Постоји ли негде поштење?
Постоји ли негде поштење?
ЖИВИМО у свету променљивог морала. Пред непоштеним поступцима који су у прошлости осуђивани, данас се обично зажмури. Лопови и преваранти се у медијима често величају и представљају као хероји, што одговара библијском опису: „Кад год си видео лопова, био ти је по вољи“ (Псалам 50:18, NW).
Ипак, преварантима се сигурно не треба дивити. Један писац је приметио: „Оно што преваранте посебно издваја јесте урођена способност да манипулишу људима из најближе
околине, што се често види још у раном детињству. Осим тога, чињеница је и то да таква манипулација код њих не изазива ни трунку осећаја кривице или гриже савести. Уместо тога, они осећају неко посебно задовољство које их подстиче да наставе с манипулисањем како би добили све што пожеле, без обзира на последице по друге.“Наравно да сви саосећају са једном удовицом којој је на превару узета сва уштеђевина, али мало људи жали због проневере новца у некој великој компанији или преваре осигуравајућег друштва. Многи сматрају да компаније ионако имају много новца. Међутим, такве преваре нису проблем само компанија; због њихових губитака испаштају и њихови потрошачи. На пример, да би се такви губици покрили, просечна породица у Сједињеним Државама за осигурање годишње мора да доплати више од 1 000 долара.
Такође, многи по нижим ценама купују копије производа, као што су одећа, сатови, парфеми, козметика и ташне. Они можда увиђају да фалсификовање робе сваке године компанијама наноси штету у вредности од неколико стотина милијарди долара, али мисле да то не утиче на њих. Међутим, потрошачи кад-тад морају да плате више за законски одобрену робу и услуге. Надаље, куповином фалсификованих производа новац иде у џеп криминалцима.
Један писац који је укључен у сузбијање преваре, пише: „Убеђен сам да је главни разлог због ког данас има тако много преваре тај што живимо у крајње непоштеном друштву. Дошло је до наглог пада поштења што је довело до појаве такозване културе преваре... Живимо у друштву којем недостаје поштење у дому. Живимо у друштву којем недостаје поштење у школи и у ком би учитељи били оптужени ако би поучавали етици.“
Насупрот томе, Јеховини сведоци поучавају моралним мерилима из Божје Речи и труде се да живе по њима. Њих воде начела попут ових:
● „Воли свог ближњег као самога себе“ (Матеј 22:39).
● „Не варај“ (Марко 10:19).
● „Ко је крао више да не краде, него нека напорно ради, чинећи својим рукама оно што је добро, да има шта дати ономе ко је у оскудици“ (Ефешанима 4:28).
● „У свему желимо да се поштено владамо“ (Јеврејима 13:18).
Иако Сведоци нису уображени нити самоправични, они верују да би, када би сви примењивали ова начела, свет био много боље место за живот. Они такође верују да ће, према Божјем обећању, једног дана то тако и бити (2. Петрова 3:13).
[Истакнути текст на 11. страни]
Када би сви живели по моралним мерилима из Божје Речи, свет би био много боље место за живот
[Слика на 10. страни]
Прави хришћани следе библијска начела, попут овог: „Воли свог ближњег као самога себе“