Апостол Павле је био свестан опасности пропаганде иза које стоји Сатана. Али нису сви били свесни тога. На пример, неки хришћани у Коринту су били веома самоуверени, сматрајући да су толико укорењени у истини да никада не би могли пасти (1. Кор. 10:12). Зато их је Павле упозорио: „Бојим [се] да се — као што је змија завела Еву својим лукавством — ваше мисли не искваре и одврате од искрености и честитости које дугујете Христу“ (2. Кор. 11:3).

Павлове речи показују колико је опасно бити претерано самоуверен. Ако желимо да победимо у бици за свој ум, морамо бити свесни опасности пропаганде и морамо се заштити од ње.

Шта је пропаганда? У овом контексту, реч је о нетачним или двосмисленим информацијама помоћу којих се манипулише нечијим размишљањем или понашањем. У једној књизи о историји пропаганде, она је изједначена са „лажима, преваром, манипулацијом, контролисањем ума и психолошким ратом“. Такође је повезана са „неетичким, штетним и неправедним поступцима“ (Propaganda and Persuasion).

Колико је пропаганда опасна? Она је веома подмукла јер може неприметно и лагано утицати на нашу свест. Могли бисмо је упоредити с невидљивим, отровним гасом без мириса. Многи једноставно не препознају да су изложени пропаганди. Зато  је један стручњак по имену Ванс Пакард, који се бави људским понашањем, рекао: „Често нисмо ни свесни до које мере смо под утицајем неке пропаганде и колико смо изманипулисани.“ Један писац је у својој књизи рекао да су под утицајем пропаганде многи мушкарци и жене „прилично лако били наведени да поступају опасно и неразумно, што је водило до геноцида, ратова, расизма, верске нетрпељивости и многих других неразумних поступака“ (Easily Led—A History of Propaganda).

Ако пропаганда обичног човека може бити тако моћна, колико је тек моћна Сатанина пропаганда? Он проучава понашање људи још од кад су створени. Пошто је „цео свет“ у његовој власти, он може да користи све што је у свету да би ширио своје лажи (1. Јов. 5:19; Јов. 8:44). Толико је успешан у заслепљивању људи да тренутно „заводи цео свет“ (2. Кор. 4:4; Откр. 12:9). Како му се можемо одупрети?

Исус нам је дао једноставно упутство како да се боримо против пропаганде: „Упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јов. 8:31, 32). Војник у рату мора да зна где може добити поуздане и истините информације, јер његов непријатељ шири лажи како би га преварио. И ми смо попут тог војника и треба да знамо где можемо добити праве информације. Зато нам је Јехова дао своју Реч, Библију. У њој можемо наћи све што нам је потребно да бисмо се одупрли Сатаниној пропаганди (2. Тим. 3:16, 17).

Наравно, то зна и Сатана. Зато се он свим силама труди да нас одврати од читања и проучавања Библије. Немојмо упасти у његове лукаве замке (Еф. 6:11). Морамо се трудити да у потпуности разумемо библијску истину (Еф. 3:18). То ће од нас изискивати труд. Али о томе је нешто занимљиво рекао писац Ноам Чомски: „Нико ти неће сипати истину у главу. Мораш је сам наћи.“ То ћемо успети само ако марљиво сваки дан истражујемо Божју Реч (Дела 17:11).

Не заборавимо да Сатана не жели да трезвено размишљамо и да натенане процењујемо ствари. Зашто? Зато што је, као што стоји у једној књизи о развоју  медија, пропаганда „најделотворнија ако људи [...] немају жељу да просуђују ствари“ (Media and Society in the Twentieth Century). Зато никада немојмо прихватати све што чујемо, а да нисмо о томе размислили (Посл. 14:15). Бог нам је дао разум и способност да размишљамо и треба да их користимо да бисмо ојачали веру (Посл. 2:10-15; Римљ. 12:1, 2).

У рату се пропаганда користи да би се војницима ослабио морал и воља да се боре. Она их може навести да се боре међу собом или да се издвајају од других војника. Каже се да је један немачки генерал признао да је један од разлога за њихов пораз у Првом светском рату био тај што је људе „хипнотисала непријатељска пропаганда као што змија хипнотише зеца“. Сатана се служи сличним триковима док покушава да уништи наше јединство. На пример, он покушава да завади браћу или да их наведе да мисле како је Јеховина организација неправедна или да се у њој дешава нешто лоше због чега би било најбоље да прекину везу с њом.

Немојмо се ухватити у ту Сатанину замку! Нека нас води Божја Реч. На пример, кад је реч о нашем јединству, она нас подстиче: „Спремно опраштајте једни другима“ (Кол. 3:13, 14). Такође нас саветује да брзо решавамо сваку размирицу (Мат. 5:23, 24). У њој налазимо снажно упозорење да се никако не одвајамо од скупштине (Посл. 18:1). Важно је да размислимо о томе колико смо спремни да се одбранимо од Сатанине пропаганде. Можемо се питати: „Како сам реаговао када сам последњи пут имао размирице с неким братом? Да ли сам дозволио да на мене утиче дух света или Божји дух?“ (Гал. 5:16-26; Еф. 2:2, 3).

Ако војник губи поверење у вођу, он се неће борити целим срцем. Зато непријатељ жели да уништи поверење између војника и његових претпостављених. Могао би се послужити пропагандом попут следеће: „Не можете веровати својим вођама!“ или „Немојте им дозволити да вас одведу у пропаст!“ Да би додали тежину својим речима, можда ће открити неке  грешке које су направиле те вође. Тако поступа и Сатана. Он не престаје да подрива наше поверење у оне које је Јехова поставио да воде његов народ.

Како се можемо одбранити? Будимо одлучни да се чврсто држимо Јеховине организације и верно подупиримо оне који предводе, без обзира што видимо њихове мане (1. Сол. 5:12, 13). Пазимо да се не поколебамо брзо у просуђивању кад отпадници или други покушају да нас преваре, иако њихове изјаве можда делују уверљиво (2. Сол. 2:2; Титу 1:10). Следимо савет који је добио и млади Тимотеј. Не одступајмо од истине коју смо сазнали и не заборавимо од кога смо је сазнали (2. Тим. 3:14, 15). Имамо обиље доказа да можемо веровати онима које Јехова већ скоро сто година користи да нас поучавају истини (Мат. 24:45-47; Јевр. 13:7, 17).

Не смемо заборавити да нас Сатана некад директно напада. Према једној књизи, застрашивање је „најстарији облик пропаганде“ (Easily Led—A History of Propaganda). На пример, према речима британског професора Филипа Тејлора, Асирци су користили „политику застрашивања и пропаганде“ како би непријатељима показали колико су моћни. Слично томе, Сатана користи страх од људи, прогонства, смрти или нечег другог како би нас држао у шаци и навео нас да окренемо леђа Јехови (Ис. 8:12; Јер. 42:11; Јевр. 2:15).

Немојмо му дозволити да се послужи страхом како би сломио наш морал и навео нас да погазимо веру у Бога. Исус је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, а после тога ништа више не могу да учине“ (Лука 12:4). Потпуно се уздајмо у Јеховино обећање да ће бринути о нама и да ће нам дати изузетну снагу како бисмо се одупрли сваком покушају застрашивања (2. Кор. 4:7-9; 1. Петр. 3:14).

Наравно, биће ситуација у којима ћемо се уплашити и осећати да смо слаби. Али сетимо се како је Јехова охрабрио Исуса Навина. Рекао му је: „Буди храбар и јак! Не бој се и не плаши се, јер куд год пођеш, с тобом је Јехова, твој Бог“ (Ис. Нав. 1:9). Кад осетимо тескобу, одмах се помолимо Јехови и кажимо му како се осећамо. Можемо бити сигурни да ће „Божји мир“ чувати наша срца и наше мисли, тако да ћемо имати снаге да се одупремо сваком облику Сатанине пропаганде (Фил. 4:6, 7, 13).

Сигурно се сећамо како је асирски изасланик равсак покушао да уплаши Божји народ. Заправо им је рекао: „Нико вас не може заштитити од Асирије. Ни ваш Бог, Јехова, не може да вам помогне.“ Чак се дрзнуо да каже: „Јехова лично нам је рекао да уништимо вашу земљу.“ Како је Јехова реаговао на то? Библија нам каже да је израелском краљу рекао: „Не бој се речи које си чуо, којима су слуге краља Асирије хулиле на мене“ (2. Краљ. 18:22-25; 19:6). Затим је послао једног анђела који је за само једну ноћ побио 185 000 Асираца! (2. Краљ. 19:35).

Вероватно се сваком од нас десило да је гледао филм и јасно видео како је нека особа преварена и како други манипулишу њоме. Можда смо говорили у себи: „Не веруј им! Лажу те!“ Могли бисмо да замислимо анђеле како нама говоре: „Немој допустити Сатани да те превари!“

Зато, такорећи, запушимо уши и не слушајмо Сатанину пропаганду (Посл. 26:24, 25). Слушајмо Јехову и уздајмо се у њега шта год да радимо (Посл. 3:5-7). Он нас с љубављу подстиче: „Буди мудар, сине мој, и обрадуј ми срце“ (Посл. 27:11). Ако тако будемо чинили, победићемо у бици за наш ум!