Од наших читалаца

Утеха за болесне Хвала за серију чланака „Утеха за болесне“ (22. јануар 2001). Пре четири године сам доживела несрећу. Пуно пута сам помислила да би било боље да сам умрла. Изгубила сам велики део памћења и због тога ми је често тешко. Била сам охрабрена када сам прочитала ове чланке.

Т. М., Јапан

Од своје 15. године морам да живим с болним реуматоидним артритисом. Ове информације су ми помогле да схватим да је потребно да научим да се више уздам у Јехову, који је ’заклон у дан тескобе‘ (Наум 1:7).

Ј.Ф.Р., Колумбија

У пуновременој сам служби. Убрзо након што сам се преселила како бих служила на једном новом подручју, сазнала сам да имам дијабетес. Одлично сте описали вртлог емоција које осећа особа која има неко хронично обољење! Ови чланци су ми помогли да још једном сагледам своју ситуацију на уравнотеженији начин и да извршим нека прилагођавања у свом животу.

Л. А., Италија

Ми лично нисмо болесни, али су нам начела из ових чланака пуно помогла у вези с једним проблемом који имамо. Као што је то често случај, овај часопис је био одговор на конкретну молитву.

Р. П. и Л. П., Шри Ланка

Пре неколико седмица ми је речено да имам рак јетре. Можете замислити како је то утицало на мене, пошто сам до тада био здрав. Данас сам узео издање од 22. јануара и да тако кажем прогутао чланке. Они су описали све моје сумње, мисли и осећања, али су ме истовремено охрабрили на позитивно гледиште.

Х. Е., Шпанија

Искуства из стварног живота Пишем вам због дирљивог искуства Била и Роуз Мајнерс, „Победите падове постављањем циљева“ (22. јануар 2001). Охрабрујуће је знати да они истрајавају већ више од пола века. Овакве животне приче дирну и у најдубљи део срца. Желела бих да Бил и Роуз знају да се молим конкретно за њих.

В. Г., Италија

За нас који смо здрави, ова прича о човеку који се преко 50 година бори са својом болешћу била је незамисливо охрабрујућа. Помогла ми је да схватим да као здрава жена треба високо да ценим своје здравље и да у потпуности искористим свој живот.

П. В., Чешка

Имам мајку која је болесна већ скоро 20 година. Тренутно је очајна и пита се зашто не може бар мало да предахне. Прочитала сам јој овај чланак али сам и ја извукла користи из њега. Сада разумем зашто је углавном депресивна.

Г.О.А., Нигерија

Бил и Роуз, као и многи други који морају живети са озбиљним болестима, заиста су храбри! Размишљам колико ми којима је толико лакше можемо научити из њиховог примера. Бил и Роуз, будите и даље јаки! Ви сте нам узор!

И. С., Немачка

Забављање тинејџера Имам 15 година и уживала сам у чланку „Млади питају... Шта ако моји родитељи мисле да сам премлад(а) за забављање?“ (22. јануар 2001). Млади у школи ме питају да ли сам лезбијка јер немам дечка. Обично сам им говорила да ми родитељи не дозвољавају да се забављам, али сам увек хтела да им дам бољи одговор. Сада када сам прочитала овај чланак, знам како да одговорим на њихова питања. Пуно вам хвала што мислите на нас тинејџере.

К. Г., Сједињене Државе