Ондор — јединствени начин грејања

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ РЕПУБЛИКЕ КОРЕЈЕ

ДОК цвокоћемо на хладној корејској зими, једна домаћица нас са осмехом на лицу позива у свој дом. Промрзли, осећамо како нас греје пријатна топлота унутар дома, премда се не види никаква пећ нити радијатор. Након што смо се на улазу изули, осећамо топлоту под ногама! Док седимо на топлом поду, грејемо на њему хладне руке.

Готово сва домаћинства у Кореји имају овакву врсту подног грејања. Такво грејање се зове ондор. Како функционише овај јединствени начин грејања? И како он утиче на начин живота у Кореји? Пре него што одговоримо на ова питања, хајде да видимо какво је порекло традиционалног ондора.

Порекло подног грејања

Подно грејање се користило још пре него што је Исус Христ дошао на земљу. Према археолошким налазима и историјским записима, изгледа да су древни Римљани први користили подно грејање. a До четвртог или петог века н. е., подно грејање је постало популарно на корејском полуострву и названо је ондор. Овај назив потиче из кинеског језика и значи „топли подземни канали“. Кинески историјски запис под називом Books of Old Tang указује на ондор следећим речима: „Током зиме људи [у Кореји] су се грејали тако што су правили дуге подземне канале у којима су ложили ватру.“

Принцип рада традиционалног ондора

Традиционални извор топлоте за ондор било је огњиште. Оно се налазило у кухињи или са спољне стране зида дневне собе. Кухиња, у којој су се налазила два или три огњишта, могла је бити окружена са исто толико соба које су се грејале ондор грејањем. На огњишту у старој корејској кухињи налазила  су се један или два велика гвоздена котла. Тако се ватра која је коришћена за кување пиринча или супе користила и за грејање собе која је била поред кухиње! Ефикасно, зар не?

Кухиња се по правилу градила око метар ниже у односу на собу која се грејала. Та разлика у висини је олакшавала проток дима и топлог ваздуха испод пода собе. Дим је пролазио испод пода!? Да, у томе је тајна ондора.

Хоризонталне шупљине, то јест канали за топао ваздух и дим, налазили су се испод пода собе и повезивали су огњиште и димњак. Тако је топао ваздух пролазио кроз канале и загревао камени или земљани под. Али  то није било баш тако једноставно. Требало је задовољити два међусобно противречна услова. Да би огрев добро горео, било је потребно да дим брзо пролази кроз канале и да несметано одлази кроз димњак. За то би најбоље послужили равни и кратки канали. Међутим, да би топлота ватре могла да загрева под, требало је да се топао ваздух и дим задржавају што је могуће дуже у каналима. Да би се то постигло, направљени су канали који су покривали површину целог пода, чиме се спречавало да топао ваздух пребрзо одлази кроз димњак. При оптималној брзини протока топлог ваздуха и дима, соба је могла да остане читаву ноћ топла захваљујући ватри која је горела само два сата.

Постоји прича о невероватно ефикасном ондор грејању које се користило у једној соби старој стотине година. Захваљујући начину на који је била направљена мрежа канала испод ње, под је након само једног загревања могао да остане топао 45 дана! Топлота се наводно могла задржати и до 100 дана. Нажалост, та соба је оштећена почетком 1950-их за време корејског рата. Инжењери су 1982. године реконструисали тај објекат и сада туристи могу посетити ту собу. Садашње искоришћавање топлоте није ни близу некадашњег. Па ипак, после једног грејања током пролећа и јесени под остаје топао десет дана, а током зиме три дана, чак и када је температура испод 10 степени Целзијуса.

Још једна тајна ондор грејања јесте у начину на који је направљен сам под. Канали за провођење топлог ваздуха су се правили пре постављања пода. Затим су се облагали глатким, танким каменом дебљине 5 или 7,5 центиметара. Пошто је под свакако топлији што је ближе огњишту, користило се камење веће дебљине да би се задржала топлота. Затим се на камење стављала иловача и под се нивелисао. На крају се на под лепило неколико слојева масне хартије.

У соби која се загревала традиционалним ондор грејањем, под је у удаљенијим деловима био хладнији. Зато су старији укућани као што су баке, деде и родитељи, обичавали да седе у топлијем делу собе, а такође су и госте позивали у тај део. То је био израз поштовања.

Традиционалне собе са ондор грејањем у северном делу корејског полуострва у извесној мери су се разликовале од оних у јужном делу. У северном делу полуострва, соба са ондор грејањем и кухиња нису биле одвојене зидом. Топлота у соби се одржавала захваљујући топлоти огњишта и пода са ондор грејањем. У јужном делу Кореје, кухиња је била зидом одвојена од дневне собе. Захваљујући томе, дим није сметао онима који су седели у дневној соби.

Становници Кореје су као огрев за ондор традиционално користили дрво. Зато би пре него што почну да користе ондор, наслагали сува дрва поред огњишта. Затим би за потпалу користили папир и сламу. Такође се као огрев користио и ћумур. Међутим, у 20. веку, Корејци су почели да користе кокс. Наравно, веома је битно да се соба са ондор грејањем добро одржава. Уколико се  појаве пукотине у каналу, угљен-моноксид може кроз под продрети у дневну собу, што би могло имати кобне последице.

Савремени ондор

Данас се ретко где у Кореји може видети традиционални ондор. Уместо тога, у савременим кућама, као и у вишеспратницама користи се осавремењени ондор — подно грејање код ког се за загрејавање пода користи врела вода уместо врелог ваздуха. Занимљиво је то да Корејци нису први осмислили овакав начин грејања.

Познати амерички архитекта Френк Лојд Рајт је почетком 20. века градио један хотел у Јапану. У то време га је један јапански племић позвао у свој дом и Рајт је приметио да је једна соба била другачија од типичних јапанских соба. Под је био прекривен масном хартијом и био је топао. Била је то соба с корејским ондор грејањем! Тај господин из Јапана се сусрео са ондором у Кореји и није могао то да заборави. Стога је по повратку у Јапан направио у свом дому једну собу са ондором. „Неописиво пријатан осећај топлоте која је долазила одоздо“ одушевио је Рајта. Одмах је био уверен да је то идеалан начин грејања и почео је да га уводи у своје грађевине. Рајт је изумео подно грејање код ког се уместо топлог ваздуха који пролази кроз канале користи топла вода која пролази кроз цеви.

Овакав начин грејања је сасвим одговарао тадашњем начину живота Корејаца. Када је овај поједностављени систем грејања почео да се користи у Кореји брзо је постао популаран. Данас се користи у готово свим корејским домовима.

Ондор и начин живота

Ондор снажно утиче на начин живота Корејаца. У првом реду, пошто је под много топлији од ваздуха у кући, људи радије седе на топлом поду него на столицама које су хладније. Тако Корејци седе, једу, друже се и спавају на поду. Да би под био још топлији, понекад га прекрију дебелим јорганом званим ибул. Када чланови породице дођу извана, стављају хладне ноге испод тог јоргана како би заједно уживали у пријатној топлоти — што их још више зближава!

Како начин живота у Кореји постаје све сличнији западњачком, млађе генерације обично више воле да седе за столом и да спавају у кревету. Па ипак, већина Корејаца радије ужива на поду који се загрева помоћу ондор система с топлом водом. Ако посетите Кореју, несумњиво ћете уживати у овом јединственом начину грејања — у ондору.

[Фуснота]

[Дијаграм/Слике на 23. страни]

Шематски приказ канала одозго

(За комплетан текст, види публикацију)

1 Огњиште

2 Хоризонтални канали

3 Димњак

→ → 2 → →

→ → 2 → →

→ → 2 → →

● 1 → → 2 → → ● 3

→ → 2 → →

→ → 2 → →

→ → 2 → →

[Слике]

Огњиште се користило и за кување хране и за грејање суседне просторије

Да би „ондор“ добро функционисао био је неопходан добар систем димњака и канала

[Извор]

Location: Korean Folk Village

[Слика на странама 24, 25]

У соби са „ондор“ грејањем, најтоплији део је резервисан за старије

[Извор]

Location: Korean Folk Village