1. Објасни разлику између жеља и потреба.

ЧОВЕК има мало потреба, а безброј жеља. Изгледа да многи не виде разлику између жеља и потреба. Под потребама се подразумева оно што нам је неопходно за живот. На пример, храна, одећа и кров над главом су основне животне потребе. С друге стране, ствари које нам нису неопходне за живот, али желимо да их имамо спадају у жеље.

2. Које све жеље људи имају?

² Жеље умногоме зависе од тога где живимо. У земљама у развоју, многи би једноставно волели да могу имати мобилни телефон, мотоцикл или мало парче земљишта. С друге стране, у богатијим земљама људи желе ексклузивну гардеробу, већу кућу и бољи аутомобил. Међутим, у којој год земљи да живимо, сви можемо упасти у замку материјализма и желети више ствари — без обзира на то да ли су нам потребне и да ли их себи можемо приуштити.

3. Шта је материјализам?

³ Шта је материјализам? То је схватање које материјалном богатству даје предност над духовним вредностима. Материјализам је у уској вези с нашим жељама, приоритетима у животу и оним чему стремимо. Он у нама ствара жељу за гомилањем материјалних ствари. Материјалиста не мора да има много новца и скупе ствари. Чак и сиромашни могу постати жртве материјализма и запоставити духовност (Јевр. 13:5).

4. Како Сатана користи жеље очију?

⁴ Иза данашњег потрошачког друштва стоји Сатана и он жели да нас наведе да мислимо како нам је потребно више у материјалном погледу да бисмо били срећни. Он зна колико може бити снажна „жеља очију“ и настоји да је искористи (1. Јов. 2:15-17; Пост. 3:6; Посл. 27:20). Овај свет нуди готово све што можемо замислити — од изванредних до готово апсурдних ствари. Да ли си икада купио нешто не због тога што ти је било потребно већ зато што си то видео у рекламама или ти је запало за око кад си куповао нешто друго? Да ли си касније схватио да ти је у животу било сасвим добро и без тога? Беспотребне ствари нам само компликују живот и одузимају снагу. Оне нас могу навести да почнемо да запостављамо духовне активности — на пример, проучавање Библије, припремање за састанке и одлазак на њих, као и редовно учествовање у служби проповедања. Зато имајмо на уму упозорење апостола Јована: „Свет пролази и његова жеља.“

5. Шта се може десити онима који своју енергију троше на згртање материјалних ствари?

⁵ Сатана жели да робујемо богатству, а не Јехови (Мат. 6:24). Они који скоро сву своју енергију троше на згртање материјалних ствари немају прави смисао у животу, будући да су усмерени на своје себичне жеље. Поред тога, духовно су празни и могу очекивати живот пун невоља и фрустрација (1. Тим. 6:9, 10; Откр. 3:17). То је Исус добро описао у свом поређењу о сејачу. Када семе истине буде „посејано међу трње [...] жеље за свим осталим [...] угуше реч, и она остане без плода“ (Мар. 4:14, 18, 19).

6. Шта учимо од Варуха?

⁶ Размислимо о Јеремијином писару Варуху. Док се ближило проречено уништење Јерусалима, Варух је почео да тражи „велике ствари за себе“, очигледно нешто што није имало трајну вредност. Међутим, једино чему се могао надати јесте то да ће му Јехова спасти живот, баш као што му је и обећао: „Теби ћу твоју душу дати као плен“ (Јер. 45:1-5). Јехова сигурно није намеравао да сачува ичије ствари у граду који ће уништити (Јер. 20:5). Будући да се ближи крај овог света, сада није време да гомиламо материјалне ствари. Не треба да очекујемо да ће ишта што поседујемо, колико год да нам је драгоцено, опстати у великој невољи (Посл. 11:4; Мат. 24:21, 22; Лука 12:15).

7. Шта ћемо сада осмотрити и зашто је то важно?

⁷ Исус нам је пружио најбоље савете како да се побринемо за своје потребе, а да задржимо на уму оно што је најважније. Његови савети  нам такође помажу да не постанемо материјалисти и да се не оптеретимо бригама. О томе можемо читати у Проповеди на гори (Мат. 6:19-21). Хајде да дубље осмотримо део који је забележен у Матеју 6:25-34. То ће нам помоћи да видимо колико је важно да нам на првом месту буде Краљевство, а не материјалне ствари (Лука 12:31).

8, 9. (а) Зашто не треба да се превише бринемо за оно што нам је потребно? (б) Шта Исус зна о људима и њиховим потребама?

⁸ Прочитати Матеја 6:25. Исус је знао да његови ученици брину како ће подмирити своје основне потребе и зато им је у Проповеди на гори рекао: „Не брините се за свој живот.“ Он је желео да им помогне да схвате зашто не треба да се брину. Знао је да бриге, чак и кад су оправдане, могу толико оптеретити ум неке особе да она почне да запоставља своју духовност. Пошто је волео своје ученике, у својој проповеди их је још четири пута упозорио на ту опасност (Мат. 6:27, 28, 31, 34).

⁹ Зашто нам је Исус рекао да не бринемо за храну и одећу? Зар то нису основне животне потребе? Наравно да јесу. Уколико нам оне нису подмирене, зар се нећемо бринути? Хоћемо, и Исус је то знао. Он је био добро упознат с тим шта је људима потребно. Поред тога, знао је да ће се вековима касније, његови ученици који буду живели у „последњим данима“, када буду „нарочито тешка времена“, суочавати с великим проблемима (2. Тим. 3:1). Знао је да им неће бити лако пошто ће се борити с незапосленошћу, инфлацијом и несташицом хране, а многи од њих и с крајњим сиромаштвом. Па ипак, знао је да је „живот више од хране и тело од одеће“.

10. Шта треба да нам буде важније од материјалних ствари?

¹⁰ Исус је у својој проповеди већ поменуо колико је важно молити се Богу да нам подмири физичке потребе: „Дај нам данас хлеб наш за овај дан“ (Мат. 6:11). О истој теми је једном другом приликом рекао: „Хлеб наш потребан за овај дан дај нам данас“ (Лука 11:3). Међутим, његове речи не значе да материјалне потребе треба да заокупе наше мисли. У својој молитви је истакао да је важније да се молимо да дође Божје Краљевство (Мат. 6:10; Лука 11:2). Да би умирио оне који су га слушали, испричао је неке примере како се Јехова дивно брине о ономе што је створио.

11, 12. Шта учимо из тога како се Јехова брине о птицама? (Видети слику на почетку чланка.)

¹¹ Прочитати Матеја 6:26. Исус је рекао: „Погледајте птице небеске.“ Птице су мала створења, али могу да поједу много воћа, семенки, инсеката и црвића. У односу на своју тежину, оне пропорционално једу много више него људи. Па ипак, оне не морају да обрађују земљу да би имале шта да једу. Јехова им пружа све што им треба (Пс. 147:9). Наравно, он их не храни дословно тако што им ставља храну у кљун. Оне морају да је потраже, али хране има у изобиљу.

¹² За Исуса је било незамисливо да се његов небески Отац побрине за птице, а да се не побрине за основне људске потребе ^[1] (1. Петр. 5:6, 7). Међутим, Јехова нас неће дословно хранити, већ  се ми морамо побринути за храну. Али у томе нисмо сами, јер нас Јехова може подржати. Када смо у беспарици и немамо довољно за живот, он може покренути некога да нам прискочи у помоћ. У својој проповеди, Исус није говорио о томе где птице живе, али ми знамо да се Јехова побринуо и за то. Обдарио их је инстинктом и потребним вештинама и у природи им је обезбедио материјале потребне за израду гнезда. На сличан начин, Јехова може и нама помоћи да имамо одговарајући дом за своју породицу.

13. Због чега смо ми вреднији од птица?

¹³ Исус је својим слушаоцима поставио следеће питање: „Зар ви нисте вреднији од [птица]?“ Он је очигледно мислио на то да ће убрзо након тога дати свој живот за људе. (Упоредити с Луком 12:6, 7.) Христова откупна жртва се примењује само на људе, не на животиње. Он је свој живот дао да бисмо ми могли живети вечно (Мат. 20:28).

14. Шта не можемо постићи ако се бринемо?

¹⁴ Прочитати Матеја 6:27. Зашто је Исус рекао да забринутост не може нимало продужити нечији живот? Због тога што је то чињеница. Заправо, претерана забринутост ће нам пре скратити живот.

15, 16. (а) Чему нас љиљани у пољу могу поучити? (Видети слику на почетку чланка.) (б) О којим питањима треба да размислимо и зашто?

¹⁵ Прочитати Матеја 6:28-30. Сви ми желимо да имамо лепу гардеробу, поготово када идемо у службу проповедања, на састанке  или конгресе. Али зар морамо да се бринемо за то? Исус нам је поново скренуо пажњу на Јеховина дела стварања. Овог пута је рекао: „Погледајте љиљане у пољу.“ Можда је на уму имао прелепо цвеће из породице љиљана — попут гладиола, зумбула, ириса или лала. Ниједан од тих цветова не мора да се брине за свој изглед и за то шта ће обући. Па ипак, толико су лепи да „ни Соломон у свој својој слави није био одевен као један од њих“.

¹⁶ Зато немојмо промашити смисао Исусових речи: „Ако Бог тако одева пољско биље [...] неће ли још пре оденути вас, маловерни?“ Наравно да хоће. Међутим, Исусовим ученицима је требало више вере (Мат. 8:26; 14:31; 16:8; 17:20). Требало је да се ослоне на Јехову и да чврсто верују да ће се он бринути за њих. А како је с нама? Колико верујемо да Јехова жели и може да се побрине за нас?

17. Шта може угрозити наш однос с Јеховом?

¹⁷ Прочитати Матеја 6:31, 32. Многи не верују да постоји брижан небески Отац који се брине о онима који стављају њега на прво место у свом животу. Ако бисмо настојали да попут њих будемо заокупљени материјалним стварима, то би угрозило наш однос с њим. Међутим, можемо бити сигурни да ако радимо оно што треба, а то је да духовним вредностима дајемо приоритет у животу, онда ће нас Јехова обилно наградити. „Оданост Богу“ треба да нас наведе да будемо задовољни кад имамо „храну, одећу и заклон“ (1. Тим. 6:6-8).

18. Шта Јехова зна о сваком од нас и шта ће учинити?

¹⁸ Прочитати Матеја 6:33. У животу Христових ученика, Краљевство треба да буде испред свега другог. Када је то случај, онда ће им се, према Исусовим речима, све друго додати. Зашто је то рекао? Објашњење видимо у претходном стиху: „Ваш небески Отац зна да вам је све то потребно.“ Једноставно речено, Јехова зна шта нам је потребно за живот. Он може и пре нас видети које су наше потребе када је реч о храни, одећи и заклону (Фил. 4:19). Он зна који нам комад одеће треба. Такође зна које су наше потребе што се тиче исхране и какав је смештај потребан нама и нашој породици. Јехова ће се побринути да имамо оно што нам је заиста потребно.

19. Зашто не треба да се оптерећујемо оним што би се могло десити?

¹⁹ Прочитати Матеја 6:34. Запази да Исус и други пут каже: „Не брините се.“ Он жели да живимо дан за даном, имајући потпуно поверење да ће нам Јехова помоћи. Уколико се оптерећујемо тиме шта би се могло десити у будућности, онда је то можда показатељ да се више ослањамо на себе, а не на Јехову. То се може лоше одразити на наш однос с њим (Посл. 3:5, 6; Фил. 4:6, 7).

20. (а) Које циљеве можеш себи поставити? (б) Како можеш поједноставити живот?

²⁰ Било би бесмислено ако бисмо своје време и снагу трошили на стицање материјалних ствари, а запоставили служење Јехови. Да се то не би десило, важно је да себи постављамо духовне циљеве. На пример, да ли можеш да пређеш у скупштину где је потребна помоћ у проповедању? Да ли можеш да служиш као пионир? Ако си већ пионир, да ли си размишљао да се пријавиш за Школу за објавитеље Краљевства? Да ли можеш повремено да помажеш у Бетелу или истуреном преводилачком одељењу? Да ли можеш повремено да помажеш у изградњи Дворана Краљевства? Размисли шта би могао урадити да поједноставиш живот како би више времена имао за духовне активности. Уз молитву размисли о саветима из оквира „ Како поједноставити живот“ и крени полако да радиш на свом циљу.

21. Шта ће нам помоћи да имамо присан однос с Јеховом?

²¹ Исус нас је с добрим разлогом поучио да најпре тражимо Краљевство. Ако то чинимо, никада не треба да се бринемо за материјалне потребе. Када имамо поверење у Јехову, када не настојимо да удовољимо сваком свом прохтеву и када не јуримо да купимо све што овај свет нуди, чак и ако то себи можемо приуштити, тада ћемо имати присан однос с Јеховом. Ако поједноставимо живот сада, лакше ћемо освојити „прави живот“ који долази (1. Тим. 6:19).