Како развити љубав према учењу

„Учи дете према путу којим треба да иде, и оно неће одступити од њега ни када остари“ (ПОСЛОВИЦЕ 22:6).

ДА ЛИ сте икада покушали да успавате дете док се око вас дешава нешто интересантно? Иако је уморно, плачљиво или раздражљиво, оно ће свим силама настојати да остане будно и да буде укључено у оно што се догађа. Писац Џон Холт истиче да је дечја „жеља да разумеју свет и да се у њему сналазе јака колико и потреба за храном, одмором или сном, а понекад и јача од ње“.

Док одрастају, за децу је изазов да жељу за учењем одрже снажном, што се наравно односи и на године проведене у школи. Иако нема сигурне формуле за успех, постоји неколико проверених метода које родитељи, наставници и деца могу применити. Међутим, најважнија је љубав.

Љубав је најјача мотивација

Деци је веома потребна родитељска љубав. Она им даје осећај сигурности који у њима буди жељу да комуницирају, постављају питања и да истражују. Љубав покреће родитеље да редовно разговарају с децом и да се занимају  за њихово образовање. Истраживања показују да „родитељи изгледа имају најјачи утицај на мотивацију детета за учење“, наводи се у књизи Eager to Learn — Helping Children Become Motivated and Love Learning. Сарадња родитеља и наставника чини тај утицај још јачим. Цитирана књига наводи: „Дечју мотивацију за учење највише може ојачати сарадња родитеља и наставника.“

Родитељи могу да утичу и на способност детета да учи. Према књизи Inside the Brain, на основу једног подужег истраживања које је обухватило 43 породице, истраживачи су „установили да су деца с којом су [током прве три године живота] родитељи пуно разговарали имала знатно већи коефицијент интелигенције од деце с којом родитељи нису баш много причали“. У књизи се додаје да „родитељи који много времена проводе разговарајући са својом децом настоје да похвале оно што она ураде, да одговоре на њихова питања, да им пруже вођство уместо да заповедају и да у разговору комбинују мноштво различитих речи“. Ако имате децу, да ли с њима редовно водите смисаоне разговоре?

Љубав је добра и пуна разумевања

Деца се разликују по својим способностима и талентима. Наравно, родитељи неће дозволити да те разлике утичу на љубав коју им показују. Међутим, у данашњем свету људи се често процењују по способностима, што неку децу може навести да „своју вредност мере по томе колико су успешна у међусобном надметању“, пише у књизи Thinking and Learning Skills. Поред тога што деца због тога „постају изразито склона неуспеху“, такав став може довести и до прекомерне забринутости и стреса. Забринутост коју стварају притисак на пољу образовања и недостатак подршке у породици наводи се у часопису India Today као један од главних узрока троструког повећања броја самоубистава међу тинејџерима у Индији у протеклих 25 година.

 Код деце којој су упућивани коментари да су „ограничена“ и „глупа“ могу се јавити емоционални проблеми. Такве окрутне примедбе ометају учење уместо да га подстичу. Родитељску љубав увек треба да карактерише доброта, што ће у детету подстаћи урођену жељу за учењем — и то његовим темпом, без страха од понижавања (1. Коринћанима 13:4). Уколико дете има неки проблем са учењем, брижни родитељи настоје да му помогну, при чему га својим опхођењем никада не наводе на помисао да је глупо или безвредно. Истина, то можда захтева стрпљење и тактичност, али је и те како вредно труда. Како се таква љубав може развити? Развијање духовности јесте први важан корак.

Духовност пружа равнотежу

Духовност која се развија на темељу Библије изузетно је драгоцена, и то из више разлога. Као прво, она нам помаже да имамо исправан став према стицању световног образовања, које јесте важно, али није и најважније. Примера ради, математика има вишеструку практичну примену. Међутим, она нам не може помоћи да будемо честити и принципијелни.

Библија нас подстиче и да будемо уравнотежени у погледу времена које издвајамо за световно образовање. Она каже: „Не би се никад крају стигло кад би се хтело много књига написати, и сувише велико учење умор је телу“ (Проповедник 12:14). Тачно је да је деци потребно добро образовање, али оно не треба да прогута све њихово време. Њима су потребне и друге здраве активности, нарочито оне духовне природе, јер тиме изграђују своју личност.

Друга фасета духовности која се темељи на Библији јесте скромност (Михеј 6:8, NW). Скромни људи прихватају своја ограничења и не дозвољавају да њима овладају амбиција и беспоштедно надметање који су очигледни у многим образовним установама. Ти нездрави ставови „изазивају депресију“, наводи часопис India Today. Било да смо млади или стари, много смо успешнији када следимо надахнути библијски савет: „Не будимо себични, подстичући један другога на такмичење и завидећи један другоме.“ „Али нека свако докаже какво је његово дело, и онда ће у самом себи имати разлог за велику радост, а не у поређењу с неким другим“ (Галатима 5:26; 6:4).

Како родитељи могу применити та начела у образовању деце? Један начин јесте да подстичу свако дете да постави личне циљеве и да се равна према самом себи. На пример, уколико је ваш син недавно имао контролни задатак из математике или неког другог предмета, нека упореди те оцене са оценама које је добио на ранијим контролним задацима. Затим му пружите одговарајућу похвалу и подстицај. На тај начин му помажете да постави достижне циљеве, да прати свој напредак и да обрати пажњу на то где треба да се побољша, а да га при том не упоређујете с другом децом.

Ипак, неке надарене младе особе намерно пропуштају да постигну добар успех из страха да ће их школски другови исмевати. Зато неки млади усвајају гледиште да „није популарно бити добар ученик“. Да ли у овом случају духовност може помоћи? Сасвим сигурно! Осмотрите следећи савет из Колошанима 3:23 (Ба): „Све што чините, од срца чините као Јехови а не као људима.“ Постоји ли јачи мотив да се неко напреже од жеље да угоди Богу? Тај племенити циљ особи пружа снагу да се одупре нездравом притиску вршњака.

Помозите деци да развију љубав према читању

Читање и писање су основне вештине потребне за стицање квалитетног образовања, како световног тако и духовног. Родитељи код своје деце могу развијати љубав према писаној речи тако што им читају још док су веома мала. Дафни, која ради као лектор, срећна је због тога што су јој родитељи у детињству редовно читали. „Усадили су у мене љубав према писаној речи“, објашњава она. „Тако сам научила да читам пре него што сам кренула у школу. Родитељи су ме научили да истражујем како бих могла да пронађем одговоре на своја питања. Та поука се до данас показала непроцењивом.“

С друге стране, раније цитирани писац Џон Холт упозорава да то што родитељи читају својој деци „није нека магична пилула“. Он додаје: „Ако читање није забавно и деци и родитељима, од њега ће бити више штете него  користи... Уколико родитељи не воле да читају наглас, то ће негативно утицати и на децу, без обзира на то што она воле да слушају док им се чита.“ Зато он саветује родитеље да изаберу књиге које и они сами воле, пошто ће их на захтев деце вероватно много пута наглас читати! Две књиге које милиони родитеља широм света воле да читају својој деци јесу Учи од Великог Учитеља и Моја књига библијских прича, које су издали Јеховини сведоци. Ове публикације које су посебно припремљене за децу имају пуно илустрација, подстичу на размишљање и поучавају децу начелима из Божје Речи.

Тимотеју, хришћанину из првог века, користило је што је одрастао уз мајку и баку које су показале живо занимање за његово образовање, нарочито у духовном погледу (2. Тимотеју 1:5; 3:15). Кад је одрастао, Тимотеј је био изузетно одговоран и поуздан — што су особине за које је потребно више од световног образовања (Филипљанима 2:19, 20; 1. Тимотеју 4:12-15). Захваљујући брижним, духовно настројеним родитељима, данас у скупштинама Јеховиних сведока широм света има много младића и девојака који су попут Тимотеја.

Поучавајте са одушевљењем!

Оно што је важно за наставника који жели да у ученике усади љубав према учењу, „може се изразити једном речју — одушевљење“, наводи књига Eager to Learn. „Наставници који зраче одушевљењем самом својом појавом ученицима стављају до знања да им је стало до оног о чему поучавају, и такав став се јасно може видети из начина на који поучавају.“

Ипак, мора се признати да нису сви родитељи и наставници пуни одушевљења. Зато мудри ученици  настоје да мотивишу сами себе, да на учење гледају као на личну одговорност. На крају крајева, како каже цитирана књига, „нико неће седети крај наше деце целог живота и помагати им да уче, да добро обављају свој посао, да размишљају и да улажу додатни труд како би развили вредне вештине“.

И у том погледу, акценат није толико на школи, колико на породици и вредностима којима се деца у њој поучавају. Родитељи, да ли сте одушевљени када је реч о учењу? Да ли је ваш дом једно здраво окружење за учење, у ком се истичу духовне вредности? (Ефешанима 6:4). Упамтите, и ваш пример и поучавање утицаће на вашу децу дуго након што заврше школу и осамостале се. (Видите оквир „Породице у којима је учење задовољство“, на 7. страни.)

Имајте на уму да људи уче на различите начине

Не постоје два човека чији ум функционише на исти начин; свако учи на себи својствен начин. Оно што је у том погледу ефикасно код једне особе можда неће бити ефикасно код друге. Стога, др Мел Левин у својој књизи A Mind at a Time наводи: „Поступати према свој деци на исти начин значи ставити их у неравноправан положај. Што се тиче учења, свако дете  има другачије потребе; оно има и право да његове потребе буду задовољене.“

Примера ради, неки људи боље разумеју и памте идеје које су представљене помоћу слика и цртежа. Други више воле текст или живу реч — или комбиновање тих метода. „Најбољи начин да се нешто упамти јесте да се то преобликује, да се та информација на неки начин трансформише“, каже др Левин. „Ако је информација у визуелном облику, претворите је у вербални, ако је у вербалном облику, претворите је у дијаграм или слику.“ Тиме не само што имамо више користи од учења, већ и више уживамо у њему.

Наравно, можда ћете морати да испробате више метода да бисте увидели која вам највише одговара. Ханс, пуновремени хришћански проповедник, водио је библијски студиј са Џорџом, старијим човеком који је имао само основно образовање. Џорџ је тешко схватао и памтио информације. Зато се Ханс трудио да илуструје главне тачке тако што је цртао једноставне цртеже. „За Џорџа је то била прекретница“, каже Ханс. „Заправо, почео је тако добро да схвата и памти оно што је учио, да се и сам изненадио! Када сам открио како његов ум функционише, увидео сам да је много оштроумнији него што је у почетку изгледало. Убрзо је његово самопоуздање порасло и, као никада пре, почео је жељно да ишчекује следећи студиј.“

Никада нисмо престари за учење

„Способност мозга зависи од тога колико се користи“, стоји у књизи Inside the Brain. „То је врхунска машина која ради на принципу ’користи је или изгуби‘, и која спремно усваја нове информације.“ У истој књизи се такође наводи: „Истраживања показују да баш као што физичко вежбање помаже старијим особама да остану крепке у својим седамдесетим и осамдесетим, менталне активности могу на исти начин утицати на њихов мозак. Дуго се сматрало да је старење неповратан стрмоглави пад у менталну конфузију. Међутим, нова истраживања показују да се [то] углавном дешава када се тако нешто очекује, а узрок томе је углавном ментална неактивност. Осим тога, људи старењем не губе свакодневно велики број можданих ћелија, као што се некада мислило.“ Озбиљно погоршање менталних функција обично је знак неког обољења, укључујући и кардиоваскуларне болести.

 Истина, у познијим годинама може доћи до извесног, али не обавезно и забрињавајућег погоршања менталних способности. Истраживачи кажу да се мозак који је активан одупире том погоршању — и то тим више уколико се особа држи доброг програма физичког вежбања. „Што више неко учи, то има већу способност учења. Боље учимо када то стално чинимо“, наводи се у књизи Elderlearning — New Frontier in an Aging Society.

Та чињеница је истакнута у једном двадесетогодишњем истраживању које је спроведено у Аустралији на особама старости од 60 до 98 година. Пад интелигенције код многих је износио свега око један посто годишње. Међутим, „код неких појединаца, укључујући и деведесетогодишњаке, пад интелигенције није забележен“, наводи се у извештају. „То су биле особе које су учествовале у експериментима у оквиру којих су систематски учили неки страни језик и/или да свирају неки музички инструмент.“

Џорџ, који је споменут раније, имао је више од 70 година када је почео да проучава Божју Реч. Слично њему, Вирџинија, која сада има преко 80 година, и њен покојни муж, Роберт, такође су почели да проучавају Библију у позним годинама. Вирџинија каже: „Иако је био скоро слеп, Роберт је држао кратке библијске говоре у Дворани Краљевства на темељу предложака које је памтио. Што се мене тиче, никада нисам волела да читам, али сада уживам у томе. Ево, рано јутрос прочитала сам читаво једно издање часописа Пробудите се!“

Џорџ, Роберт и Вирџинија су само троје од многих старијих особа које одскачу од стереотипа и добро користе своје менталне способности. Истраживања показују да је 70 или 80 година учења за мозак исто што и чаша воде за једно велико буре — све то једва да може оставити неки траг. Али, зашто мозак има тако велики капацитет?

[Оквир/Слика на странама 4, 5]

Интернет и ТВ — корисни или штетни?

„Интернет може бити и користан и штетан“, стоји у књизи A Mind at a Time. Веома је корисно када научимо да пронађемо информације које су нам потребне, међутим, у истој књизи се наводи да неки ученици „само преузимају информације, које нису разумели, ни усвојили“. Зато постоји опасност да то постане нов начин пасивног учења или чак начин стицања сазнања које није поуздано.“

Истраживачи сматрају да претерано гледање ТВ-а може умањити способност решавања проблема и слушања, ослабити машту и ометати развој личности. „Слично као на цигаретама, и на телевизијским апаратима требало би да стоји упозорење о штети коју могу проузроковати“, запажа се у књизи Eager to Learn.

Један други извор наводи да је деци најпотребније „да буду у контакту с језиком (путем читања и разговора), да осете љубав и приме много нежних загрљаја“.

 [Оквир/Слике на 7. страни]

Породице у којима је учење задовољство

Следеће навике и гледишта могу помоћи породицама да уживају у учењу:

◼ Честа и љубазна комуникација с децом о томе да има пуно тога што се од њих очекује, али да је то разумно

◼ Гледиште да је напоран рад веома важан за успех

◼ Активан, а не седелачки начин живота

◼ Учење код куће ком деца сваке седмице посвећују доста времена и активности које укључују домаће задатке, читање у слободно време, хобије, породичне подухвате и обављање различитих кућних послова

◼ Гледиште да је породица уређење у ком постоји узајамна подршка и где се проблеми решавају заједничким снагама

◼ Јасно разумевање и доследно поштовање породичних правила

◼ Чести контакти с наставницима

◼ Давање приоритета развијању духовности

[Слика]

Родитељи, да ли поучавате децу да уживају у читању?

[Извор]

Темељено на књизи Eager to Learn —Helping Children Become Motivated and Love Learning.

[Оквир/Слике на странама 8, 9]

Како побољшати учење и учинити га пријатнијим

Будите заинтересовани Удубите се у оно што учите и лакше ћете тиме овладати. У књизи Motivated Minds — Raising Children to Love Learning, износи се следеће запажање: „Истраживачи истичу да када деца уче зато што уживају у томе, то онда није површно, већ смисаоно учење, а научено се дуже памти. Такође, деца су упорнија, креативнија и спремнија да се ухвате у коштац с неким изазовним задатком.“

Истакните везу између учења и живота Писац и педагог Ричард Вивер пише: „Директна веза између учења у учионици и практичног искуства може се упоредити са електричним импулсом који пали сијалицу разумевања.“

Потрудите се да стекнете разумевање Када људи настоје да нешто разумеју, они стимулишу и способност размишљања и памћење. Учење напамет има своје место, али оно није замена за разумевање. „Мудрост је паметног човека у томе што разуме пут свој“, пише у Пословицама 14:8а, (NW).

Концентришите се „Концентрација је предуслов за учење“, објашњава се у књизи Teaching Your Child Concentration. „[Она] је тако важна да се назива основним предусловом за развој интелигенције и чак се изједначава с њом.“ Вештином концентрације се може овладати. То можемо постићи уколико најпре учимо у краћим интервалима које потом постепено продужавамо.

Изражавајте се својим речима „Најспособнији ученици су они који научено умеју добро да изразе својим речима“, каже др Мел Левин у својој књизи A Mind at a Time. На тај начин се информације сажимају у мање и подесније целине које се лакше памте. Они који воде добре белешке користе овај принцип тако што не бележе сваку реч.

Повезујте ствари које учите У књизи The Brain Book, Питер Расел новонаучено упоређује с кукицама које се каче за оно што се већ налази у нашем сећању. Кратко речено, сваки пут када повежемо нешто ново са оним што већ знамо, наше памћење се побољшава. Што више ствари повезујемо, боље памтимо.

Визуелно представите ствари Живе слике се дуго памте. Зато, кад год је то могуће, визуелно представите себи оно што учите. Стручњаци на подручју памћења користе ову технику за побољшање меморије тако што стварају менталне слике које су често смешне или преувеличане.

Направите преглед наученог У року од 24 часа можемо заборавити и до 80 посто информација које смо научили. Уколико након учења направимо кратак преглед, а затим исто то учинимо сутрадан, након једне седмице, једног месеца па чак и након шест месеци, тиме ћемо знатно побољшати памћење, а можда ћемо чак бити у стању да запамтимо скоро 100 посто информација које смо научили.

[Слике на 8. страни]

Родитељи и наставници треба да сарађују како би помогли деци да уче

[Слике на 10. страни]

Старост не треба да буде препрека за учење