Љубав на делу — маратонско пружање хуманитарне помоћи

РИЧАРД ВАРА, искусни уредник новина Houston Chronicle, не одушевљава се лако, али прошле године јесте. „Никада нисам видео тако нешто!“ узвикнуо је. „Не могу да верујем.“ Исто се осећао и Ли Браун, градоначелник Хјустона у Тексасу. Он је рекао: „Волео бих да сви у Хјустону могу да виде оно што радите. Изузетно сам импресиониран.“ Шта је био повод оваквих њихових изјава? Овај уредник и градоначелник су говорили о пружању хуманитарне помоћи које су Јеховини сведоци извели у Хјустону. Шта је ова акција обухватала? Зашто је била потребна? И зашто је била тако импресивна? Да бисмо то сазнали, кренимо од почетка.

Незапамћена поплава

Почетком јуна 2001, снажан тропски циклон назван Алисон, опустошио је равничарско подручје југоисточног Тексаса. На крају, у петак 8. јуна, из облака се за 24 часа сручио 1 метар кише на Хјустон — по величини четврти град у Сједињеним Државама. a За врло кратко време, воде које су надолазиле јурнуле су у продавнице, канцеларије и десетине хиљада домова. Аутопутеви око града су се претворили у набујале реке које су преплавиле аутомобиле и камионе који су се тамо затекли. Висок ниво воде је спречио чак и ватрогасне камионе и друга возила за пружање хитне помоћи да се пробију неким од поплављених путева. Ради спасавања људи, позвани су хеликоптери и теренска војна возила.

Када се коначно у понедељак 11. јуна небо разведрило, било је очигледно да је Алисон проузроковао смртне случајеве и огромну материјалну штету. Страдале су 22 особе, укључујући и два Јеховина сведока: хришћанског старешину Џефрија Грина и његову свастику Фриду Вилис. b Поред тога, оштећено је око 70 000 домова, због чега је ова поплава сврстана међу најтеже природне катастрофе које су икада погодиле неко велико градско подручје. У ствари, Алисон је постао најскупља тропска олуја у историји Сједињених Држава, пошто је проузроковао материјалну штету од скоро 5 милијарди долара.

Поплава добровољаца

Људи су били шокирани. Један хуманитарни радник је рекао: „Њихови кревети су били мокри. Њихови итисони су били мокри. Нестале су породичне фотографије.“ Губитак су претрпели многи од преко 16 000 Јеховиних сведока из области Хјустона. Било је оштећено осам Дворана Краљевства и на стотине домова Сведока. Неки од ових домова су били поплављени само с неколико центиметара воде, док су други имали воду до крова. Све у свему, било је погођено више од 80 скупштина Јеховиних сведока. Ипак, они нису били препуштени сами себи. За неколико дана, у помоћ је притекла друга поплава — поплава добровољаца. Како се то догодило?

Чак и пре него што је вода почела да се повлачи, хришћанске старешине из скупштина Јеховиних сведока у Хјустону брзо су предузели акцију. „Звали смо телефоном и посетили смо нашу браћу и сестре“, каже један старешина. „Онда смо проценили штету, и до понедељка 11. јуна, саставили смо комплетан извештај с подацима о броју погођених, броју оштећених домова и степену оштећења. Тај извештај је послат централи Јеховиних сведока у Бруклину у Њујорку.“ Неколико дана касније, подружница Јеховиних сведока у Сједињеним Државама оформила  је одбор за хуманитарну помоћ од осам хришћанских старешина из Хјустона и обезбедила новац за помоћ. Шта је био задатак тог одбора? Да помогне жртвама да се емоционално опораве, као и да се поправе оштећени домови Јеховиних сведока — којих је било више од 700!

’Како ћемо изаћи на крај са овим обимним задатком?‘ питали су се чланови новоформираног Одбора Јеховиних сведока за хуманитарну помоћ Хјустону 2001. Радили су до касно у ноћ смишљајући почетни план и позвали су у помоћ преко 160 скупштина Сведока из области Хјустона. „Одзив је био изванредан“, рекао је председавајући тог одбора. „Пријавило се преко 11 000 Сведока који су бесплатно понудили своје време, рад и вештине.“

Добровољци у борби против буђи

Неколико дана после поплаве добровољци су радили у оштећеним кућама; уклањали су мокре итисоне, оштећене подове, уништене преградне зидове, натопљене плакаре, извитоперена врата и све друго што је било испрљано отпадом загађеном водом коју је донела поплава. „Нисмо били заинтересовани само за то да поправимо домове наше браће“, рекао је један добровољац, „него и да заштитимо њихово здравље.“ Пошто ће отровна буђ брзо почети да се појављује у преградним зидовима и плакарима, домови су морали прво да се темељно дезинфикују.

Да би научили како да безбедно ураде овај посао, неколико Сведока је затражило обуку од Управе агенције федералне спасилачке  службе (FEMA), једне владине службе специјализоване за катастрофе. Након тога, сваки обучени Сведок је позвао десет добровољаца да ради с њим у неком оштећеном дому, где су научили како да правилно дезинфикују тај дом. Следећег дана би сваки од ових десет новообучених добровољаца повео са собом других десет добровољаца. „За неколико дана“, причао је један добровољац, „број оних који су знали како да ураде овај посао порастао је на неколико стотина“. Буђ која се ширила једноставно није могла да се носи са све већим бројем добровољаца! Преко дана су радили пензионери и ђаци на распусту. Ноћу су посао преузимали и настављали да раде други добровољци. За шест седмица, сви домови Сведока који су имали буђ били су чисти и безбедни.

Један центар и седам канцеларија

У међувремену, одбор за хуманитарну помоћ је набавио огромну количину гипсаних плоча и тоне другог грађевинског материјала. Али где би могли све то да ускладиште? „Када је послодавац једне компаније сазнао за наше потребе“, причао је представник одбора за хуманитарну помоћ, „он нам је понудио на употребу једно складиште — површине од 5 000 квадратних метара — и то бесплатно!“ У овом складишту смо осим за  грађевински материјал имали и простор за канцеларије. Ускоро је ово складиште постало административни центар за пружање хуманитарне помоћи, где је дању, ноћу и викендима радило између 200 и 300 добровољаца.

Пошто су се оштећени домови налазили у широком подручју, у седам Дворана Краљевства постављене су канцеларије, или регионални центри за хуманитарну помоћ. Викендом је свака канцеларија врвела од добровољаца. (Видите оквир „Активност у канцеларијама“.) Многи од њих су раније радили заједно на градњи Дворана Краљевства у тој области. У ствари, у помоћ су притекли вешти добровољци из 11 различитих Регионалних одбора за градњу из Арканзаса, Луизијане, Оклахоме и Тексаса. c У свакој од тих канцеларија, столари, молери, водоинсталатери и други мајстори преузели су вођство и обучавали су друге. (Видите оквир „Обука“.)

План и база података

Добровољци су се држали плана реконструкције који се састојао из седам фаза. Грађевински материјал је у четири испоруке допремљен до домова, и планирано је да се реконструкција сваког дома заврши за три викенда. На овај начин би се за отприлике шест месеци завршило целокупно пружање хуманитарне помоћи.

Да би остварио план, одбор је основао 22 одељења, укључујући и планирање, набавку, складиштење и превоз камионима. Сва одељења су добијала информације из опсежне базе података коју су саставили добровољци. Пре него што је започела реконструкција, добровољци су десет дана уносили информације. „То је било маратонско уношење података“, забележио је један новински извештај. Међутим, на крају овог „маратона“ је био могућ приступ великом броју података. На један клик мишем, база података је показивала када ће сваки од 11 000 добровољаца бити на располагању, које вештине поседује и како ступити у контакт с њим. На други клик, база је показивала врсту поправки, потребне грађевинске дозволе и друге детаље о оштећеним домовима. Ова база података је постала позната као „срце пружања хуманитарне помоћи“.

Преплављени емоцијама и захвални

Дезинфиковане и суве домове су посетили добровољци вешти у грађењу кућа да би одредили шта ће бити потребно за поправку штете. „Ови добровољци ће проценити колико ће материјала бити неопходно, све до броја потребних ексера“, коментарисао је представник одбора. „Не желимо да узалуд утрошимо новац или поклоњени грађевински материјал.“ У исто време су други добровољци радили на добијању потребних грађевинских дозвола од градских власти.

Потом су погођене породице биле позване да дођу у складиште како би изабрале од ограниченог избора итисона, плакара, винил-подова и других ствари којим би заменили  оне које су изгубили. Они који су изгубили домове у поплави били су преплављени емоцијама и често су плакали када су видели шта је све било обезбеђено за њих. Они су такође добили савет од добровољаца који су били стручни за питања осигурања и државних полиса. Затим је направљен распоред за поправку домова, и тачно оног дана када је екипама за реконструкцију требао грађевински материјал, добровољци камионџије су им га испоручивали. Један човек који није Сведок, а чија је кућа била поправљена, рекао је својој жени која је Сведок: „Твоја браћа су чудо. Једна екипа одлази, а друга већ стиже. Раде као мрави!“

За основне поправке било је потребно око три викенда за сваки дом. „Међутим, понекад је било потребно пет или чак осам седмица“, рекао је представник одбора. Када су у старијим кућама били уклоњени преградни зидови, добровољци су често приметили нека ранија оштећења и нису желели да постављају нове зидове пре него што би решили те старе проблеме. Један мајстор добровољац је рекао: „Понекад смо видели да су стубови пуни термита, па смо се побринули да термити буду уништени. Урадили смо доста конструкцијских преправки да би поправили ствари. Куће смо оставили у добром стању.“ Једна жртва поплаве је изразила осећања многих власника кућа када је једном свом госту са захвалношћу рекла: „Моја кућа је боља сада него када сам је купио!“

 Брзо припремљени и испоручени оброци

Да би се обезбедила храна за добровољце, једна група Сведока је претворила неко складиште иза једне Дворане Краљевства у главну кухињу. Сведоци из целе земље су поклонили фрижидере, замрзиваче, машине за прање судова, шпорете и другу кухињску опрему. Сваке суботе и недеље, у тој кухињи је 11 кувара и око 200 других добровољаца припремало на хиљаде оброка. Добровољац који је надгледао рад у овој кухињи је рекао: „Већ 19 година припремамо оброке за раднике на градњи Дворана Краљевства, али овај подухват је већи него што смо икада могли замислити.“

Оброци су били спаковани у 120 великих контејнера. Затим су ти контејнери били утоварени у 60 спремних возила која су те оброке испоручила у све канцеларије и у административни центар. У међувремену, свака екипа која је радила у домовима послала је по једног добровољца до канцеларије којој припадају да би узео оброке за целу екипу. Добровољци су појели оброке у домовима у којима су радили и одмах су се вратили послу.

Задатак извршен!

На крају, у априлу 2002, ових 11 700 добровољаца је довршило једну од највећих акција пружања хуманитарне помоћи коју су Јеховини сведоци икада предузели. Добровољци су радили милион сати и поправили укупно 723 дома. Један човек који је и сам био жртва поплаве са сузама захвалности је рекао оно што осликава осећања многих других: „Захваљујем Јехови и добровољцима за сву помоћ коју су нам пружили. Велика је утеха када знаш да припадаш братству које је препуно љубави!“

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 21. страни]

АКТИВНОСТ У КАНЦЕЛАРИЈАМА

Субота је, 7.00 часова, налазимо се у канцеларији број 4 у североисточном делу Хјустона. Уз разговор, смех, пијуцкање кафе и мљацкање крофни, добровољци се друже у Дворани Краљевства. Да би били овде, неки су путовали стотине километара од свог родног места. Али у 7.30, жагор престаје и надгледник ове канцеларије започиње разматрање дневног цитата. Он такође најављује да ће се студиј Куле стражаре одржати у недељу у 7.30, пре него што добровољци оду на своја радна места, и охрабрује све да коментаришу на студију било на енглеском било на шпанском језику. Потом чита поздраве од светске централе Јеховиних сведока, након чега следи дуги аплауз.

Надгледник ове канцеларије затим објављује докле се стигло у пружању хуманитарне помоћи и срдачно захваљује добровољцима на њиховом спремном духу. Он пита: „Да ли овде ико зна шта треба да ради или где треба да иде данас?“ Нико не диже руку. „Колико нам је оброка потребно?“ Одједном сви дижу руку и прасну у смех. На крају се моле и 250 добровољаца — мушкарци, жене, млади и стари — крећу на своје задатке, спремни за још један дуг дан напорног рада.

Исти призор се види и у осталих шест канцеларија и у стоваришту. За то време, други добровољци који раде у главној кухињи већ су запослени мешањем јела у лонцима — уосталом, до поднева ће преко 2 000 гладних добровољаца из целог Хјустона бити спремно за један топао оброк!

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

ОБУКА

Током пружања хуманитарне помоћи, мајстори добровољци су обучавали неискусне добровољце за специфичне задатке. Неки су се обучавали да дезинфикују домове. Други су учили како да монтирају преградне зидове и плакаре. Неки су пак учили како да малтеришу и крече. Ови семинари за оспособљавање радника су били снимљени на видео-траке, па су потом оне коришћене при обуци нових добровољаца. „Помоћу ових семинара“, приметио је један члан одбора за хуманитарну помоћ, „засигурали смо висок квалитет радова.“

[Слика]

Мајстор пружа обуку

[Оквир на 24. страни]

„ПРАВО БОЖЈЕ ДЕЛО“

„Осигуравајућа друштва називају природне катастрофе Божјим делима“, запазио је један члан одбора за хуманитарну помоћ. „Међутим“, додао је он, „право Божје дело су добровољци који су свих ових месеци овде радили. Наше братство је чудо!“ Током пружања хуманитарне помоћи, преко викенда је долазило да ради 2 500 или више добровољаца. Председавајући одбора је рекао: „Ови добровољци који су радили бесплатно отказали су планиране одморе, променили породичне планове и одложили друге личне ствари да би помагали у једној од највећих акција пружања хуманитарне помоћи које су Јеховини сведоци икада предузели.“

Ова дуготрајна акција пружања хуманитарне помоћи захтевала је жртве. Један добровољац који је помагао од почетка до краја акције радио је на световном послу 50 часова седмично. Ипак, он је сваке седмице проводио по 40 сати у пружању хуманитарне помоћи. „Јехова ми је дао снагу“, рекао је он. „Познаници су ме питали: ’Да ли те плаћају за тај посао?‘ Рекао сам им: ’Нема тих пара за које бих ово радио.‘“ Након пуне радне недеље на световном послу, једна породица из државе Луизијана викендима је путовала 800 километара у оба правца да би помагала у пружању хуманитарне помоћи. Многи су радили од јутра до мрака и онда су путовали кући. Једна група од 30 мајстора добровољаца, који су дневно путовали од седам до десет часова у једном правцу, рекла је: „Вредно је труда.“ Једна волонтерка је завршавала свој редовни посао у 15.30 и затим радила у административном центру до 22.00 часа. Помагала је и преко викенда. Она је рекла: „Ово ме испуњава.“

Заиста, ови и сви други добровољци били су спремни да помогну јер имају братску љубав — обележје правих хришћана (Јован 13:35). Градоначелник Хјустона је био подстакнут да једној групи Сведока, након посете административног центра за пружање хуманитарне помоћи, каже: „Ви верујете да треба да чинимо оно што нам Бог каже да чинимо. Ви своја веровања показујете делима.“

[Слика на странама 20, 21]

Поплављен Хјустон, 9. јун 2001.

[Извор]

© Houston Chronicle

[Слика на 21. страни]

Аутопутеви претворени у реке

[Слика на 21. страни]

Вода је ушла и у куће

[Слике на 23. страни]

Неки од хиљада Сведока који су радили као добровољци

[Слика на 24. страни]

Кухиња је припремила преко четврт милиона оброка!

[Извор слике на 19. страни]

NOAA