Земљотрес!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ТАЈВАНА

„Лежао сам и читао у свом стану на деветом спрату у Тајпену, кад је светло почело да трепери. Онда се соба почела нагло трести. Било је као да је неко чудовиште зграбило зграду и дрмало је. Брзо сам скочио под сто пошто ме је звук ствари које су падале на спрату изнад уплашио да ће пасти плафон. Изгледало је као да никада неће стати“ (један новинар с Тајвана).

ЗЕМЉОТРЕС. И сама реч улива језу, а од недавно је можете чути с алармантном учесталошћу. Према Геолошком прегледу САД, током 1999. било је великих земљотреса више него што је уобичајено, а број смртних случајева је био дупло већи од годишњег просека.

Највећи земљотрес у 1999. био је на Тајвану, где се састају две главне континенталне плоче земљине коре. Све у свему, зна се да на Тајвану постоји 51 расцеп земљине коре. Отуда није чудо што се сваке године овде забележи 15 000 потреса. Али, већина их је сувише мала да би се осетила.

Међутим, то није био случај 21. септембра 1999. У 1.47 ујутру, Тајван је потресао тако озбиљан земљотрес да га је председник Ли Тенг-Хуеј назвао „најгорим на острву у овом веку“. Трајао је свега 30 секунди, али му је јачина била 7,6 степени Рихтерове скале. a Дубина епицентра била је само нешто више од 1 километра, и та његова мала дубина је проузроковала да се његове  последице у потпуности осете. „Пробудило ме је страшно љуљање“, каже Љу Цју-Цја, која живи близу епицентра овог потреса. „Падао је намештај и чак је падало осветљење с плафона. Нисам могла да изађем зато што су врата била заглављена срушеним предметима и разбијеним стаклом.“ Хуан Шу-Хонг, коју је земљотрес избацио из кревета, сусрела се с другачијим изазовом. „Одмах је нестала струја тако да је било јако мрачно“, каже она. „Отетурала сам се напоље и остатак ноћи провела крај пута с комшијама. Изгледало је да земља неће престати да се тресе.“

Напори за спасавање

У зору су последице земљотреса биле очигледне. Срушило се чак 12 000 зграда, од приземних кућа до вишеспратница. Кад се вест о катастрофи проширила, специјалне спасилачке екипе из 23 земље дошле су на Тајван да помогну локалним добровољцима. Многе жртве су још увек биле заробљене међу рушевинама.

Прва 72 сата након неке катастрофе пресудна су у проналажењу преживелих, али у овом случају спасиоци су наишли на неке неуобичајене случајеве. На пример, један шестогодишњак је спасен након што је био затрпан 87 сати. Када су у Тајпену радници тешком опремом рашчишћавали остатке једне 12-спратнице, одједном је из рушевина изронио један младић. Он и његов брат су били заробљени унутра више од пет дана и обојица су преживели овај ужас!

Нажалост, не може се доћи до свих, и спасиоци су наишли на неке врло потресне сцене. На пример, један предводник екипе је тужно испричао: „Чули смо плач детета осам сати раније. А онда је све замукло.“ На крају је данак смрти на Тајвану био више од 2 300 лица, а преко 8 500 је било повређено.

Изборити се с последицама

Уложен је велики труд да би се пронашло уточиште за стотине хиљада који су због земљотреса остали без своје куће. Испрва  су се неке жртве помало плашиле да уђу у затворен простор. То је разумљиво, јер десет дана након првог земљотреса забележено је још скоро 10 000 мањих! Један од њих је био 6,8 степени Рихтерове скале, и довео је до пада неколико ионако ослабљених грађевина.

Па ипак, пружање помоћи се наставило. Приличан број невладиних организација — укључујући и стране спасилачке тимове, будистичку групу Цу Чи и ватрогасце — уложили су своје време и вештину у радове који су били у току. Такође су и Јеховини сведоци учествовали у пружању помоћи. У духу библијског савета из Галатима 6:10, они су имали два циља. Желели су да (1) помогну онима који су с њима у вери и (2) чине добро свима, укључујући и оне који не деле њихова веровања.

Јеховини сведоци су већ на крају првог дана камионом довезли храну, воду, шаторе и опрему за кување на отвореном. Будући да су све везе биле у прекиду, старешине из шест скупштина у погођеном подручју заједнички су се потрудиле да пронађу остале Сведоке и њихову родбину, као и студенте Библије и заинтересоване особе. Сведоци који су остали без куће, охрабрени су да остану заједно у шаторима тако да би сви били збринути и да би се лакше ступило у везу с њима. Путујући надгледници и чланови Одбора подружнице на Тајвану посетили су сваку групу и скупштину како би пружили охрабрење.

Следећи корак је био поправити куће и Дворане Краљевства које су оштећене. Свака скупштина је направила списак оних којима је требала помоћ. Онда су под управом Регионалног одбора за градњу послати тимови добровољаца да изврше потребне поправке. Након месец дана од земљотреса, радови су били завршени.

Јеховини сведоци су помагали и својим суседима који нису Сведоци. На пример, Сведоци су посетили болнице и породице под шаторима како би им пружили утеху. Такође су дистрибуисали и фотокопије чланка „Природне катастрофе — помоћи свом детету да изађе на крај“, који је објављен у издању Пробудите се! од 22. јуна 1996. Многи су били захвални за ове информације и одмах су почели да их читају. Кад су путеви постали проходни, Јеховини сведоци су послали камионе пуне ствари у забачена планинска подручја која је овај земљотрес страшно погодио.

Они који проучавају Библију увиђају да је она давно прорекла да ће последње дане овог система ствари обележавати ’земљотреси у једном месту за другим‘ (Матеј 24:7). Међутим, Библија пружа засигурање да ускоро под владавином мира Божјег Краљевства човечанство неће више живети у страху од природних катастрофа. У то ће време земља заиста бити рај (Исаија 65:17, 21, 23; Лука 23:43).

[Фуснота]

[Слике на 26. страни]

Јеховини сведоци су одржавали своје састанке док су живели под шаторима

[Слика на 27. страни]

Земљотрес је уништио многе путеве

[Извор]

San Hong R-C Picture Company

[Извор слике на 25. страни]

San Hong R-C Picture Company

[Извор слике на 27. страни]

Сеизмограм на странама 2, 25-7: Дијаграм љубазношћу Berkeley Seismological Laboratory