Поглед у свет

Доживотна робија — у кошници

„Афричке пчеле радилице измислиле су једну необичну, али делотворну тактику против нежељених гостију“, наводи часопис New Scientist. „Закључавају их у затворске ћелије унутар кошнице. Ова казнена стратегија држи паразите у затвору, и уколико је то потребно, даје колонији времена за бег.“ Истраживачи су „проучавали како се пчеле у Јужној Африци бране од мале бубе Aethina tumida, која је отприлике за половину мања од пчеле и која напада кошницу“. Питер Њуман, један од истраживача, каже да је та буба „грађена као тенк“. Зато, једини начин да се пчеле одбране јесте да се ове бубе стрпају у затвор. „Док неке пчеле граде затвор, друге непрекидно мотре да ове бубе не би побегле“, објашњава Њуман. Основна сировина је смола коју пчеле сакупљају с дрвета, а градња траје до четири дана. Пчеле европског порекла, укључујући и северноамеричке пчеле, немају овакву стратегију понашања. Зато када ова буба, која је пре око пет година случајно унесена у Сједињене Државе, нападне њихову кошницу, кошница је „у суштини осуђена на пропаст“.

 Животиње прате загађење

Кишне глисте су савршени организми за мерење загађености ваздуха и тла, тврди зоолог Стив Хопкин. Пошто су јефтине и има их много, ове животиње нижег реда боље обављају посао од прецизних вештачких уређаја. Обична дагња се користи за мерење квалитета воде. Дагња-монитор — уређај величине једне кофе који садржи осам живих дагњи — већ се показао ефикасним у мерењу загађености река Рајне и Дунава. „Уколико дође до изненадног повећања концентрације неког загађивача, дагње то региструју“, рекао је конструктор овог уређаја, Кис Крејмер. Дагње реагују на хиљаде различитих хемијских загађивача тако што затварају своје шкољке, што покреће један аларм на дагњи-монитору. Главна предност ових уређаја је што мере утицај загађености на живе организме, извештавају шпанске новине El País.

Деца војници

„Преко 300 000 деце — нека од само 7 година — боре се као војници у 41 земљи широм света“, наводи један извештај Асошиејтед преса. Већина их је између 15 и 18 година. „Поред тога што се стављају у прве борбене редове, деца се користе и за откривање копнених мина и као шпијуни, носачи и као робови за проституцију, наводи Коалиција против коришћења деце у војне сврхе.“ Обично се деци даје дрога како би били неустрашиви. Они који одбију дрогу бивају убијени, рекао је један 14-годишњи војник из Сијера Леонеа који се побунио. Један омладинац из северне Африке који се борио 1999. када је имао 15 година, рекао је о тој борби: „Поставили су све 15-годишњаке и 16-годишњаке у прве борбене редове, док се војска повукла. Био сам са 40 других момака. Борио сам се 24 сата. Кад сам видео да су само тројица мојих другова остала жива, потрчао сам назад.“ Извештај Коалиције навео је да владе регрутују децу „због својстава која имају као деца— она су јефтина, замењива и лакше их је навести на неустрашиво убијање и слепу послушност“.

Нови рекорд у библијским преводима

„Цела или неки њен део, Библија је сада доступна на укупно 2 261 језику, што је пораст од 28 језика у односу на пре 12 месеци“, извештава Британско библијско друштво. „Као цела [Библија] је сада доступна на 383 језика, што је 13 више у односу на лане.“ Комплетни делови Хебрејских, односно Грчких списа, такође познатих и као Стари и Нови завет, сада су доступни на 987 језика.

Нови хемијски тешкаш

Хемичари имају „нови градивни елемент у свом структурном скупу: то је хасијум, из групе тешких метала“, извештавају немачке новине Süddeutsche Zeitung. Научници у Gesellschaft für Schwerionenforschung (Центар за истраживање тешких јона) у Дармштату у Немачкој, први пут су успели да споје хасијум с кисеоником и тако створе ново хемијско једињење. Хасијум је добио име по немачкој области званој Хесенско побрђе и не појављује се у природном облику. Први пут су га произвели нуклеарни физичари 1984. године. И хасијум и његово ново једињење су радиоактивни, непостојани и краткотрајни и зато тренутно немају никакву практичну вредност.

Опасности од трансфузије крви

„На основу здравствених смерница [Новог Јужног Велса] свака трећа трансфузија која је дата, није морала да буде дата“, извештава аустралијски Sydney Morning Herald. „Те смернице наводе да крв треба дати уколико код пацијента ниво хемоглобина падне испод седамдесет.“ Др Рос Вилсон, који је водио ту студију о коришћењу крви, објаснио је да „давање сувишне трансфузије може убити пацијента изазивањем срчаног застоја“. Према једној студији, коју је др Вилсон спровео пре шест година, „годишње око 18 000 [Аустралијанаца] умре услед компликација које настану као директна последица пруженог медицинског лечења“. Др Вилсон саветује да доктори треба да се подсете здравствених смерница о трансфузији сваки пут кад захтевају трансфузију и да информишу пацијенте о тим смерницама тако да могу свог лекара директно питати.

Строга казна за порнографију на Интернету

„Највиши суд у Немачкој је прогласио... да се дистрибуисање дечје порнографије преко Интернета нимало не разликује од дистрибуисања таквог материјала у штампаном облику и да ће то бити кажњиво до 15 година затвора“, извештава Асошиејтед прес. Тај чланак је објаснио да је „ова одлука Савезног суда правде поставила један преседан у Немачкој која раније није имала чврсту законску политику за кажњавање оних који дистрибуишу дечју порнографију преко Интернета“. Врховни суд је оборио једну одлуку државе по којој дистрибуисање дечје порнографије на Интернету није био тако озбиљан прекршај против морала као дистрибуисање таквог материјала у штампаном облику.

Марихуана и срце

„Средовечни корисници траве [марихуане] налазе се у пет пута већој опасности од срчаног напада сат времена после пушења ове дроге“, наводи канадски Globe and Mail у извештају једне нове студије. „Пушење марихуане убрзава срчани пулс — често га удвостручује — док мења крвни притисак... Такође може доћи до срчаног напада и стварањем тромба који блокира проток крви до срчаног мишића.“ Др Харолд Калант са Универзитета Торонто је рекао: „За старије људе, повећано оптерећење срца биће фактор ризика за срчани напад.“ Кокаин је још опаснији, наводи овај извештај, зато што он повећава ризик од срчаног напада чак и 25 пута у првом сату после узимања.

Ружа под којим именом?

Због великог броја биљака које се узгајају, прави је изазов дати имена новим врстама. „Већ постоји око 100 000 пламених љиљана који имају своја имена“, наводи The Wall Street Journal, „барем толико ружа и преко 14 000 далија. Све могуће песничке именице и придеви, као што су лепота, румен, одушевљење, сан, слава, краљица, излазак сунца, залазак сунца, сомот, мирисна, одушевљење и магична употребљене су — и забележене — у практично свим могућим комбинацијама. Данас су они који дају називе биљкама нагнани да долазе до нових висина и дубина комерцијалне терминологије.“ Примера ради, „данас у цвећарама“, наводи Journal, „можете купити ирис звани најбоља пуњена тортиља, ружу мачо мен, срцасти љиљан аба даба ду, пламени љиљан примални крик и далију кунг фу.“ Чак можете дати цвету и своје име — за одређену цену. Једна компанија у Калифорнији омогућује вам да дате име некој ружи за 10 000 долара, под условом да је име укусно одабрано. Једна друга тражи 75 000 долара, али уз неке додатке, укључујући и викенд у Лос Анђелесу.