Пређи на садржај

Пређи на садржај

Глобализација — наде и страхови

Глобализација — наде и страхови

Глобализација — наде и страхови

„Глобализација је велики економски догађај нашег доба... Она пружа невиђене могућности милијардама људи широм света“ (МАРТИН ВУЛФ, ФИНАНСИЈСКИ КОЛУМНИСТА).

„Ми људи смо заправо једна велика породица. Нова епоха са собом носи нове изазове и нове глобалне проблеме, као што су природне катастрофе, исцрпљивање природних богатстава, крвави ратови и сиромаштво“ (ЕДВАРД ШЕВАРДНАДЗЕ, ПРЕДСЕДНИК ГРУЗИЈЕ).

УДЕЦЕМБРУ 1999, у Сијетлу (САД), немири су прекинули састанак Светске трговинске организације. Полиција је употребила сузавац, гумене метке и бибер-спреј да би успоставила ред. Ухапшено је на стотине демонстраната.

Шта је проузроковало ове немире у Сијетлу? Читав низ брига које су везане за могућност губитка посла, за загађивање природе и неправде у друштву. Међутим, једноставно речено, демонстранти су се уплашили глобализације — њеног утицаја на људе и планету.

Њихове бојазни се нису смањиле. Од 1999, демонстрације против глобализације су постале веће и насилније. У неким случајевима, светске вође сада настоје да своје самите одржавају у изолованим подручјима где ће демонстрантима бити теже да их узнемиравају.

Наравно, не виде сви глобализацију као претњу. Док је једни осуђују као узрок светских проблема, други је уздижу као решење за већину тих проблема. Истина, ова дебата која је у току може изгледати небитно већини људи, од којих многи имају само магловиту представу о томе шта је у ствари глобализација. Али, без обзира на ваше гледиште, глобализација већ сада утиче на вас, а у будућности ће вероватно још више утицати.

Шта је у ствари глобализација?

„Глобализација“ је термин који неки употребљавају да би описали све већу светску међузависност људи и земаља. Овај процес се драстично убрзао у задњих десетак година, углавном захваљујући огромним напрецима технологије. (Видите оквир на 5. страни.) Током тог периода, разједињени блокови Хладног рата су практично нестали, трговинске баријере су се срушиле, главне светске берзе се ујединиле, а путовање је постало јефтиније и лакше.

Та све већа светска интеграција довела је до читавог низа ефеката — економских, политичких, културних и еколошких. Нажалост, неки од тих ефеката могу бити негативни. Публикација Уједињених нација Human Development Report 1999, објаснила је: „Народи који живе широм света повезани су дубље, чвршће и непосредније него икада раније. То ствара многе могућности, што пружа потенцијал и за добро и за лоше.“ Попут многих људских достигнућа, глобализација има и добру и лошу страну.

Наде у напреднији свет

Глобализација је „обогатила свет у погледу науке и културе, а многим људима је користила и у економском смислу“, тврди добитник Нобелове награде за економију, Амартја Сен. И Human Development Report 1999 истиче да глобализација „представља огроман потенцијал за искорењивање сиромаштва у 21. веку“. Разлог за овај оптимизам је изузетан напредак до ког је глобализација довела. Просечна светска породица данас има три пута већи приход него пре 50 година. a

Неки аналитичари виде још једну предност економске интеграције: Они сматрају да ће државе због тога више оклевати да ступе у рат. Томас Л. Фридман у својој књизи The Lexus and the Olive Tree, тврди да глобализација „повећава антиратну побуду и трошкове рата на више начина него у било којој претходној ери савремене историје“.

И више међусобних односа међу људима представља потенцијал за унапређивање глобалне солидарности. Неке организације за људска права користе могућности Интернета да би ефикасно унапређивале своје деловање. На пример, до међународног споразума из 1997. о забрани употребе копнених мина делимично се дошло тако што се електронска пошта користила да би се широм света мобилисале разне групе истомишљеника. Овај приступ масама био је поздрављен као „нов начин вођења међународне дипломатије, где владе и обично становништво тесно сарађују како би се ухватили у коштац с глобалним хуманитарним кризама“.

Упркос овим добрим резултатима, многи људи се још увек плаше да би штетне последице глобализације могле да надмаше користи.

Бојазни да ће се свет још више поделити

Вероватно највећу бригу коју ствара глобализација представља начин на који је она проширила јаз између оних који имају пуно и оних који имају мало. Не може се порећи да се богатство у свету повећало, али то богатство је концентрисано код мање људи и у мање земаља. Свеукупан капитал 200 најбогатијих људи на свету сада премашује укупни приход који има 40 посто људи који живе на планети — то јест око 2,4 милијарде људи. И док у богатим земљама плате и даље расту, 80 сиромашних земаља су током задњих десет година у ствари имале пад просечних прихода.

У још једну од основних брига спада брига за природну средину. Економску глобализацију подстиче тржиште које је далеко заинтересованије за профит него за заштиту планете. Агус Пурномо, директор Светског фонда за природу у Индонезији, говори о овом проблему: „Ми смо у непрестаној трци с развојем... Бојим се да ћемо за коју деценију сви бити заинтересовани за заштиту природне средине, али да тада неће остати ништа што би могло да се заштити.“

Људи су забринути и за свој посао. И посао и приходи су постали све несигурнији јер глобалне интеграције и јака конкуренција врше притисак на компаније да поједноставе производњу. Запошљавање и отпуштање радника у складу с тренутним потребама тржишта има логике за компаније које су заинтересоване за повећање профита, али то људима ствара хаос у животу.

Глобализација финансијског тржишта је створила још један фактор који дестабилизује. Међународни инвеститори улажу огроман новац у земље у развоју, али касније одједном повуку тај новац када се економска ситуација погорша. Такво масовно повлачење новца може изазвати економску кризу у много земаља. Монетарне кризе у источној Азији током 1998. проузроковале су да 13 милиона људи остане без посла. У Индонезији су радницима који су задржали посао плате преполовљене.

Дакле, разумљиво је зашто глобализација изазива страх и улива наду. Да ли имате разлога да страхујете од глобализације? Или можете да очекујете да вам она побољша живот? Да ли нам глобализација пружа основу да са оптимизмом гледамо у будућност? Следећи чланак ће одговорити на ова питања.

[Фуснота]

a Међутим, просеци, посебно светски просеци, могу заварати. У многим подручјима, људи нису имали никакво повећање прихода у последњих 50 година, док су се током истог периода плате других увећале неколико пута.

[Истакнути текст на 3. страни]

Свеукупни капитал 200 најбогатијих људи на свету премашује 40 посто укупног светског прихода

[Оквир⁄Слике на 5. страни]

ТЕХНОЛОГИЈА КОЈА ПОДУПИРЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ

Технологија је у протеклој деценији направила револуцију у комуникацији. Приступ људима и информацијама — практично свугде у свету — постао је бржи, јефтинији и лакши.

ТЕЛЕВИЗИЈА Већина људи у свету сада има приступ телевизији, чак и ако немају телевизор. До 1995, на 1 000 људи у свету долазило је 235 телевизора, што је скоро дупло у односу на 1980. Само мала сателитска антена може омогућити да људи који живе у удаљеним подручјима гледају програм из целог света. „Данас се ниједна земља никада не може у потпуности изоловати од глобалних медија“, истиче Франсис Фукујама, професор политичке економије.

ИНТЕРНЕТ На Интернет се сваке седмице повезује око 300 000 нових корисника. Године 1999. процењивало се да ће се до 2001. на Интернет прикључити 700 милиона људи. „Резултат тога“, објашњава писац Томас Л. Фридман, „јесте да никада раније у историји света није било толико људи који су могли да упознају толико туђих људских живота, производа и идеја.“

ТЕЛЕФОН Каблови са оптичким влакнима и сателитске мреже су драстично смањили цену телефонских разговора. Цена троминутног разговора између Њујорка и Лондона спала је с 245 долара 1930, на 35 центи 1999. Бежичне мреже су допринеле да мобилни телефон постане нешто свакидашње попут компјутера. Процењује се да ће до краја 2002. милијарду људи користити мобилне телефоне и да ће многи од ових корисника моћи да користе своје телефоне за приступ Интернету.

МИКРОЧИП Све горе наведено, што се непрестано унапређује, зависи од микрочипова. У протеклих 30 година, рачунска моћ микрочипова се удвостручавала сваких 18 месеци. Никада раније се није могло толико много информација ставити на тако мало простора.