Гледиште Библије

Како треба да користимо своју слободу избора?

БОГ је прве људе, Адама и Еву, обдарио способношћу да сами доносе одлуке. Он је Адаму поверио да брине о Еденском врту. Једно од Адамових задужења је било да животињама да имена (Постање 2:15, 19). Што је још важније, Адам и Ева су могли да одлуче да ли ће слушати Бога или не (Постање 2:17, 18).

Отада су људи донели небројено много одлука — од којих су многе биле добре, неке не баш тако добре, а друге потпуно лоше. За човека су неке од његових погрешних одлука имале катастрофалне последице. Ипак, Бог се никада не меша у наше право одлучивања. Као Отац који нас воли, Бог нам преко Библије пружа помоћ да бисмо доносили добре одлуке. Он нас такође упозорава на то до каквих последица доводе погрешне одлуке. Библија каже да ћемо пожњети оно што посејемо (Галатима 6:7).

Одлуке у личним стварима

У погледу неких ствари, Бог јасно показује своју вољу, дајући нам конкретне смернице. Међутим, Библија у већини случајева не поставља правила која би нас водила приликом доношења сваке наше одлуке. Уместо тога, она пружа уопштене смернице које људима омогућавају да следе  личне склоности и жеље. На пример, запазите шта она каже о забави.

Писмо каже да је Јехова „срећан Бог“ (1. Тимотеју 1:11). Његова Реч каже да постоји „време плача“ и „време кад се игра“ (Проповедник 3:1, 4). Библија нам говори да је краљ Давид свирао за друге (1. Самуилова 16:16-18, 23). Исус је био на једној свадби и тада је на тој свечаности урадио нешто посебно, претворио је воду у вино (Јован 2:1-10).

Међутим, Библија одговарајуће упозорава: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20). „Простачке шале“ и неморални поступци вређају Бога и могу нарушити наш однос с њим (Ефешанима 5:3-5). Када се на дружењима алкохолна пића служе неограничено, могу настати озбиљни проблеми (Пословице 23:29-35; Исаија 5:11, 12). Јехова Бог такође мрзи насиље (Псалам 11:5; Пословице 3:31).

Ови библијски стихови нам могу помоћи да на забаву гледамо онако како Бог гледа. Када доносе одлуке у вези са забавом, хришћани узимају у обзир Библију. Наравно, свако од нас ће видети добре резултате или лоше последице својих одлука (Галатима 6:7-10).

На сличан начин, хришћани су охрабрени да у складу с библијским начелима доносе мудре одлуке о питањима као што су одевање, брак, планирање породице и пословни подухвати. Ту спадају и подручја која се не спомињу конкретно у Писму, али начела која се тамо налазе помажу им у доношењу одлука на темељу савести (Римљанима 2:14, 15). У свим ситуацијама када доносе личну одлуку, хришћани треба да примене следеће мерило: „Било да једете, било да пијете, било да шта друго чините, све чините на Божју славу“ (1. Коринћанима 10:31).

Када су у питању личне одлуке, ми такође треба да узмемо у обзир начело ’да гледамо своја посла‘ (1. Солуњанима 4:11). Хришћани често имају више могућности које се не супроте Божјој вољи. Стога, оно што један хришћанин изабере може се разликовати од онога што би други изабрали. Богу се не би допало да види како његове слуге суде једни другима (Јаков 4:11, 12). Библија мудро саветује: „Нека нико од вас не страда... као онај ко се меша у туђе ствари“ (1. Петрова 4:15).

Одлука да се служи Богу

Библија истиче које користи произлазе из послушности Богу. Међутим, Бог не присиљава људе да му служе. Уместо тога, он људе позива да постану његови обожаваоци. На пример, Библија каже: „Дођите! Поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Јеховом, творцем својим!“ (Псалам 95:6).

Такав један позив је био упућен древном Израелу. Пре више од 3 500 година, израелска нација је стајала пред планином Синај и тада је Бог тој милионској нацији представио систем правог обожавања који је био регулисан Мојсијевим законом. Они су тада морали да изаберу: Да ли ће служити Богу или не? Како су одговорили? Једнодушно су рекли: „Све што је Јехова рекао спремни смо да чинимо и да послушамо“ (Излазак 24:7, NW). Они су сами донели одлуку да служе Јехови.

У првом веку, Исус је почео да проповеда добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 4:17; 24:14). Он никада никога није приморавао да учествује с њим у том делу. Уместо тога, он је љубазно позивао друге говорећи: „Буди мој следбеник“ (Марко 2:14; 10:21). Многи су прихватили његов позив и почели да проповедају (Лука 10:1-9). После извесног времена, неки су изабрали да напусте Исуса. Јуда је одлучио да га изда (Јован 6:66; Дела апостолска 1:25). Касније, у време апостола, много више њих су постали ученици, и то не под присилом, него на основу своје слободне воље. Они су имали „исправан став“ и „постали су верници“ (Дела апостолска 13:48; 17:34). Данас, прави хришћани исто тако драговољно слушају Божју Реч и следе Христова учења.

Јасно је да Бог жели да користимо своју способност одлучивања. Он такође путем Библије пружа вођство које нам помаже да бисмо доносили мудре одлуке (Псалам 25:12). При доношењу личних одлука, сваки хришћанин треба пажљиво да размотри Божја начела. Једино на такав начин можемо Богу вршити „свету службу уз снагу свог разума“ (Римљанима 12:1).