Откуд полемика?

ОД ЈЕДНОГ грумена меке глине у рукама вештог мајстора може настати скоро сваки облик. Ембрионалне матичне ћелије су живи еквивалент таквог комада влажне глине; оне имају потенцијал да постану дословно било која ћелија људског тела од преко 200 врста које постоје. Како то оне чине? Погледајте шта се дешава с једном тек оплођеном јајном ћелијом.

Убрзо после оплођења, јајна ћелија почиње да се дели. У случају људи, око пет дана после деобе ћелије настаје мала лоптица ћелија која се зове бластоциста. То је у ствари једна шупља куглица састављена од спољашњег ћелијског омотача налик оклопу и мале скупине од око 30 ћелија званих унутрашња ћелијска маса, која је причвршћена на унутрашњи зид те куглице. Спољашњи ћелијски омотач постаје постељица; унутрашња ћелијска маса људски ембрион.

Међутим, у фази бластоцисте ћелије унутрашње ћелијске масе још нису почеле да се специјализују у посебне врсте ћелија као што су нервне, бубрежне или мишићне ћелије. Зато се оне називају матичне ћелије. Будући да од њих настају практично све врсте ћелија које постоје у телу, за њих се каже да су плурипотентне. Да бисмо разумели узбуђење и полемику која окружује матичне ћелије, осмотримо шта су истраживачи до сада постигли и који су им циљеви. Почећемо од ембрионалних матичних ћелија.

Ембрионалне матичне ћелије

Извештај Stem Cells and the Future of Regenerative Medicine (Матичне ћелије и будућност регенеративне медицине) наводи: „У последње 3 године постало је могуће да се [људске ембрионалне] матичне ћелије одстране из бластоцисте и у хомогеном стању чувају по врстама у лабораторијама где се  узгајају.“ a Једноставно речено, ембрионалне матичне ћелије могу се узгајати тако да се произведе неограничен број њихових идентичних копија. Помоћу ембрионалних матичних ћелија узетих из миша, које су први пут узгајане 1981, у лабораторији је произведено на милијарде дупликата ћелија!

Будући да све ове ћелије остају недиференциране, научници се надају да се помоћу правих биохемијских стимуланса матичне ћелије могу усмерити да стварају готово све врсте ћелија које би могле бити потребне у лечењу замењивањем ткива. Једноставно речено, матичне ћелије се сматрају потенцијалним извором неограниченог броја ’резервних делова‘.

У две студије спроведене на животињама, истраживачи су учинили да ембрионалне матичне ћелије постану ћелије које стварају инсулин, а које су потом трансплантоване у миша који је имао дијабетес. Симптоми дијабетеса су у једној студији постепено нестајали, али у другом случају нове ћелије нису успеле да произведу довољно инсулина. У сличним студијама, научници су имали делимичног успеха у обнављању нервних функција код повреде кичмене мождине и у уклањању симптома Паркинсонове болести. „Ове студије обећавају“, наводи Национална академија наука, „али не пружају коначан доказ да слична лечења могу бити ефикасна и код људи.“ Али зашто истраживање на људским ембрионалним ћелијама доводи до толике полемике?

Зашто постоји забринутост?

Највећа брига лежи у томе што процес узимања ембрионалних матичних ћелија у суштини уништава ембрион. Национална академија наука објашњава да то „људски ембрион лишава било какве даљње могућности да се развије у комплетно људско биће. За оне који верују да живот човека почиње у тренутку зачећа, истраживање ембрионалних матичних ћелија нарушава начело којим се забрањује одузимање и коришћење људског живота као средства у неке друге сврхе, без обзира колико оне могу бити племените“.

Како лабораторије долазе до ембриона из којих се ваде матичне ћелије? Обично на клиникама за вештачку оплодњу, где се од жена узимају јајне ћелије за вештачку оплодњу. Преостали ембриони се обично замрзавају или бацају. Једна оваква клиника у Индији годишње баца преко 1 000 људских ембриона.

Док се истраживање на ембрионалним матичним ћелијама наставља, неки истраживачи се усредсређују на мање спорни облик матичних ћелија — зрелу матичну ћелију.

Зреле матичне ћелије

„Зреле матичне ћелије“, наводи Национални институт за здравље у Сједињеним Државама, „јесу недиференциране (неспецијализоване) ћелије које се налазе у диференцираном (специјализованом) ткиву“, као што је коштана срж, крв и крвни судови, кожа, кичмена мождина, јетра, гастроинтестинални тракт и панкреас. Почетна истраживања су показала да су зреле матичне ћелије имале много мање могућности него ембрионалне. Међутим, новија открића у истраживањима на животињама показују да се извесне врсте зрелих матичних ћелија могу диференцирати у ткива другачија од оних одакле су извађене.

 Зреле матичне ћелије, добијене из крви и коштане сржи, такозване хематопоетске матичне ћелије, имају способност да се „саме непрекидно регенеришу у мождини и да се диференцирају у све врсте ћелија које се налазе у крви“, наводи Национална академија наука. Ова врста матичних ћелија већ се користи у лечењу леукемије и бројних болести крви. b Неки научници сада такође тврде да хематопоетске матичне ћелије доводе до настанка ћелија јетре и ћелија које подсећају на неуроне и друге врсте можданих ћелија.

Користећи другу врсту матичних ћелија добијених из коштане сржи мишева, истраживачи из Сједињених Држава изгледа да су учинили још један значајан корак напред. Њихова студија, објављена у часопису Nature, показала је да ове ћелије изгледа имају „сву многостраност ембрионалних матичних ћелија“, наводи The New York Times. „У принципу“, додаје овај чланак, ове зреле матичне ћелије би могле да „ураде све оно што се очекује од ембрионалних матичних ћелија“. Међутим, истраживачи који раде са зрелим матичним ћелијама још увек се суочавају с многим великим препрекама. Те ћелије су ретке и тешко их је идентификовати. Међутим, медицинске користи до којих оне могу довести неће значити уништавање људских ембриона.

Здравствени ризици и регенеративна медицина

Који год да се вид матичних ћелија користи, лечење ће и даље имати озбиљне мане — чак и ако научници овладају процесима у којима се добија ткиво за трансплантацију. Једна важна препрека јесте што имунолошки систем примаоца одбацује страно ткиво. Тренутно решење је у давању јаких лекова који заустављају деловање имунолошког система, али такви лекови имају озбиљне нежељене ефекте. Овај проблем се може заобићи уз помоћ генетског инжењеринга уколико би се матичне ћелије могле изменити тако да ткива која настају из њих не изгледају страна телу пацијента.

Још једна могућност могла би бити коришћење матичних ћелија узетих из ткива самог пацијента. У почетним клиничким испитивањима, хематопоетске матичне ћелије су се већ користиле на овај начин у лечењу лупуса. Сличне терапије могу се примењивати и у случају дијабетеса, све док ново ткиво и само није подложно истом аутоимуном нападу који је у почетку можда и довео до ове болести. Људи с неким срчаним обољењима такође могу имати користи од лечења матичним ћелијама. Један предлог је да пацијенти за које се сумња да могу добити неку срчану болест унапред дају своје матичне ћелије тако да се оне могу узгајати, а касније користити у замени оболелог срчаног ткива.

У борби против проблема имунолошког одбацивања, неки научници чак саветују клонирање пацијената, али тако да се клоновима  допусти да се развију само до фазе бластоцисте када се могу узети ембрионалне матичне ћелије. (Видите оквир „Како се може направити клон.“) Ткива добијена из оваквих матичних ћелија била би генетски идентична ткивима примаоца који је истовремено и давалац тако да не би дошло до реакције имунолошког система. Али поред тога што многим људима звучи одбојно у моралном погледу, такво клонирање би могло бити испразно уколико би се лечила нека наследна болест. Сумирајући овај проблем с имунитетом, Национална академија наука је навела: „Неопходно је схватити како се може спречити одбацивање трансплантираних ћелија уколико желимо да оне буду корисне за регенеративну медицину што представља један од највећих изазова за истраживање на том пољу.“

Трансплантација ембрионалних матичних ћелија такође носи ризик и од настанка тумора, посебно тумора званог тератома. Та израслина може да садржи разна ткива, као што су ткива коже, косе, мишића, хрскавице и костију. Током нормалног раста, деоба и специјализација ћелија врши се по стриктном генетском обрасцу. Али када су матичне ћелије издвојене из бластоцисте, узгајане у епрувети и касније убризгане у неко живо биће, ти процеси могу поћи наопако. Вештачко овладавање крајње компликованим процесима деобе ћелија и специјализације јесте још једна велика препрека с којом се научници суочавају.

Излечења још нису близу

Извештај под називом Stem Cells and the Future of Regenerative Medicine наводи: „Пошто имамо погрешно схватање о нивоу постигнутог знања, може се стећи неоправдан утисак да ће сигурно, и ускоро, доћи до клиничког примењивања ових нових терапија у великим размерама. У ствари, истраживања матичних ћелија тек су у повоју, и постоје огромне рупе у сазнањима које су препреке у реализовању нових врста лечења било да су у питању зреле матичне ћелије или ембрионалне матичне ћелије.“ Очигледно има више питања него одговора. Неки научници су чак „спремни на противнапад кад такво лечење не успе да се оствари“, наводи New York Times.

Чак и ако изузмемо науку о матичним ћелијама, медицина је недавних деценија постигла велике напретке на многим подручјима. Па ипак, као што смо видели, нека од тих достигнућа доводе до комплексних моралних и  етичких питања. Стога, где се можемо обратити за поуздано вођство у овим стварима? Поред тога, будући да истраживање постаје све детаљније и скупље, често су и терапије и лекови такође скупи. Неки истраживачи су већ проценили да лечење помоћу матичних ћелија може коштати стотине хиљада долара по пацијенту. Међутим, милиони људи већ сада не могу да изађу на крај са све већим здравственим трошковима и осигурањем. Стога, ко ће стварно имати користи ако и када употреба револуционарних матичних ћелија стигне на клинике? Само ће време показати.

Међутим, оно у шта можемо бити сигурни јесте да никакво лечење од стране људи неће уклонити болест и смрт (Псалам 146:3, 4). Само наш Створитељ има моћ да то учини. Али да ли је то његова намера? Следећи чланак показује који је библијски одговор на ово питање. У њему се такође обрађује и то како нас Библија може водити кроз све компликованији лавиринт моралних и етичких питања која се данас појављују чак и на подручју медицине.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Још један извор матичних ћелија

Поред зрелих матичних ћелија и ембрионалних матичних ћелија, изоловане су и ембрионалне оплодне ћелије. Ембрионалне оплодне ћелије се добијају из ћелија израслина које ће постати полни органи ембриона то јест фетуса, одакле настају јајне ћелије или сперма. (Од тих израслина настају јајници или тестиси.) Иако су ембрионалне оплодне ћелије на многе начине другачије од ембрионалних матичних ћелија, обе врсте су плурипотенте, то јест од њих могу настати практично све врсте ћелија. Због тога су плурипотентне ћелије веома примамљиве за развијање нових врста медицинских лечења. Међутим, одушевљење везано за те потенцијалне врсте лечења ублажено је полемиком која се води око порекла ових ћелија. Оне се добијају или из абортираних фетуса или из ембриона. Отуда, добијање ових ћелија значи да се фетуси и ембриони морају уништити.

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

Како се може направити клон

Недавних година су научници клонирали разне врсте животиња. Једна лабораторија у Сједињеним Државама је 2001. чак покушала, премда неуспешно, да клонира човека. Један од начина на који научници праве клонове јесте процес назван трансплантација језгра.

Као прво, они одвајају неоплођену јајну ћелију (1) и енуклеирају је, то јест уклањају јој језгро (2), које садржи ДНК. Из тела животиње која се клонира, они узимају одговарајућу ћелију, као што је једна ћелија коже (3), чије језгро садржи генетски запис носиоца. Они  убацују ту ћелију (или само њено језгро) у енуклеирано јајашце и кроз њега пуштају електричну струју (4). Тада долази до спајања ћелије и цитоплазме јајашца (5). Са својим новим језгром, јајашце се сада дели и расте као да је оплођено (6), па тада почиње да се развија клон животиње из ког је узета једна ћелија тела. c

Ембрион се тада може имплантирати у материцу сурогат мајке (7), где ће, ако све буде како треба, што је реткост, расти до времена кад дође на свет. Још једна могућност је да се ембрион чува све док се унутрашња ћелијска маса не искористи за добијање ембрионалних матичних ћелија, које се могу чувати у лабораторијама. Научници верују да би овај основни процес требало да функционише и код људи. У ствари, горе наведени покушај клонирања човека изведен је ради добијања ембрионалних матичних ћелија. Овакво клонирање зове се терапијско клонирање.

[Фуснота]

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

3

↓

1 → 2 → 4 → 5 → 6 → 7

[Дијаграм на 7. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ембрионалне матичне ћелије (поједностављено)

оплођено јајашце (1. дан)

↓

четири ћелије (3. дан)

↓

Бластоциста са унутрашњом масом матичних ћелија (5. дан)

↓

узгајане матичне ћелије

↓

преко 200 врста ћелија у људском телу

→ ћелија штитне жлезде

→ ћелија панкреаса (могла би помоћи у лечењу дијабетеса)

→ ћелије пигмента

→ црвена крвна зрнца

→ ћелије бубрега

→ ћелије скелетног мишића

→ ћелије срчаног мишића (могле би обновити оштећено срце)

→ ћелија плућа

→ нервна ћелија (могла би да лечи Алцхајмерову и Паркинсонову болест и да обнови повреде кичмене мождине)

→ ћелије коже

[Извори]

Бластоциста и узгајане матичне ћелије: University of Wisconsin Communications; остали цртежи: © 2001 Terese Winslow, assisted by Lydia Kibiuk and Caitlin Duckwall

[Дијаграм на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Зреле матичне ћелије (поједностављено)

Матичне ћелије добијене из коштане сржи

→ лимфоцити

→ еозинофил

→ црвена крвна зрнца

→ тромбоцити

→ моноцит

→ базофил

→ можда још неке ћелије

→ нервна ћелија

[Извор]

© 2001 Terese Winslow, assisted by Lydia Kibiuk and Caitlin Duckwall