Гледиште Библије

Како се борити са очајем

ОЧАЈ је уобичајен за све људе, барем до неког степена. Међутим, код неких осећање утучености постаје толико јако, да смрт изгледа боља од живота.

Библија показује да чак и верне Божје слуге нису имуне на проблеме и притиске који проузрокују очај. На пример, осврнимо се на Илију и Јова — особе које су имале добар однос с Богом. Након што је побегао од зле краљице Језавеље да би сачувао главу, Илија „заиска [од Јехове] смрт“ (1. Краљевима 19:1-4). Праведног човека Јова задесиле су трагедије једна за другом, између осталог и једна одвратна болест и смрт десеторо деце (Јов 1:13-19; 2:7, 8). Очај га је навео да каже: „Више волим смрт него све моје патње“ (Јов 7:15, The New English Bible). Очито је агонија ових верних Божјих људи била прилично дубока.

У данашње време неке особе могу пасти у очај због болних последица старења, смрти супружника или озбиљних финансијских потешкоћа. Други увиђају да се због неких тензија које не попуштају, дуготрајних последица неког трауматичног догађаја или породичних проблема, осећају као да се батргају усред океана, а сваки талас им отежава долазак до обале. Један човек је рекао: „Осећате се безвредно — као да никоме нећете недостајати када вас не буде било. Усамљеност је понекад несношљива.“

Понекад се околности промене на боље и притисак ослаби. Али шта ако се наше околности неће променити? Како нам Библија може помоћи да се боримо с очајем?

Библија може помоћи

Јехова је имао способност и снагу да подржи Илију и Јова у њиховим потешкоћама (1. Краљевима 19:10-12; Јов 42:1-6). Како је то утешно за нас данас!  Библија каже: „Бог је нама уточиште и сила, и помоћ што се увек у невољи нађе“ (Псалам 46:2; 55:23). Иако можда изгледа као да нас осећања очаја притискају, Јехова обећава да ће нас подржати својом десницом правде (Исаија 41:10, ДК). Како можемо да искористимо ову помоћ?

Библија објашњава да ће кроз молитву ’Божји мир који превазилази сваку мисао чувати [наша] срца и [наше] мисаоне снаге посредством Христа Исуса‘ (Филипљанима 4:6, 7). Можда од патњи не видимо решење за наше проблеме. Међутим, ако ’устрајемо у молитви‘, Јехова може чувати наше срце и наш ум, дајући нам снагу која нам је потребна да бисмо устрајали (Римљанима 12:12; Исаија 40:28-31; 2. Коринћанима 1:3, 4; Филипљанима 4:13).

Имаћемо користи ако смо у својим молитвама специфични. Иако нам је можда тешко да своја осећања изразимо речима, требало би да се осећамо слободно да Јехови изразимо наша осећања и оно што опажамо као узрок нашег проблема. Треба да му се молимо за снагу да нас подржава свакога дана. Имамо засигурање: „Жељу [Јехова] испуња онима који га се боје, вапај њихов чује и помаже им“ (Псалам 145:19).

Осим што ћемо се молити, не смемо се изоловати (Пословице 18:1). Неки снагу проналазе у томе што себе дају другима (Пословице 19:17; Лука 6:38). Осмотримо Маријин случај, a која не само што се борила с раком, већ је у само једној години доживела губитак осам чланова породице. Марија је морала да присили себе да устане из кревета и да се врати свакодневној рутини. Скоро сваки дан је излазила да би друге поучавала о Библији, и редовно је посећивала хришћанске састанке. Када би се вратила кући, Маријино осећање јада би се вратило у пуној снази. Међутим, усредсређујући се на то како може да помогне другима, Марија може да издржи.

Али шта ако нам је тешко да се молимо или нам се чини да се не можемо сами истргнути из изолованости? У том случају морамо тражити помоћ. Библија нас охрабрује да се обратимо ’старешинама из скупштине‘ (Јаков 5:13-16). Један човек који се бори са озбиљном и све већом депресијом је изјавио: „Понекад разговор с неким коме верујете помаже да се човек утеши и смири, тако да рационално размишљање превагне“ (Пословице 17:17). Наравно, када је дуга и дубока утученост знак неког здравственог проблема, можда би тада била потребна и нека одговарајућа професионална помоћ b (Матеј 9:12).

Иако не постоје једноставна решења, не би требало да потценимо Божју способност да нам помогне у борби с нашим проблемима (2. Коринћанима 4:8). Устрајност у молитви, избегавање изолованости и добијање квалификоване помоћи, допринеће томе да поново стекнемо стабилност. Библија обећава да ће Бог отклонити коренске узроке нашег интензивног очаја. Хришћани су одлучни да се ослоне на њега док чекају дан када се оно „што је пре било... неће помињати“ (Исаија 65:17; Откривење 21:4).

[Фусноте]