Наша измучена планета

ГОДИНЕ 1805, познати истраживачи Мериведер Луис и Вилијам Кларк стигли су до Колумбије, реке у данашњој држави Вашингтон, САД. a Пажњу им није толико привукла река колико огроман број лососа у њој. „У реци има невероватно много лососа“, написали су у свом дневнику. „Пливају низ речну струју у тако огромном броју да доспевају на обалу, где их Индијанци купе, расецају и суше на дрвеним оквирима.“ Лососа је било толико да су их Индијанци сушили како би их потом користили као огрев!

Данашња ситуација је потпуно другачија. „Научници већ више од једне деценије знају да риба из океана нестаје брже него што се обнавља“, каже се у једном извештају у часопису Newsweek. Примера ради, процењује се да се у северном делу Атлантског океана популација лососа смањила за 90 посто.

Међутим, није угрожен само рибљи свет, већ се увелико исцрпљују и резерве других природних богатстава попут фосилних горива, минерала и шума. Светска фондација за очување природе извештава да је између 1970. и 1995. изгубљено 30 посто природних богатстава наше планете. Искоришћавање тих богатстава је често мач с две оштрице, јер се на тај начин могу уништити природна станишта.

Неки људи сматрају да је човек, будући да је одговоран за те проблеме, способан и да их реши. На пример, задњих година у многим индустријализованим градовима ваздух је мање загађен. Да ли такав зрачак наде значи да човечанство преузима контролу над ситуацијом у којој се налази наша планета?

[Фуснота]

[Извор слике на 3. страни]

© Kevin Schafer/CORBIS