Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Црвено злато“ са Средоземља

„Црвено злато“ са Средоземља

„Црвено злато“ са Средоземља

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ИЗУЧАВАОЦИ се неко време нису могли сложити да ли је то биљка или неки минерал. Његова јарка боја већ дуго одушевљава његове љубитеље. Кроз векове је коришћен као украс, материјал који су користили уметници, талисман, лек, па чак и новац. Данас се углавном користи у изради накита. О чему је реч? У питању је црвени корал са Средоземља — толико је драгоцен да се назива црвеним златом.

Шта је у ствари црвени корал? Како и где настаје? Које су се методе користиле за његово сакупљање? Како је обрађиван у прошлости? И како се обрађује данас?

Животиња, биљка или минерал?

Древни природњаци су описали црвени корал са Средоземља (Corallium rubrum), као и то како се он сакупљао и за шта се користио. Све до 18. века није било у потпуности схваћено да су то скелетни остаци једне врсте организама из животињског царства, као што су то и сви корали. Иако изгледају као цветови на минијатурном дрвету то су у ствари пипци живих бића — колоније полипа. Те гранчице, које могу бити дугачке од око 25 до 30 центиметара, представљају тврде наслаге кречњака које целе колоније овог организма стварају да би се заштитиле. Свака гранчица је црвене боје, али се може наћи неколико њених нијанси. Црвени корал ће расти на било којој чврстој површини — стени, потонулом броду, па чак и на старом топовском ђулету — и до дубине од 250 метара, али само у топлим незагађеним морима релативно високог салинитета, с температуром воде између 10 и 29 степени Целзијуса. Налази се у средоземним водама Албаније, Алжира, Грчке, Италије, Југославије, Марока, Туниса, Француске и Шпаније као и у атлантским водама Зеленортских острва и Марока. Младе колоније расту у дужину годишње отприлике четири до осам милиметара и у пречнику 1,5 милиметара.

Цењен још од давнина

Археолошки налази показују да се корал већ дуго цени, обрађује и продаје. Испрва је човек вероватно само скупљао гранчице које је море избацило на средоземне плаже. Комади црвеног корала, који се вероватно користио као амајлија, пронађени су у древним гробницама у Швајцарској. Пронађен је и међу накитом сумерских божанстава. Египћани су га веома ценили. Стари Јевреји су корал ценили као сребро и чисто злато (Пословице 8:10, 11NW; Тужбалице 4:7NW). Келти су га такође сматрали веома вредним и њиме су украшавали своје оружје и коњске узде.

Римски природословац Плиније извештава да је у првом веку н. е., црвени корал сакупљан у Лионском заливу, на западној обали италијанског полуострва и око Сицилије. Колоније корала су биле вађене мрежама или сечене оштрим гвозденим оруђем. У то време се корал сматрао леком против грознице, камена у бубрегу и очних болести. Такође се мислило да је онај ко носи корал заштићен од тајфуна и грома.

У десетом веку н. е., Арапи са севера Африке изумели су једну направу за сакупљање корала — велики дијагонални крст чије су попречне греде биле дугачке од 4 до 5 метара. Ради тежине, за њу је био прикачен велики камен, а на средини и на крајевима биле су причвршћене мреже дугачке око осам метара. Та направа је спуштана с брода на дно где су корали и превлачила се преко њих. Гранчице корала би се сломиле, запетљале у мрежу и вадиле када би се направа извукла на површину. Све до неколико година уназад коришћене су разне варијанте и методе те опреме, а онда су страхови да се тиме уништава морско дно и морске животиње довели до тога да се она забрани, а вађење корала допусти једино роњењем. Теоретски гледано, рониоци могу бити селективнији и мање разорни, али у пракси, показало се да су неки рониоци у стању да потпуно оголе морско дно од корала.

Традиционални италијански занат

Древне римске занатлије су правиле амајлије, перле за огрлице и скулптуре из митологије и природе. До 12. века је цветала трговинска размена коралних перли, дугмади и других предмета између Ђенове, Цариграда и многих лука на Средоземљу. У време када је живео Марко Поло (13. век), медитерански корал је тражен у Индији и Индокини, а арапски трговци су га носили чак до Кине.

У Трапанију, Напуљу и Ђенови, поред других градова, прављене су велике количине украса углачане површине. Током такозваног периода маниризма и барока (од 16. до 18. века) били су истакнути производи из Трапанија, где су мали корали разних облика, који су стављани на дрвене или позлаћене површине, украшавали разне предмете — кутије за накит, послужавнике, рамове за слике, огледала и црквене украсе. Од корала су такође резбарене сцене Исусовог рођења с пуно детаља, а хиљаде ситних коралних перли пришиване су на раскошну одећу и засторе за олтар. Током 19. века, посебно се производио велики број личног накита у свим стиловима и облицима — било је ту комплета накита, круна, минђуша, привезака, огрлица, камеја, брошева и наруквица изрезбарених у облику цветова, листова, животиња и шара у стилу класицизма.

Торе дел Греко у Напуљском заливу у Италији специјализован је за обраду црвеног корала. У ствари, у том граду се у просеку обради око 90 посто од укупног црвеног корала који се широм света сакупи. Овде вешти уметници користе кружне тестере да би гранчице корала исекли на делове. Неки делови се машински обрађују у округле перле, док се неки ручно обрађују у специфичне облике и величине, глачају и стављају на прстење, минђуше и друге предмете. Током процеса обраде, од 50 до 75 посто необрађеног корала се баци и то је један од разлога због чега готов накит од корала по граму кошта више од златног накита.

Ова индустријска грана је имала своје славне тренутке и згрнула је велико богатство. Нажалост, како књига Il Corallo Rosso (Црвени корал) наводи, корал је био примамљив и особама „које је водила жеља за брзим и лаким профитом“, које су биле спремне да коралне спрудове искоришћавају „док их потпуно не униште“. Забринутост око будућности овог корала и индустријске гране која од њега зависи навела је заинтересоване особе да препоруче рационално управљање овим природним благом. Иако се не сматра да је у опасности од изумирања, веома је тешко наћи гранчице довољно велике да би их користили јувелири. Сировине за италијански накит од корала данас стижу и из Тихог океана. На дубини од око 320 метара, око Јапана и Тајвана сакупљене су различите врсте овог корала, и то уз помоћ подморница и робота на даљинско управљање. Око две хиљаде километара од Хаваја, драгоцени корали расту на дубини од чак 1 500 метара.

Задивљујући накит и скулптуре од корала сведоче о вештини уметника који су дали свој допринос овој изузетној традицији. А за оне који се диве делима нашег Створитеља, „црвено злато“ са Средоземља јесте још један од безброј поклона у ком човек може да ужива (Псалам 135:3, 6).

[Слика на 16. страни]

Огрлица из 19. века, састављена од 75 000 коралних перли

[Извор]

Per gentile concessione del Museo Liverino, Torre del Greco

[Слика на 17. страни]

Живи корал

[Слике на 18. страни]

Круна

Пехар из 17. века

Комплет накита

[Извор]

Све слике: Per gentile concessione del Museo Liverino, Torre del Greco

[Извор слике на 17. страни]

Per gentile concessione del Museo Liverino, Torre del Greco