Шећер неопходан за живот

ШЕЋЕР вероватно користите да бисте нешто засладили, попут колача и кафе. Али, да ли сте знали да шећер може да покрене револуцију у биологији која би могла бити равна оној која је изазвана открићем ДНК?

Научници се у последње време баве истраживањем тога како ћелије користе моносахариде (једноставне шећере), као што је глукоза, да би створиле огромне молекуле „који по величини и сложености конкуришу молекулима ДНК и протеинима“, каже се у часопису New Scientist. „Шећери учествују у готово свим биолошким процесима, од препознавања патогених агенаса, па до згрушавања крви и омогућавања сперматозоидима да продру у јајну ћелију.“ С друге стране, грешке приликом њихове синтезе повезују се са све већим бројем обољења као што су дистрофија мишића и реуматоидни артритис. „Биолози тек почињу да откривају какве све улоге играју шећери у људском организму“, каже се у овом извештају, „али док то раде, принуђени су да поново размотре дугогодишње представе о сложености животних процеса.“

Научници су сковали реч „гликом“ којом се указује на све облике шећера који се стварају у ћелији или у организму, баш као што се реч „геном“ односи на скуп свих гена. Међутим, ћелијски гликом је „вероватно више хиљада пута сложенији од генома“, каже Адшид Варки, директор Центра за гликобиолошка истраживања и обучавање при Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу (САД). Зашто је гликом тако сложен?

Једноставни шећери, моносахариди, међусобно се везују унутар ћелија стварајући полисахариде. Ови се пак групишу у огромне молекуле који могу садржавати више од 200 молекула моносахарида. Због тродимензионалног облика моносахарида, што је веома важно да би обављали своју функцију, „један молекул шећера који у свом саставу има само шест моносахарида може имати невероватних 12 милијарди комбинација“, каже се у часопису New Scientist.

Говорећи о огромним изазовима с којима се суочавају истраживачи на овом новом пољу названом гликобиологија, Варки је рекао: „То је као да смо тек открили Северну Америку. Сада треба да шаљемо истраживачке експедиције да бисмо установили колико је велико то подручје.“

Сложеност механизама унутар живе ћелије очигледно указује на постојање интелигенције највишег ступња. Та чињеница код многих изазива осећање изузетног страхопоштовања. Да ли и код вас изазива такво осећање? (Откривење 4:11).