазати заштитном кремом.)

4. Од најранијег доба поучавајте децу како да се заштите од сунца, јер оштећење коже у детињству може водити до рака у старијем животном добу.

5. Носите одећу као што су панталоне, мајице с дугим рукавима, као и шешире са широким ободом и наочаре за сунце са UV филтером.