Поглед у свет

Док залазите у године наставите да учите

Учење нових технологија на радном месту, као што су компјутери или комуникациони системи, може бити стрес за неке старије раднике, извештавају новине Toronto Star. Ен Еби, специјалиста за трендове на пољу запошљавања, каже да је проблем чешће у томе како уче него у ономе шта уопште уче. „Док залазимо у године“ објашњава Џулија Кенеди, председница центра за развој и обуку Аксиом, „наши нервни процеси успоравају, али мозак остаје здрав.“ Кенедијева примећује да за разлику од деце, која су вична учењу кроз понављање не обраћајући пажњу на само значење, „одраслима је потребно да успоставе везе између онога што већ знају (искустава у животу) и онога што су управо научили“. Иако је старијим радницима потребно више времена да би научили компликоване задатке, они још увек имају способности учења. Кенедијева пружа следеће предлоге старијим радницима који покушавају да науче нове и компликоване задатке: ако је могуће, испланирајте да обуку имате ујутро, покушајте да овладате принципима уместо свим детаљима и избегавајте да себе поредите с другима.

Најсвежије информације о залихама нафте у свету

„Након петогодишње студије, Геолошки преглед САД [USGS] је своју процену светских резерви сирове нафте повисио за 20 посто, што укупно износи 649 милијарди барела,“ извештава Scientific American. „Завирили смо у будућност и проценили колико ће [нафте] бити откривено у следећих 30 година“, каже Сузан Видман, која је при USGS координатор за одређивање висине пореза на нафту за 2000. Поред новопронађених резерви, и напреци у технологији бушења увећавају светске залихе нафте, јер омогућавају нафтним компанијама да „исцеде више нафте из већ постојећих нафтних поља“, каже се у том часопису.

Ноншалантна одећа — ноншалантан посао?

Једна анкета у Аустралији, спроведена широм земље, открила је да неки канцеларијски радници сматрају да лежерно облачење за посао води ка лењости, извештавају новине The Sunday Telegraph. Безмало 42 посто запослених у фирмама за информациону технологију у Аустралији сада носе лежерну одећу све време, а 40 посто аустралијских фирми имају такозвани „лежерни петак“, кад се службеници могу лежерно обући, ако то желе. Иако такав приступ послу стиче популарност код радника, 17 посто анкетираних шефова сматра да лежерна одећа неповољно утиче на учинак запослених. Овај постотак је врло близу постотку самих радника истомишљеника, јер је 21 посто жена и 18 посто мушкараца изјавило да лежерна одећа негативно утиче на продуктивност.

Штета од поплава у Мозамбику

Тачно пре годину дана, због поплава је у Мозамбику преко пола милиона људи остало без крова над главом, уништена је трећина од укупног приноса кукуруза ове земље, и удавило се више од 20 000 грла стоке. Док се земља опорављала од ове поплаве, која је добила епитет најгоре поплаве од 1948, многи су се питали како и зашто је до ње дошло? Журнал African Wildlife навео је да су урбани развој, обрађивање пашњака, и претерана испаша у суседним земљама узводно од Мозамбика уништили природну способност пашњака и мочвара ове земље да упију плавне воде. Зато се налет велике кише на крају претвара у бесну бујицу. Дејвид Линдли, координатор пројекта за мочваре Јужне Африке, рекао је: „Ми људи, у својој бескрајној ароганцији и кратковидости, реметимо очуваност наших мочвара и плетемо се у динамику наших река.“

Краве и гас који ствара ефекат стаклене баште

Каже се да метан 20 пута више доприноси глобалном загревању него угљен-диоксид. Процењује се да у свету две милијарде говеда, оваца и коза сваке године произведу 100 милиона тона метана. Новине The Canberra Times кажу да у Аустралији стока ствара 13 посто од укупних емисија гасова који доприносе стварању ефекта стаклене баште, а на Новом Зеланду око  46 посто. Микроорганизми у стомацима преживара разлажу сточну храну и стварају метан, који се ослобађа кроз уста животиње. Покушавајући да смање допринос глобалном загревању који ове животиње имају, научници сада експериментишу с начинима да се повећа производња млека по грлу и истовремено да се смањи количина створеног метана.

Раскринкан мит о пушењу

„Економски аргумент да су пушачи мањи терет за систем здравства од непушача јер пре умиру, није истинит“ извештавају канадске новине Globe and Mail. Холандски истраживачи, који су проучили здравствено стање приближно 13 000 холандских и америчких грађана, установили су да су непушачи краће време неспособни за рад него пушачи. Др Вилма Нуселдер, из одељења здравствене заштите на Еразмовом универзитету у Ротердаму, пише: „Остављање пушења неће само продужити живот особе и повећати број година у којима је способна за рад, већ ће такође и неспособност за рад сабити у краћи период.“ Према новинама Globe, „у свету има око 1,15 милијарди пушача, што представља трећину броја одраслих становника ове планете. Приближно 943 милиона њих живи у земљама у развоју.“

Сексуално преносиве болести и деца

„Деца са само 11 година лече се од сексуално преносивих болести“, извештавају лондонске новине The Times. У једном граду у Енглеској број случајева гонореје двапут је већи од националног просека, и свака осма тинејџерка болује од хламидије. Број случајева инфекције хламидијом се од 1995. скоро удвостручио, а само у прошлој години међу тинејџерима је порастао за петину. Пораст од 56 посто у броју случајева гонореје у овој земљи, у раздобљу од пет година, углавном обухвата тинејџере.

Користи главу

Мравље краљице из врсте Blepharidatta conops, становнице бразилских савана, имају велику, равну и округлу главу. Према бразилском издању публикације National Geographic, оне свој необични део тела користе да би запушиле улаз у одају где се чувају јаја, ларве и лутке, штитећи их тако од могућих грабљиваца. Зидови краљичине одаје направљени су од делова тела инсеката које су мрави радници сакупили. Након што из ових тела извуку све телесне течности и пажљиво одстране мишиће, мрави радници ограђују своју краљицу, остављајући отвор који је тачно величине њене главе. Мрави радници могу ући у ову посебну одају тако што откуцају неку врсту лозинке по краљичиној глави.

Крадљивци струје

Комуналне фирме широм Сједињених Држава почињу да пооштравају критеријуме због све већег проблема — крађе струје. Годинама је изгледало да је струја сувише јефтина да би се крала, примећује The Wall Street Journal, али цена електричне енергије је у задњим годинама толико скочила да крађа струје више није необична појава. На пример, компанија Едисон из Детроита процењује да је у 1999. због такве крађе изгубила 40 милиона долара. Зна се да лопови, често несвесни опасности, користе најпримитивније алатке, као што су аутомобилски каблови за паљење, продужни гајтани за домаћинство и бакрене цеви. Други су копали рупе како би се прикачили на подземне напојне водове неке централе.

Никоме није недостајао?

Недавно су у једном стану у Хелсинкију (Финска), пронађени мумифицирани остаци једног мушкарца. Човек који одржава ту зграду ушао је да инсталира уређај за сигнализацију пожара и приметио велику гомилу поште и ужасан смрад. Полиција која је на његов позив дошла установила је да је 55-годишњи пензионер, који је ту живео сам, мртав већ више од шест година. Све то време пензиони фонд је исплаћивао пензију, социјално је плаћало кирију, а нико се никада није видео с њим, каже извештај из новина Helsingin Sanomat. Ни његовој одраслој деци која живе у подручју те престонице није недостајао. „Шест година би човек живео усред људског друштва — то јест у градској средини, а не на неком пустом острву — и никоме не би недостајао ни толико да се запита где је нестао или шта се десило с њим“, каже госпођа Аулики Кананоја, начелница Одељења за социјалне услуге у Хелсинкију.