Шта знамо о пореклу синагога?

РЕЧ „синагога“ потиче из грчког језика и дословно значи „збор“ или „окупљање“. Израз је одговарајућ јер су синагоге у древно доба биле места где су се Јудејци окупљали ради поучавања и верске службе. У хебрејском делу Светог писма се не спомињу синагоге, али се из грчког дела јасно види да су пре првог века н. е. таква места већ постојала.

Већина стручњака сматра да су се синагоге први пут појавиле у време када су Јудејци били у изгнанству у Вавилону. У једној енциклопедији пише: „Далеко од свог храма, у туђој земљи, жељни утехе у време невоље, изгнаници су се повремено састајали, вероватно на сабат, да читају свете списе“ (Encyclopaedia Judaica). Након што су се вратили из заробљеништва, Јудејци су по свему судећи наставили да се окупљају да би се молили и читали Писмо и где год су се насељавали оснивали су синагоге.

До првог века н. е., синагоге су већ биле центар верског и друштвеног живота Јудејаца који су живели широм Средоземља, на Блиском истоку и у самом Израелу. „[Синагога] је била место за проучавање, свете оброке, судске спорове, сакупљање новчаних средстава, као и за окупљања од политичког и друштвеног значаја“, каже професор Ли Левин са Хебрејског универзитета у Јерусалиму. Он додаје: „Наравно, најважнија је била верска служба.“ Зато не изненађује што је Исус често ишао у синагогу (Мар. 1:21; 6:2; Лука 4:16). Тамо је поучавао, саветовао и храбрио присутне. Након оснивања хришћанске скупштине, и апостол Павле је често проповедао у синагогама. Они који су хтели да се приближе Богу волели су да одлазе у синагогу, тако да је Павле по доласку у неки град најпре тамо проповедао (Дела 17:1, 2; 18:4).