Чуда и мистерије дубина
Чуда и мистерије дубина
ЗАТВОРЕНИ у својој малој подморници званој Алвин, двојица научника и њихов пилот спуштају се у Тихи океан близу обала Еквадора. Њихово одредиште? Место звано Галапагоски расед. Опремљен рефлекторима, камером и бројним научним инструментима, Алвин је заронио у 2 800 метара дубок водени простор, у свет вечне таме где човек још никада није завирио.
Да ли сте се икада питали шта лежи сакривено у планинама, клисурама и раседима мрачних океанских дубина? Ако јесте, тада ћете уживати читајући о открићима с којима се започело 1977. с малочас споменутим Алвиновим пионирским подухватима у роњењу. Оно што је посада видела можда ће вас изненадити; чак и веома школованим научницима то је личило на откривање живота на некој другој планети.
Циљ Алвинове мисије био је проналажење хидротермалних извора — подводних гејзира који избацују у океан млазеве вреле воде. Галапагоски расед је био место које обећава јер је део подводног, изразито вулканског раседа који је омеђен једним комплексним планинским венцем званим Средњоокеански гребенски низ, који опасује целу планету. Преко 65 000 километара дугачак, овај колосални низ проткива читаву планету попут шавова на тениској лопти. Када би нестало океана, то би „сигурно [било] нешто најупадљивије на лицу целе планете, што би се простирало на површини већој од свих већих копнених планинских низова заједно“, пише Јон Ериксон у својој књизи Marine Geology.
Нарочито значајна карактеристика Средњоокеанског гребенског низа јесте да је то у ствари двоструки низ — два планинска низа која се пружају паралелно један уз други и издижу се 3 000 метара изнад океанског дна. Између ова два планинска ланца налазе се највећи понори на Земљи — клисуре до 20 километара широке и 6 километара дубоке — четири пута дубље од Великог кањона у Северној Америци! На дну ових понора налазе се изразито вулканска подручја. Када су научници први пут проучавали атлантски део овог гребенског низа, који се зове Средњоатлантски гребен, њихови инструменти су открили тако снажну вулканску активност „да је изгледало као да излази утроба Земље“, каже Ериксон.
Након 90-минутног понирања, Алвин се хоризонтално кретао тик уз морско дно, а посада је укључила рефлекторе. Разумљиво је зашто су научници помислили да су на некој другој планети. Њихови рефлектори су открили неколико светлуцавих топловодних вентила на морском дну где је температура воде обично близу тачке смрзавања. Близу ових вентила, појавило се нешто још чудније — читаве заједнице до тада непознатих живих створења. Две године касније, у Источнотихоокенаском гребену близу Мексика, научници су са Алвином открили прегрејане вентиле које зову оџаци. Приличан број тих вентила формирао је сабласне оџаке од којих су неки били 6 метара високи. Овде су се могле видети многе животиње које су виђене и у Галапагоском раседу. У наредном чланку осмотрићемо поближе ове задивљујуће облике живота као и свет запањујућих крајности који им пружа дом.
[Извор слике на 3. страни]
НАСЛОВНА СТРАНА и 3. страна: OAR/National Undersea Research Program