Маје — некад и сад

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

КАЖЕ се да су били једна од највећих цивилизација на западној хемисфери. И није ни чудо, јер су ти древни становници Белизеа, Ел Салвадора, Гватемале, Хондураса и Мексика имали изузетну архитектуру, сликарство, грнчарију и вајарство! Развили су напредан облик писања и направили су велике кораке на пољу математике. Чак су усавршили календар заснован на соларној години. Ко је био тај народ? Маје — оснивачи једне од најбогатијих и најбриљантнијих раних цивилизација са америчког континента.

Већина онога што знамо о Мајама сазнало се из записа на камену и рељефима. Користећи систем писања од преко 800 слова, од којих су многа била хијероглифи, Маје су забележиле своју историју и обичаје на степеницама, горњим гредама врата и прозора, каменим плочама или стубовима. Писали су и на папиру који су правили од унутрашњег слоја коре дрвета дивље смокве. Слажући те листове, правили су књиге (зване кодекси), које су онда облагали јагуаровом кожом. Већина ових књига је уништена када су Шпанци поробили Маје око 1540. н. е., али неколико њих још увек постоји.

 Прве Маје који су били земљорадници можда су се настанили у низијама северне Гватемале око хиљаду година пре Христа. Али њихова цивилизација је била на свом врхунцу између 250. н. е. и 900. н. е. — што се обично назива период класике. Хајде да укратко осмотримо оно што је познато о древним Мајама.

Врсне архитекте и неимари

Маје су били мајстори у резбарији на камену и правили су велике пирамиде и храмове од малтера и кречњака. Те пирамиде су упадљиво сличне египатским зигуратима, те су у прошлости неки дошли до закључка — погрешног — да су Маје заправо потомци Египћана.

Остаци њихових градова изграђених од камена пронађени су у Гватемали и Хондурасу, као и на Јукатану на северу Мексика. На свом врхунцу, империја Маја је имала више од 40 таквих градова, од којих је сваки имао између 5 000 и 50 000 становника. The New Encyclopædia Britannica наводи: „Највећи број Маја можда је био 2 000 000 људи, од којих је већина живела у низијама данашње Гватемале.“

Изградња тих градова с величанственим грађевинама од камена била би немогућа да није било марљивог напора Маја који су били узгајивачи кукуруза. Поред тога што су производили храну за своје породице, од ових вредних људи се очекивало да својим радом допринесу и изградњи. Осим тога, морали су да обезбеде и храну за племиће и свештенике који су, како је владало мишљење, имали важнија посла.

Породични живот Маја

Маје су имали тесне породичне везе. Да, често су под истим кровом живеле три генерације. Већину земљорадничких послова су обављали мушкарци и старији  дечаци. Женска деца су учила да кувају, праве одећу и да подижу своју млађу браћу и сестре.

Земљорадници су гајили авокадо, чили папричицу и индијски кромпир. Али главна храна Маја био је кукуруз. Жене и девојчице су га припремале на свакакве начине. Правиле су пљоснате погаче, данас познате као тортиље. Чак је и у алкохолном пићу званом балче један од главних састојака био кукуруз. Процењује се да данас око 75 посто исхране Маја садржи кукуруз у неком облику, а у прошлости је тај однос можда био и већи.

Мноштво богова и богиња

У животу Маја, религија је заузимала истакнуто место. Обожавали су мноштво божанстава, од којих се у једном документу спомиње 160. Споменимо само неке. Постојао је бог створитељ, бог кукуруза, бог кише и бог-сунце. Жене су ишле на ходочашће до храма богиње Иксчел на острву Козумел да би се молиле за плодност, или ако су већ биле трудне, да би молиле за успешан порођај.

 За Маје је сваки дан имао религиозну важност и сваки месец на њиховом календару је имао свој празник. Одржавале су се и специјалне церемоније сахрањивања мртвих. Након што би била обојена у црвено, тела би заједно са неким личним ствари била умотана у сламнате прекриваче. Затим би били сахрањени испод пода кућа у којима су особе живеле. За владаре је било мало другачије, јер су њих сахрањивали у пирамидама, у подножју храмова. Њихове слуге би биле убијене и потом сахрањене с њима, као и разни прибор и алатке за које су Маје веровале да ће бити корисне у загробном животу.

Као део обичаја, Маје су понекад бушиле уши или ноге да би стављали украсе. Чак су бушиле и језик. Призори на скулптурама и зидним украсима и на грнчарији јасно показују да је део обожавања Маја било и приношење жртава. „Често су то радили с разним животињама“, пише др Макс Шајн у својој књизи The Precolumbian Child, „али највеће жртвовање је било жртвовање људског живота. Жртве тих обреда били су непријатељски војници и робови, али и слободна деца оба пола.“ Неки историчари кажу да су се некада приносиле девојке као невесте за бога кише тако што су биле бацане у једно свето језеро у Чичен-Ици. Ако би нека девојка преживела до заласка сунца, тумачило се да бог кише није био задовољан принетом невестом. Зато би ту девојку извадили из воде.

Маје данас

Након 900. н. е., каже The New Encyclopædia Britannica, „класична цивилизација Маја је нагло нестала, након чега су велики градови и церемонијални центри остали пусти и зарасли у вегетацију џунгле“. Нико не зна тачно шта је довело до нестанка Маја. Неки кажу да је обрадива земља била исцрпљена. Други наводе на помисао да су несташице хране навеле сељаке да прибегну разорним методама земљорадње, док су остали побегли у градове који су већ били пренасељени и осиромашени. Шта год да је био узрок, Маје нису потпуно изумрле. Данас живи око два милиона Маја, углавном у северном делу Јукатана и Гватемале.

 Главна религија данашњих Маја је номинална католичка, и црква је учинила велике напоре да стекне наклоност домаћег становништва. На пример, у једном извештају Асошиејтед преса се наводи да се „1992. године — на 500. годишњицу шпанског освајања Гватемале — Гватемалска католичка црква јавно извинила за злостављања почињена против Индијанаца током преобраћења Гватемале у хришћанство“.

Али прихватање католичанства не значи да су Маје напустиле религију својих предака. Напротив, многи католички свештеници прихватају мешање црквених обичаја и учења са урођеничким обредима. На пример, Маје су дуго веровале у анимизам, веровање да предмети — и живи и неживи — имају у себи животну снагу. Црква је прихватила ту идеју, иако ју је увила у вео католичанства, и довела до тога да се неке црквене вође питају колико паганства црква може толерисати, а да се ипак још увек назива хришћанском. a

Маје и Јеховини сведоци

Јеховини сведоци поучавају о чистим истинама из Библије у земљама где су Маје већинско становништво. Многи повољно реагују. Осмотрите само два примера.

„Уживао сам част и извесну истакнутост у кругу домородаца у којем сам одрастао“, каже Каридад, „иако то није значило да нисам водио расипнички живот обележен пијанкама.“ Попут многих Маја, Каридад је веровао у католичанство измешано са спиритизмом. „Када бих се разболео“, каже он, „отишао бих до врача.“ Каридадове ћерке су почеле да проучавају Библију с Јеховиним сведоцима. „Мало по мало, почео сам да се интересујем“, признаје Каридад, „посебно када сам видео да се променило понашање мојих ћерки. Ускоро сам и ја почео да проучавам.“ Који је исход тога? „Истина ми је помогла да упознам и заволим Јехову“, каже Каридад. „Оставио сам све навике и обичаје који се не допадају Јехови и ослободио сам се страха и сујеверја.“

Паула, Маја из Гватемале, била је у тузи јер су јој умрла два сина. „Увек бих подизала олтаре за њих“, каже она. „Имала сам Библију коју ми је дала једна католичка опатица, и свако вече сам је читала по два сата тражећи одговор на своје питање: ’Где су моји умрли синови?‘“ Ускоро је Паула почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и одмах је почела да посећује њихове састанке. „Они су ми на разумљив начин објаснили Божју Реч“, каже она. „Радује ме што знам да ће Божје Краљевство одстранити болест и смрт. Стално размишљам о нади ускрсења“ (Јован 5:28, 29). Сада Паула преноси другима добру вест о Божјем Краљевству. „Много је оних којима још треба помоћ“, каже она.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

Календар Маја

Маје су развиле један прецизан календарски систем у који је била укључена чак и преступна година.

Година је код Маја имала 365 дана. Од тога, 364 дана су била подељена у 28 седмица од којих је свака имала 13 дана. Нова година је почињала на 365. дан, 16. јула. А како је било с месецима? Њихов горе приказани календар имао је 18 месеци, и сваки се састојао од 20 дана. Дакле, седмице и месеци су текли независно један од другога — али, с једним изузетком. Једном у сваких 260 дана (13 помножено са 20), седмица и месец су почињали истог дана. Према једном рефералном делу, „календар који су имале Маје, иако је био јако компликован, био је најпрецизнији човеку познати календар до увођења грегоријанског календара“ (Funk & Wagnalls New Encyclopedia).

[Графикон/Слика на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

Хронологија Маја

Олмек

1000. ПРЕ Н. Е.

500. ПРЕ Н. Е.

Олмек

Запотек

Теотивакан

ПРЕ Н. Е. | Н. Е.

500 Н. Е.

Теотивакан

Запотек

Толтеци

1000 Н. Е.

Толтеци

Астеци

1500 Н. Е.

Астеци

[Извор]

Уметност Маја: Dover Publications, Inc.

[Мапа на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

МЕКСИКО

ПОЛУОСТРВО ЈУКАТАН

БЕЛИЗЕ

ГВАТЕМАЛА

ЕЛ САЛВАДОР

ХОНДУРАС

[Извор]

Map: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 16. страни]

Остаци једног 23 метра високог храма у облику пирамиде у древном граду Маја по имену Паленке

[Слика на 16. страни]

Прављење тортиља

[Слике на 18. страни]

Чичен-Ица

Храм Кукулкана

Чувајући улаз у Храм ратника, кип држи посуду за жртвовање, која је вероватно служила да се у њу стављају људска срца

[Слика на 19. страни]

Каридад са женом и ћеркама