Сафари у Гани

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГАНЕ

ДОК тама и магла уступају место јутарњој светлости, полако започињемо наше путовање дуго преко 80 километара, неасфалтираним путем до националног парка Моле у Северној области Гане. Околни пејзаж углавном сачињавају трава, жбуње и ниско дрвеће. Каткада бисмо прошли поред неког малог села с колибама које су саграђене од иловаче и покривене сламом.

Каква је само била разлика када смо стигли у Дамонго, прометни пољопривредни град с продавницама, асфалтираним путевима и густим саобраћајем! Деца обучена у беж и браон униформе иду у школу. Жене у разнобојној одећи носе на главама свакакав товар: огрев, намирнице и посуде пуне воде. Чују се сирене кола и трактора и пролазе бициклисти. Имамо још да идемо 20 километара.

У националном парку Моле

Коначно стижемо у парк. Према речима нашег туристичког водича Зекараје, резерват дивљачи Моле основан је 1971. и покрива подручје од 4 840 квадратних километара. У њему је евидентирано 93 врсте сисара, 9 врста водоземаца и 33 врсте гмизаваца. Ту спадају лавови, леопарди, пегаве хијене, цибетке, слонови, бонгои, патуљасти шумски биволи, брадавичаве свиње, мочварске антилопе, дујкери, генете, хартбист антилопе, мунгоси, павијани, разноразни мајмуни, роан антилопа, бодљикава прасад, крокодили и змије, укључујући и питоне. Осим тога, може се видети и преко 300 врста птица.

Бранећи се од гладних мушица ходамо кроз траву високу до колена и убрзо се приближавамо крду антилопа. Испрва их је тешко уочити, пошто им се боја стапа са околином. Док ми посматрамо њих, оне посматрају нас тако пажљиво да се више не зна ко је туриста, а ко туристичка атракција. Док их сликамо, изненада  нас преплаши гласно фрктање с наше десне стране. Бунећи се због нашег мешања у његову приватност, један велики мужјак мочварске антилопе побегао је у оближње жбуње.

Затим смо запазили четири огромна слона под једним великим дрветом. Сурлама су вукли гране и мљацкали сочно лишће. Пришли смо ближе и када смо били на само 10 метара Зекараја нас је подстакао да их сликамо. Он је пљеснуо о кундак своје пушке што је произвело метални звук који је отерао слонове од дрвета и пружио нам могућност да направимо још боље фотографије. Недалеко одатле слонови проналазе блато и купају се у њему. Зекараја објашњава да се боја слонова мења — од њихове природно мрке до црвенкасте или браон — зависно од боје муља у коме се купају.

Идући мало даље могли смо у потпуности да сагледамо пејзаж парка. Његова вегетација обухвата прелепе акације и друго афричко дрвеће. У повратку смо ишли истом стазом којом су ишли слонови. Они су ипак били неколико метара даље. Међутим, највећи слон у групи је подигао уши, заузео борбени став и  упутио се према нама. Је ли то кренуо у напад?

Зекараја нам је рекао да се не узнемиравамо, али у исто време је скинуо пушку с рамена и одвео нас даље од стазе коју су изабрали слонови. Наставили смо даље да ходамо, водич са својом пушком, а ми с нашим камерама — спремним за употребу. Ускоро нас слонови више нису могли видети.

Зекараја објашњава да су се слонови у парку навикли на људе и да неки чак приђу ближе. Пошто су често виђали слонове, водичи су почели да им дају имена. Једног су назвали Кврга зато што има велику квргу на кожи. Другом су дали име Акцијаш зато што има обичај да плаши туристе.

Затим смо наишли на мноштво павијана. Посматрали смо их како се љуљају на дрвећу и трче по земљи. Наш водич нам је скренуо пажњу на мајку павијана која носи своја два младунчета, једно на леђима, а друго на грудима. Рекао нам је да су то близанци.

Искрено речено, данас смо видели прилично пуно дивљих животиња. Да би се оне могле видети током сушне сезоне — између априла и јуна — Зекараја нам каже да само треба сачекати код воде, јер ће тада животиње у великим крдима долазити на појило. Он такође каже да се могу запазити и многе друге животиње, укључујући и биволе и лавове, уколико се парк обилази неким возилом с погоном на четири точка.

Сада је време за ручак. Док једемо, један велики павијан заузима место на седишту пикапа паркираног поред наших кола и смело зури у мој ручак. Остали павијани пролазе поред с још неким антилопама и брадавичавим свињама, а на крају се појављују и четири слона на врху једног брега близу нас. Изгледа да смо пронашли лакши начин да наведемо ове животиње да позирају за фотографисање!

На пијаци

Време које смо провели у националном парку Моле било је превише кратко и сада смо кренули на двочасовну вожњу неасфалтираним путевима до Соуле, пољопривредног града где живи једно племе  земљорадника које се зове Лоби. Жене у овом племену имају један чудноват обичај да увећавају усне. Премда у данашње време тај обичај полако замире јер на млађе девојке утиче савремена цивилизација, многе жене се још увек поносе величином својих усана. У ствари, увреда је рећи жени из племена Лоби да има танке усне као мушкарац.

Стижемо у једно село и улазимо у пијацу. Тезге су направљене од грана дрвећа и имају кровове од сламе. Један белац стоји усред пијаце међу свим тим афричким црнцима. Прилазимо му и сазнајемо да је недавно стигао ту да би превео Библију на језик којим говори племе Лоби. Он живи у оближњем селу баш међу Лобијима, тако да је могао научити течно да говори њихов језик. Сетио сам се Роберта Мофата који је у 19. веку мисионарио међу народом јужне Африке који говори језик цвана и превео Библију на тај језик.

Једна старија жена из племена Лоби са увећаним уснама седела је на клупи за једном тезгом на пијаци. Две беличасте дрвене плочице, свака величине нокта на палцу, биле су јој стављене у рупу и на горњој и на доњој усни. Хтео сам да је фотографишем, али чим сам узео фото-апарат она се окренула. Један од мојих сапутника је објаснио да стари Лобији верују да на њихову душу може штетно утицати ако их неко изненада слика.

На нашем путу назад у Соулу, где ћемо преноћити, размишљао сам о мудрости и разноликости које видимо у Божјем стварству. Он је и животиње и људе мајсторски обликовао. Управо је онако како је псалмиста ускликнуо: „Много ли је дела твојих, Јехова! сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога!“ (Псалам 104:24).

[Мапа на странама 14, 15]

(За комплетан текст, види публикацију)

ГАНА

[Слика на 14. страни]

Брадавичава свиња

[Слика на 14. страни]

Пегава хијена

[Слика на 15. страни]

Слон

[Слика на 15. страни]

Нилски коњи

[Слика на 15. страни]

Крдо антилопа

[Слика на 16. страни]

Мајка павијана носи своја два младунца

[Слика на 17. страни]

Хартбист антилопа

[Слика на 17. страни]

Пијаца