Моја борба са ендометриозом

ИСПРИЧАЛА ДЕБОРА АНДРЕОПУЛОС

ПРЕ свега морам да кажем да нисам жена која се стално секира око свог здравља. Не смета ми ако ме ту и тамо нешто мало заболи. Трудим се да живот прихватим онако какав јесте. Има дана када ми је добро; а има и када ми је лоше.

Међутим, кад сам била тинејџерка почео ме је мучити јак бол. Имала сам тешке менструације и у тим данима често сам осећала оштар бол у јајницима, као и главобоље, пролив, вртоглавицу, мучнину и бол у крстима. Понекад сам истовремено имала више тих симптома. Примећивала сам да ми вежбање и одмор помажу, али било је тешко наћи времена за то.

Бол је индивидуална ствар. Не можете га измерити, и не можете га другима увек описати на уверљив начин. Понекад сам по целе дане била у кревету, исцрпљена од наведених симптома, или сам присиљавала себе да устанем и да накљукана аналгетицима радим уобичајене ствари. Све ме је то спутавало у обављању посла и свакодневних активности. Била сам страшно разочарана. Осећала сам да нешто није у реду. Али приликом рутинских медицинских контрола, утешне речи лекара би отерале такве мисли.

Кад сам прешла тридесету, симптоми су се погоршали. Жестоки болови су наступали и пролазили без неког очигледног разлога. Усред ноћи ме будио оштар бол. У једном периоду сам у целој седмици спавала само неколико сати. Сем тога, понекад сам имала мало повишену температуру која је трајала данима. На крају сам користила аналгетике за разне болове, спазмолитике за болове у цревима, таблете за стомак, и масти и таблете за крста.

Мајстор у опонашању

Симптоми који су ме мучили могли би да се припишу многим добро познатим болестима. Моје стање је изгледало тако као да имам мигрену, трбушне прираслице, дисменореју (болну менструацију), синдром надражаја црева, колитис и гастритис. Највећи део болова приписивала сам дисменореји, али тада нисам знала да се дисменореични бол по јачини потпуно разликује од онога што сам ја осећала.

Речено ми је да многе жене имају тешке и болне циклусе, а да томе доприноси наслеђе, нередовно вежбање, дуго радно време за столом, хормонални проблеми, замор и стрес као и чињеница да имам више од 30 година, а нисам рађала. Један доктор ми је чак рекао да су сви моји симптоми знак да имам добро здравље!

 А шта је с другим мучним симптомима? Исцрпљеност је приписана напорном послу и стресу. Температура је приписана замору. Болови у цревима и проблеми са стомаком приписани су стресу и неисправној исхрани. За болове у крстима био је крив проблем с кичмом и неправилан положај тела. Изгледало је да за све постоји објашњење. Било како било, ја сам се и даље осећала стварно грозно.

Најзад, исправна дијагноза

У априлу 1998. отишла сам на ултразвук, али резултати су показали да су ми јајници здрави. У наредна четири месеца здравље ми се погоршало. Решила сам да одем код доктора. Он ме је поново послао на ултразвук и открио нешто веома велико изван моје материце. Онда ме је послао код гинеколога. Гинеколог је потврдио да одмах до материце имам или веома велику цисту или неку групу цисти, величине 10 са 12 центиметара — као да сам у четвртом месецу трудноће! А онда је посумњао да је узрок мојих проблема ендометриоза.

У почетку сам била збуњена. О ендометриози сам знала врло мало. Имала сам толико питања. Шта је узрок? Како ће то утицати на мој живот? Затим сам осетила олакшање. Годинама сам се осећала као да сам заробљена у некој пећини бола. Кад после поновљених медицинских прегледа није било могуће пружити никакву терапију која би ми олакшала стање нити неко задовољавајуће објашњење за такво стање, стварно сам била беспомоћна и депресивна, и на крају сам саму себе оптуживала  да претерано реагујем на нормалан, свакодневни бол. Говорила сам себи да само умишљам да ме тако јако боли. Међутим, сада је постојало објашњење за све те загонетне симптоме.

Узроци болести и могућности лечења

Доктор је предложио да се за неколико дана оперишем — сваког часа би могло доћи до пуцања цисте или цисти. Међутим, пре него што смо пристали, мој муж и ја смо одлучили да испитамо ту дијагнозу и да што је могуће више сазнамо о том странцу названом ендометриоза.

Сазнали само да према неким проценама чак 30 посто жена у репродуктивном добу може имати ендометриозу! Узрок ендометриозе је непознат. Једна теорија каже да се током менструације један део менструалног ткива враћа кроз јајоводе,  имплантира се у стомаку и ту расте. Једна друга теорија сугерише да ендометријално ткиво прелази из материце у друге делове тела преко лимфног система или крвотока. Генетичка теорија сугерише да ендометриоза може бити у генима неких породица или да постоје неки фактори који неке жене предиспонирају за њу. Други криве токсине и диоксине у нашој загађеној средини.

Речено нам је да је сваки случај ендометриозе засебан. Јединственој природи ове болести доприноси локација имплантата̂, дубина до које продиру у ткиво и укупна величина. Сазнали смо да чак и најситнији имплантат, ако иритира оближњи живац, може изазвати несносан бол.

Неки лекари сматрају да је крајње и дефинитивно решење одстрањивање материце и јајника. Међутим, пре тога могу да се користе хормони како би се што је могуће дуже зауставила овулација. То понекад може натерати ендометриозу да се током лечења повуче и да се не појави месецима или чак годинама након лечења. У неким случајевима се такође препоручује стандардна операција којом се могу ублажити симптоми, било да се ради о већој операцији или операцији преко лапароскопа, при чему се ваде или уништавају израслине.

Операција и повратак болести

Изгледало је да у мом случају највише одговара ово последње решење. Након што су цисте уклоњене хируршким путем, изненадила сам се кад ми је мој доктор рекао да та операција неће решити све здравствене проблеме. Рекао је да ће бити потребно да имам позитиван став и да прихватим своју ситуацију како бих наставила да водим што је могуће нормалнији живот упркос будућим враћањима болести. Охрабрио ме је да му се обратим за помоћ у било које доба.

Доктор је рекао да свака три месеца треба да идем на ултразвук јајника и да будем спремна да с времена на време, зависно од мог стања, узимам лекове. Препоручио је да одмах почнем терапију с хормоном који ослобађа гонадотропин. Тиме се у основи спречава ослобађање  хормона који стимулишу функцију јајника и тако жена долази у стање лажне менопаузе. Овај лек може да се узима само шест месеци, јер може да изазове слабљење костију или друге промене везане за менопаузу.

Око месец и по дана након терапије, поново сам осетила пецкав бол. Читала сам о томе колико се често ендометриоза враћа и покушала да се припремим за њен следећи напад. Али нисам се надала да ће то бити тако брзо. Ултразвук је показао да сада имам велику цисту на левом јајнику. Одмах сам почела да узимам преписане лекове, у трајању од једне недеље, и бол је попустио. После неколико месеци циста је нестала. Ипак, после годину дана појавила се још једна циста. У сваком случају, до краја живота ћу морати да будем на опрезу и под лекарском контролом.

Пошто је ендометриоза хормонско обољење и болест имунолошког система, постоје још неке ствари осим лекова које мом телу помажу да нађе равнотежу. Морала сам да изменим режим исхране тако да између осталог убацим више свежег поврћа и доста воћа, као и витамине, и да смањим кофеин. Више вежбам и доста се одмарам. Све то ми помаже да смањим нежељена дејства лекова и да ојачам тело.

У овом тешком искушењу, веома ценим саосећајну подршку и љубазно разумевање мог мужа. Поред тога, моје колеге — сви добровољци у Грчкој подружници Watch Tower Societyja — пружају ми подршку, и то ме доста храбри. Изнад свега, снагу црпим из личног односа с Јеховом, оним који ме ’болну крепи на одру‘ (Псалам 41:4).

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

Разговарајте!

Болест и бол могу довести до стреса у било ком међуљудском односу. Ипак, то такође пружа прилику и да тај однос сазрева. Кад изгледа да болести нема краја, пацијенткиња се можда понаша прилично другачије него обично. То може представљати проблем за чланове породице, а посебно за мужеве. Уместо да се предају, мужеви треба да се потруде да развију и користе вештине комуницирања — да буду спори да оптужују и брзи да опраштају.

Жена која пати од ендометриозе треба да задржи на уму да је цели менструални циклус потпуно непознат мушкарцу и да је он можда тотално збуњен због њеног стања. Међутим, ако се муж потруди да потпуно разуме тај проблем, тада може бити много увиђавнији. Ево неколико савета за пацијенткињу.

◼ Ваш муж не може да вам чита мисли; кажите му где вас боли и колико вас боли

◼ Изаберите доктора који ће и вас и вашег мужа упознати с ендометриозом и који ће, ако буде потребно, одвојити додатно време

◼ Кажите свом мужу о променама свог расположења — укључујући и позитивне промене!

◼ Замолите га да прочита нешто о том стању

[Оквир/Дијаграми на 11. страни]

Шта је ендометриоза?

Ендометриоза је добила име по ендометријуму — слоју ћелија који облаже материцу. Ендометриоза је стање у коме се ткиво слично ендометријуму појављује на разним местима изван материце. Болест се може лоцирати у оближњим органима као што су јајници, бешика и црева, а у неким случајевима може да се прошири на све органе у трбушној дупљи.

Иако ендометриоза подразумева абнормалан раст ткива, она обично није канцерозна. Оно због чега је ендометриоза абнормална није са̂мо ткиво, већ то што се налази изван материце. Унутар материце, ендометријално ткиво учествује у исхрани фетуса током трудноће. Код жена које нису трудне оно се избацује током менструације.

Међутим, ендометријално ткиво изван материце се не може избацити из тела. Зато долази до унутрашњег крварења, дегенеративних промена у крви и на ткиву које отпада од имплантата̂, упале околног ткива и формирања ожиљака. Још неке компликације, зависно од локације имплантата̂, могу бити формирање прираслица, крварење у цревима и заплетај црева, сметње у функцији бешике и пуцање имплантата, због чега болест може да се прошири. Симптоми се с временом могу погоршати, иако се код неких пацијенткиња болест повлачи и опет јавља у циклусима.

[Дијаграми]

(За комплетан текст, види публикацију)

Јајоводи

Јајници

Материца

Ендометријум (ћелије које облажу зид материце)

Сваког месеца, ендометријални имплантати пуцају и крваре, а не постоји начин да се избаце из тела

Ендометријални имплантати

Прираслице на јајницима

Ендометријални имплантати

[Оквир⁄Слика на странама 12, 13]

„НЕКА ЧУДНА ЖЕНСКА БОЛЕСТ“?

Да бисмо сазнали нешто више о душевним и емоционалним последицама ендометриозе, дописник Пробудите се! је разговарао с Мери Лу Болвег, председницом Удружења за ендометриозу из Милвокија (Висконсин, САД). Ево неких извода из тог интервјуа.

П: Како ендометриоза утиче на жене у емоционалном погледу?

О: Доста тога зависи од последица болести у датом тренутку. Кад се ради о тинејџеркама, болест може бити прилично разорна у емоционалном смислу. Девојке не могу потпуно схватити шта се дешава, посебно због тога што се тада обично не дијагностикује њихово право стање. Такође су врло осетљиве када је о томе реч. Оне не желе да причају о себи ни са својим родитељима нити с било ким другим. Зато те девојке можда почну да верују како нису толико јаке или добре као други људи. Често им је тешко да држе корак с наставним програмом, а трпи и њихов друштвени живот. Знамо за многе девојке које су напустиле школу. Ама баш сваке седмице чујемо бар једну девојку којој слабо иде у школи зато што има озбиљне здравствене проблеме повезане с ендометриозом.

П: Шта је с удатим и старијим женама?

О: Бол може створити хаос у браку, посебно ако женино стање није исправно дијагностиковано. Кад се болест исправно дијагностикује, муж и жена могу сарађивати јер знају шта се дешава. Тада се могу надати да ће пронаћи начине да неутралишу последице болести. Али када женино стање није исправно дијагностиковано, то је велики проблем. Овде код нас ради једна жена којој је доктор рекао да само умишља да има те симптоме — и то пред њеним мужем. Муж је поверовао доктору и они су сада разведени. Тај недостатак разумевања је велики проблем. Ако дођете кући и кажете укућанима да имате неку хроничну болест, као што је мултипла-склероза, вероватно ће показати саосећање и помоћи вам. Али ако дођете кући и кажете им да имате ендометриозу — па шта је то? За њих је то нека чудна женска болест о којој нико не жели чак ни да разговара. Можда вам уопште неће помагати.

П: Шта ви мислите, како муж, деца и родитељи могу помоћи жени која има ендометриозу?

О: Пре свега, мислим да треба да верују жени и да верују да јој се то дешава. Треба да настоје да пруже помоћ какву би пружили да се ради о било ком другом здравственом проблему. Од велике је важности да науче све што могу о тој болести. Кад знате више о тој болести, можете разумети њене последице и такође можете разумети нежељене последице неких лекова. Осим тога, мислим да је у већини земаља широм света створен један табу — људи не воле да причају о биологији жене. То је стварно жалосно. Зато мислим да је вероватно највећи проблем с којим се суочавамо на светском нивоу како променити ставове у вези с тим шта у ствари значи бити женско.

[Слика]

Мери Лу Болвег