Рођен сам у Сијудад Мантеу, прелепом граду у мексичкој држави Тамаулипас. Мештани овог града су већином великодушни и љубазни. Али због организованог криминала, тај крај је нажалост веома опасан.

Био сам друго од четворо деце. Родитељи су ме крстили у Католичкој цркви, а касније сам певао у црквеном хору. Желео сам да угодим Богу јер сам се плашио да не завршим у паклу.

Отац нас је напустио када сам имао пет година. То ме је јако погодило и оставило страшну празнину у мом срцу. Није ми било јасно зашто нас је оставио када смо га толико волели. Мама је морала много да ради како би могла да брине за нас, четворицу синова.

Искористио сам ту ситуацију, па сам бежао са часова да бих се дружио са старијом децом. Од њих сам научио да псујем, пушим, крадем и да се бијем. Пошто сам волео да будем главни, научио сам бокс, рвање и друге борилачке вештине, као и да рукујем оружјем. Постао сам заиста насилан и често сам учествовао у оружаним окршајима. Неколико пута су ме, мислећи да сам мртав, оставили да лежим на улици, сав обливен крвљу. Једном ме је мајка пронашла у таквом стању и морала је да ме хитно однесе у болницу. Могу само да замислим колико јој је тада било тешко!

Имао сам 16 година када је мој пријатељ из детињства, Хорхе, свратио код нас. Рекао нам је да је у међувремену постао Јеховин сведок и да би волео да с нама подели оно што је сазнао из Библије. Читајући директно из ње, доказивао нам је оно у шта верује. Никада до тада нисам читао Библију, па сам био врло усхићен када сам сазнао како се Бог зове и шта намерава да учини за људе. Хорхе је предложио да проучавамо Библију с њим, што смо и прихватили.

Не могу да опишем какво сам олакшање осетио када сам сазнао да пакао не постоји (Псалам 146:4; Проповедник 9:5). Од тренутка када сам то схватио, више нисам имао болестан страх од Бога. Уместо тога, почео сам да гледам на њега  као на Оца који много воли своју децу и жели им најбоље.

Што сам више проучавао Библију, све сам више увиђао потребу да се мењам. Требало је да савладам понос и престанем да проблеме решавам насиљем. У томе ми је помогао савет из 1. Коринћанима 15:33, где се каже да лоше друштво квари човека. Било ми је јасно да морам престати да се дружим са онима који негативно утичу на мене ако желим да се променим. Напустио сам старо друштво и почео да се дружим с Јеховиним сведоцима. Они су своје размирице решавали примењујући савете из Библије, а не тучом или неким другим насилним путем.

На мене је снажно утицало и оно што сам прочитао у Римљанима 12:17-19. Тамо стоји: „Никоме не враћајте зло за зло [...] Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима. Не освећујте се [...] јер је писано: ’Моја је освета, ја ћу узвратити, каже Јехова.‘“ Схватио сам да ће Јехова исправити неправду на свој начин и у своје време. Мало по мало, престао сам да будем насилан.

Никада нећу заборавити шта се десило једне вечери кад сам се враћао кући. Група младића из једне супарничке банде је кренула на мене. Њихов вођа ме је ударио и викнуо: „Ајде, брани се!“ Истог момента сам се помолио Јехови да ми помогне да поднесем провокацију и останем миран. Јако сам желео да му узвратим, али сам се суздржао. Успео сам да побегнем. Наредног дана сам поново наишао на вођу банде, који је овог пута био сам. Гнев је почео да куља у мени и пожелео сам да му се осветим. Поново сам у себи преклињао Јехову да ми помогне да се контролишем. Веома сам се изненадио када је тај младић дошао право до мене и рекао: „Опрости ми због оног јуче. Да будем искрен, волео бих да сам као ти. Желим да проучавам Библију.“ Не могу да опишем колико ми је било драго што сам успео да савладам бес. Захваљујући томе, почео је да проучава Библију.

Нажалост, остали у мојој породици су престали с проучавањем. Па ипак, ја сам чврсто одлучио да ћу наставити и да никоме и ничему нећу дозволити да ме од тога одврати. Знао сам да ћу у друштву оних који служе Богу залечити своје емоционалне ожиљке и осетити блискост која ми је недостајала у породици. Наставио сам да правим промене у свом животу и 1991. сам се крстио као Јеховин сведок.

Некад сам био огорчен, насилан и волео сам да доминирам над другима. Али захваљујући Божјој Речи, променио сам живот из корена. Сада и ја преносим другима оно што сам сазнао из Библије. Драго ми је што сам у протекле 23 године могао доста времена посветити томе.

Неко време сам радио као волонтер у подружници Јеховиних сведока у Мексику. Тамо сам упознао Клаудију, једну живахну девојку, којом сам се оженио 1999. Много сам захвалан Јехови што ми је подарио тако дивног животног сапутника.

Неко време смо помагали скупштини Јеховиних сведока на мексичком знаковном језику и тамо смо глуве особе поучавали о Богу. Касније смо позвани да се преселимо у Белизе како бисмо тамошње људе поучавали истини из Библије. Иако нам је живот овде доста скромнији, имамо све што нам је потребно да бисмо били срећни. Не бисмо то мењали ни за шта на свету!

Након неког времена је и моја мама поново почела да проучава Библију и крстила се. Мој старији брат, његова жена и њихово троје деце такође су постали Сведоци. И неки од мојих некадашњих пријатеља сада служе Јехови.

Нажалост, неки чланови моје породице више нису живи јер нису променили своју насилну нарав. Да сам наставио истим путем, вероватно бих и ја био мртав. Захвалан сам Јехови што ми је пружио прилику да га упознам, али и онима који су били стрпљиви и љубазни према мени док су ме учили како да применим библијска начела у свом животу.