Гледиште Библије

Да ли је Бог одобравао трговину робљем?

ЦРНА знојава пресамићена тела вуку се уз бродске степенице под огромним теретом великих бала памука. Окрутни надзорници их бичујући терају на рад. Деца су уз вриску отета из руку мајки које плачу и продата онима који највише нуде на аукцији. Вероватно вам при помисли на ропство на ум падају овакве тмурне, окрутне слике.

Иронично је, али каже се да су многи трговци робљем и робовласници били дубоко религиозни људи. Историчар Џејмс Валвин је написао: „Било је на стотине таквих људи, и Европљана и Американаца, који су хвалили Господа што их је благословио, који су захваљивали за профитабилан и сигуран посао у Африци док су окретали своје робове према пасатима и пловили ка Новом свету.“

Неки су чак тврдили да Бог одобрава трговину робљем. На пример, у једном говору главном већу Методистичке протестантске цркве одржаном 1842, Александер Макејн је изјавио да је робовласништво „наредио лично Бог“. Да ли је Макејн био у праву? Да ли је Бог одобравао отимање и силовање девојака, бездушно раздвајање породица и окрутно батинање које је било саставни део трговине робљем у Макејново време? И шта рећи за милионе оних који су данас присиљени да под окрутним условима живе и раде као робови? Да ли Бог прелази преко таквог нехуманог поступања?

Робовласништво и Израелци

Библија каже да „влада човјек над човјеком на зло његово“ (Проповједник 8:9, ДК). То можда нигде није очигледније него у суровим облицима ропства која је осмислио човек. Јехова Бог није незаинтересован што се тиче патњи које је ропство нанело.

Осмотрите рецимо једну ситуацију везану за Израелце. Библија нам каже о Египћанима: „Загорчаше им живот тешким радовима глине и опека, и свим пољским радовима и сваким другим послом; и на све то их они натераху мучећи их.“ Израелци „уздисаху и викаху од невоље, и вика од невоље њихове допре до Бога“. Да ли је Јехова био незаинтересован за њихову муку? Не, напротив, „Бог чу уздисање њихово и опомену се савеза свога с Аврахамом, и Исаком и с Јаковом“. Осим тога, Јехова је рекао  свом народу: „Ја ћу вас ослободити бремена египатских тегоба, опростићу вас ропства њихова“ (Излазак 1:14; 2:23, 24; 6:6-8).

Јасно је да Јехова није одобравао да ’човек над човеком влада‘ путем тиранског ропства. Али зар Бог није касније дозволио ропство у свом народу? Да, дозволио је. Међутим, ропство које је постојало у Израелу и те како се разликовало од тиранских облика ропства која су постојала током историје.

Божји Закон је наводио да је киднаповање и продавање човека кажњиво смрћу. Осим тога, Јехова је пружио смернице да би заштитио робове. На пример, роб кога би господар осакатио био би ослобођен. Ако би роб умро зато што га је господар тукао, господар би могао бити кажњен смрћу. Заробљене жене су могле постати робиње или су могле да се узму за жене. Али нису смеле да се користе за чисто сексуално задовољавање. Сигурно је и сама суштина Закона наводила искрене Израелце да се с робовима опходе с поштовањем и љубазношћу, као да су унајмљени радници (Излазак 20:10; 21:12, 16, 26, 27; Левитска 22:10, 11; Поновљени закони 21:10-14).

Неки Јевреји су добровољно постајали робови својим сународницима како би отплатили дугове. Та пракса је штитила људе да не умру од глади и заправо је многима омогућавала да изађу из сиромаштва. Осим тога, робови су приликом неких важних датума у јеврејском календару морали да се пусте ако су то желели a (Излазак 21:2; Левитска 25:10; Поновљени закони 15:12). Коментаришући о тим законима о робовима, јеврејски изучавалац Мозес Милзинер је рекао да „роб никада није престао да буде човек, на њега се гледало као на особу која поседује извесна природна људска права, у која чак ни господар није могао некажњено да се меша“. Каква оштра супротност тиранским ропским системима који су оставили мрље на страницама историје!

Ропство и хришћани

Ропство је било део привреде Римског царства под којим су живели хришћани из првог века. Дакле, неки хришћани су били робови, а неки су имали робове (1. Коринћанима 7:21, 22). Али да ли то значи да су Исусови ученици били окрутни робовласници? То никако! Без обзира на то шта је римски закон дозвољавао, можемо бити уверени да хришћани нису малтретирали оне који су били под њиховом влашћу. Апостол Павле је чак охрабрио Филимона да се према свом робу Онисиму, који је постао хришћанин, опходи као према ’брату‘ b (Филимону 10-17).

Библија нигде не показује да је Божја првобитна намера с човечанством била да неки претворе друге у своје робове. Такође, ниједно библијско пророчанство не указује на то да ће у Божјем новом свету људи имати друге људе као робове. Уместо тога, праведници ће у том предстојећем Рају „сједјети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши“ (Михеј 4:4, ДК).

Јасно је да Библија не одобрава злостављање других у било ком облику. Насупрот томе, она охрабрује на поштовање и једнакост међу људима (Дела апостолска 10:34, 35). Она подстиче људе да се према другима опходе на начин на који би желели да се с њима поступа (Лука 6:31). Штавише, Библија охрабрује хришћане да понизно гледају на друге као на веће, без обзира на њихов социјални статус (Филипљанима 2:3). Та начела су тотално другачија од тиранских облика ропства које су практиковали људи из многих народа, поготово недавних векова.

[Фусноте]